Preobražaj banjalučkog ružnog pačeta u fakultet za buduće arhitekte, građevince i geodete
Otkrivamo vam kako nakon 11 godina dugog procesa adaptacije, nadogradnje i dogradnje danas izgleda zgrada originalno podignuta na samom kraju 19. veka.
Od početka akademske 2023–2024. godine nastava na banjalučkom Arhitektonsko-građevinsko-geodetskom fakultetu (AGGF) izvodi se u novoj zgradi u Univerzitetskom gradu. Objekat površine od 7.200 m² izgrađen je u periodu između 2012. i 2023. godine, a autorsko je delo Saše i Maline Čvoro iz studija 4+arhitekti.
Izgradnja zgrade AGGF-a stavila je pred autore kao zadatak definisanje novih vrednosti u specifičnom prostoru Univerzitetskog grada, uspostavljanje reda u njegovoj morfološkoj strukturi, a u skladu sa prostornim kontekstom i potrebama budućeg objekta. Evo kakav arhitektonski odgovor je potom usledio.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Zgrada „Tereza“ izgrađena 1896. godine
Kako objašnavaju banjalučke arhitekte, ovaj nasleđeni kompleks specifičan je prostor, bogat parkovskim strukturama, travnatim površinama i zaštićenim dendrofondom. U urbanističkom smislu, kako ističu, „to je heterogena grupacija objekata potpuno različite namene, vremena izgradnje, arhitektonskog oblikovanja i materijalizacije“.
Postojeća zgrada „Tereza“, kao predmet adaptacije, nadogradnje i dogradnje, smeštena je u centralnom delu Univerzitetskog grada. Zgrada je izgrađena 1896. godine i sve do kraja osamdesetih godina 20. veka služila je za vojne potrebe. Od tada je u potpunosti napuštena i izložena zubu vremena.
Tokom restrukturisanja prostora vojne kasarne „Vrbas“ i uvođenja Univerziteta u Banjaluci u posed ovog kompleksa, „Tereza“ je dodeljena tadašnjem Arhitektonsko-građevinskom fakultetu.
„Od tog trenutka počinju i napori da se ovaj objekat, kao deo arhitektonskog nasleđa grada, dogradi i oblikovno i funkcionalno definiše kao buduće centralno mesto obrazovanja, usavršavanja i predstavljanja graditeljske struke u Srpskoj“, kažu autori projekta na kome je kao projektant konstrukcije sarađivao i prerano preminuli mr Radovan Beleslin (1965–2021), dipl. inž. građ.
Urađena je inovativna remodelacija postojećeg objekta kako da se nekadašnje ‘ružno pače’ ove urbane celine preobrazi.
Za arhitektonsko ostvarenje koje predstavlja intervenciju na postojećem, prethodno izgrađenom objektu, arhitekte su trebale da se suoče sa balastom preduslova i prepreka, zadatih kako fizičkom strukturom zatečenog korpusa, tako i širim arhitektonsko-urbanističkim kontekstom lokacije.
„U funkcionalnom i oblikovnom smislu, predviđena je inovativna remodelacija postojećeg objekta, sa ciljem da se doprinese novom vizuelnom identitetu Univerzitetskog grada i nekadašnje ‘ružno pače’ ove urbane celine preobrazi. Verujemo da nam danas mnogi zavide“, navode Saša i Malina Čvoro.
Tako, ističu autori, nastaje objekat – hibrid starog i novog – koji vizuelno komunicira sa okruženjem putem transparentnog ulaznog pročelja, jasno usmerenog prema pešačkoj aleji Univerzitetskog grada.
Susret neba i tla
Prostorni koncept povezivanja i „pomirenja“ razlika između starog i novog dela baziran je na sintezi ova dva kubusa ostakljenim centralnim holom, koji se proteže kroz sve etaže po visini.
„Osnovni oblikovni element zgrade je tako nastala centralna, natkrivena ulica, zenitalno osvetljena, koja prožima sve njene delove. Ovde je ostvarena velika gustoća prostornih preklapanja, dinamičan foaje pun galerija, mostova, prodora, vizura i niša,“ kažu autori i dodaju:
„Tu se odvija susret starog i novog objekta, neba i tla. Ovakav koncept omogućava da posetioci Univerzitetskog grada postanu učesnici eventualnog dešavanja u holu fakulteta iako fizički nisu u zgradi“.
Jednostavna, na tek nekoliko oblikovnih elemenata redukovana nova zgrada, igra ulogu kontrapunkta u odnosu na postojeći, stari objekat.
Mase objekta oblikovane su na najjednostavniji mogući način, bez strukturalnih pojedinosti. Umesto raskošne pojavnosti, autori su poštovali zahtev za ograničavanjem i suzdržanošću.
Arhitektonsko rešenje, u funkcionalnom smislu, prirodno nameće centralnu poziciju velikog amfiteatra, koji definiše bazne komunikacione pravce unutar i između objekata.
„Jednostavna, na tek nekoliko oblikovnih elemenata redukovana nova zgrada, igra ulogu kontrapunkta u odnosu na postojeći, stari objekat. Zbog svojih gabarita, strukture i konstruktivnog sistema, postojeći objekat ‘Tereza’ sa nadogradnjom projektovan je kao administrativna celina Fakulteta“, navode arhitekte.
Niskoenergetski objekat
Ovde su smešteni dekanat, kabineti za nastavnike i biblioteka sa čitaonicom, dok je dograđeni deo zgrade prvenstveno planiran kao nastavni, sa predavaonicama, učionicama i laboratorijama.
U funkcionalnom smislu, autorskim rešenjem primenjeni su evropski standardi za obrazovne objekte, odnosno 6‒8 m² po korisniku, što je na kraju i realizovano.
„Merama energetske efikasnosti i održivosti predviđena je izgradnja pasivne i pametne zgrade u punom smislu te reči. Danas, zbog neophodnosti maksimalne redukcije materijalnih sredstava, ipak imamo ‘samo’ niskoenergetski objekat. I pored umanjenih standarda, osećamo se izuzetno prijatno u našem prostoru“, kažu autori.
Radovi su podrazumevali i (ne)očekivane događaje u vidu premeštanja zatečenog drveća na lokaciji ili borbe sa podzemnim vodama.
Kada je u pitanju proces izgradnje, radovi u prvoj fazi započeti su krajem 2012. godine, a okončani dve godine kasnije, usled izostanka finansijskih sredstava. Podrazumevali su izradu osnovne armiranobetonske i čelične konstrukcije celokupnog objekta.
„Iako je jedna od predlaganih opcija bila da se u okviru ovih početnih sredstava kompletno dovrši stari deo objekta, autorsko opredeljenje izgradnju je usmerilo ka sveobuhvatnom započinjanju radova po cenu docnijeg završetka“, kažu iz banjalučkog studija i dodaju:
„U tom početnom procesu izgradnje, i pored korišćenja najsavremenije građevinske opreme, korišćena su i sva dostupna sredstva mehanizacije koja su mogla da se kreću. Započeti radovi su, pored uobičajene graditeljske dinamike, podrazumevali i (ne)očekivane događaje u vidu premeštanja zatečenog drveća na lokaciji ili borbe sa podzemnim vodama“.
Ipak bez grafita u unutrašnjem prostoru
U međuvremenu je zgrada, sve do 2018. godine, kada su izvedeni radovi na zaštiti krovnih površina, nastavila da živi neki svoj paralelni život, kažu iz studija 4+arhitekti.
„Mladi ljudi, verovatno i budući korisnici objekta, posećujući ovaj prostor, oplemenili su ga na sebi svojstven način, šaljući poruke u skladu sa svojim emotivnim ili socijalnim osećanjima. Nažalost, u procesu završetka objekta, nijedna od ovih impresija nije preživela, i pored želje i napora autora da upravo one oblikuju unutrašnji prostor,“ kažu arhitekte.
Iako nije sve završeno u skladu sa autorskim rešenjem, zadovoljstvo je nemerljivo što su radovi privedeni kraju i nastava započeta u novim prostorima.
Navedeni radovi završeni su u toku jula iste godine, čime je privremeno zaustavljeno dalje propadanje dotad izvedenih radova na izgradnji zgrade.
Već sledeće, 2019. godine nastavljaju se radovi na završetku objekta, koji su privedeni kraju u toku 2023. godine. Svečanost povodom otvaranja nove zgrade AGGF-a i Šumarskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci održana je 24. oktobra 2023. godine.
„Iako nije sve završeno u skladu sa autorskim rešenjem, zadovoljstvo je nemerljivo što su radovi privedeni kraju i nastava u školskoj 2023/2024. započeta u novim prostorima“, naglašavaju Saša i Malina Čvoro.
Utisak anonimnog autora
Banalučki arhitektonski dvojac raduje i činjenica da javno mnjenje polako prihvata ovakav koncept „drugačijeg“ prostora u kojem se obrazuju budući inženjeri. Najveće priznanje, kažu, stiže im upravo od studenata, koji zgradu prihvataju kao svoju drugu (prvu) kuću.
Na kraju, autori su želeli da istaknu i utisak anonimnog autora, za koji kažu da je ujedno i najveća pohvala njihovom trudu:
„Cela zgrada je beton. Moderna je, puna vazduha i svetlosti i sa akcentom na funkciju prostora. Oslobođena kineskih ukrasa, sintetičkih tepiha i plastičnog cveća. Savremena evropska arhitektura koju je napokon planirao neko oslobođen uticaja novokomponovanih investitora. Funkcionalnost i lepota. Nadam se da će trajati.“
Grafički prilog
Foto-galerija
Odrasla sam 500m od te zgrade i samo mogu reći bravo. Prelepa zgrada i izvrstan izbor ustanove.
Bravo,bravo za ovaj projekat. Volio bih da se u BL u gradu u kojem sam rodjen struka više pita . Brza zarada i pare u rukama sumnjivih tipova doveli su do čudnih građevina u mnogim dijelovima grada.
Osveženje i pravi pristup arhitekturi … primer da se malo zapitaju investitori i državni službenici kako se dolazi do dobrih objekata