10 veličanstvenih: Svi stadioni Evropskog prvenstva u Nemačkoj

Od kontroverznog Olimpijskog stadiona u Berlinu, do remek-dela Žaka Hercoga i Pjera de Meurona na kome će dva meča na turniru odigrati reprezentacija Srbije. 

Od Hamburga na severu pa sve do Minhena na jugu stadioni širom Nemačke spremno dočekuju nastupajuće Evropsko prvenstvo u fudbalu – UEFA EURO 2024, koje će od 14. juna do 14. jula zaokupiti pažnju ljubitelja ovog kod nas omiljenog sporta, ali i – zašto da ne – ljubitelja dobre arhitekture.

Pažljivo dizajnirani da ispunjavaju visoke standarde za vrhunske sportske događaje, stadioni na ovom turniru su, svaki na svoj način, arhitektonski impresivni, kombinujući funkcionalnost sa estetikom ne bi li pružili vrhunsko iskustvo kako za igrače tako i za navijače.

Neki od njih građeni su pre skoro stotinu godina i više puta su modernizovani, drugi su pak čisti produkti savremenog high-tech doba, ali svi oni iznose na videlo arhitekturu stadiona kao ključni element koji doprinosi ukupnom iskustvu prestižnog fudbalskog događaja poput ovog.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Turski stadion za EURO 2024 pretvara energiju vetra u struju

Berlin – Olimpijski stadion (kapacitet: 71.000*)

Domaćin šest utakmica na EURO 2024, uključujući i finalni meč, Olimpijski stadion (nem. Olympiastadion) sagrađen je prema projektu nemačkog arhitekte Vernera Marša za Letnje olimpijske igre 1936. godine u Berlinu, sa kapacitetom koji je na pojedinim takmičenjima dosezao i do 110.000 gledalaca, prevashodno Nemaca opijenih Hitlerovim snom o „višoj rasi“.

Zbog svoje „mutne“ prošlosti, Olympiastadion je i danas predmet kontroverzi – mnogi kritičari pozivaju na drugačiji pristup zdanju iz doba nacionalsocijalizma i žele, na primer, da se uklone skulpture iz tog vremena ili da se postave informativne table koje jasnije objašnjavaju istoriju objekta, na kome danas svoje takmace dočekuje fudbalski klub Herta.

Krov je proširen tako da pokrije ukupno 37.000 kvadratnih metara površine, sa 20 stubova koji nose težinu od 3.500 tona čelika.

Nakon što je FIFA odabrala Olimpijski stadion za jedno od mesta održavanja SP u fudbalu 2006. godine, grad Berlin je posao rekonstrukcije poverio konzorcijumu sastavljenom od kompanija Walter Bau AG i DYWIDAG, a radovi su zvanično započeti ceremonijom održanom 3. jula 2000. godine.

Osim spuštanja terena za 2,65 metara, krov stadiona sa najvećim kapacitetom na EURO 2024 projektom je proširen tako da pokrije površinu od ukupno 37.000 kvadratnih metara, sa 20 stubova koji nose težinu od 3.500 tona čelika, a sastavljen je od providnih panela koji omogućavaju sunčevoj svetlosti da ulazi tokom dana.

Keln – Stadion Rheinenergie (kapacitet: 43.000)

Decenijama poznata pod nazivom Müngersdorfer Stadion, kelnska fudbalska arena od 2004. godine nosi ime lokalne energetske kompanije Rheinenergie, ali će zbog sponzorskih ugovora Uefe tokom održavanja EURO 2024 biti poznata pod jednostavnim nazivom Köln Stadion i ugostiće ukupno pet mečeva na EP u periodu od 15. do 30. juna.

Domaći teren fudbalskog kluba Keln, stadion je rekonstruisan za potrebe Svetskog prvenstva 2006, a od 2010. godine redovno je mesto održavanja finala nemačkog kupa u fudbalu za žene, kao i domaćin utakmica američkog fudbala i hokeja na ledu, ali i koncerata muzičkih izvođača u rasponu od Rolingstonsa i Metalike do Rijane i Bijonse.

Pošto je stadion obično rasprodat za utakmice FK Keln, klub je razmišljao da ga proširi na 75.000 mesta do 2017. godine.

Zvanično otvoren u septembru 1923. godine nakon skoro dve godine izgradnje, stadion u sportskom parku Müngersdorf najstariji je stadion na EURO 2024, a renoviran je u dva navrata – od 1972. do 1975. i od 2002. do 2004. godine, kada je nagrađen bronzanom medaljom za istaknute sportske i rekreativne objekte od strane Međunarodnog olimpijskog komiteta.

Stadion danas ima kapacitet od 50.000 gledalaca (od toga 41.825 za sedenje i 8.175 za stajanje), odnosno 43.000 prema pravilima Uefe, a pošto je obično rasprodat za utakmice FK Keln, klub je razmišljao da ga proširi na 75.000 mesta do 2017. godine.

Međutim, studija izvodljivosti koju je naručilo ovo sportsko udruženje pokazala je da, iako bi proširenje bilo izvodljivo, ono nema ekonomskog smisla. Umesto toga, razmatra se samo (još jedna) modernizacija.

Dortmund – Signal Iduna Park (kapacitet: 62.000)

Nekada samo Westfalenstadion, danas Signal Iduna Park, a za potrebe međunarodnih mečeva na EURO 2024 BVB Stadion Dortmund, dom slavne Borusije sa svojih osam žutih pilona najveći je stadion u Nemačkoj i sedmi po veličini u Evropi, sa ukupnim kapacitetom od 81.365 mesta (stajanje i sedenje).

Sa mestom za ravno 24.454 gledalaca, njegova Južna tribuna (Südtribüne), nazvana „žuti zid“ zbog svoje izuzetno vatrene navijačke atmosfere, najveća je tribina za stajanje u fudbalu na starom kontinentu, dok se u severoistočnom delu stadiona nalazi Borusseum, klupski muzej.

Za sezonu 2011/2012. dobio je dva LED video-zida površine od 48 m², dok su video-zidovi na fasadi severne tribine zamenjeni uređajima u formatu 16:9.

Stadion je izgrađen između 1971. i 1974. za Svetsko prvenstvo 1974. godine sa kapacitetom od 54.000 gledalaca. To je koštalo tadašnjih 31,7 miliona nemačkih maraka, što je bila relativno jeftina cena za stadion ove veličine: savet i uprava grada Dortmunda odlučili su da izgrade montažni stadion od paleta.

Otvoren je 2. aprila 1974. i do sada je u nekoliko navrata bio renoviran, a za sezonu 2011/2012. dobio je dva LED video-zida površine od 48 m², dok su video-zidovi na fasadi severne tribine zamenjeni novim uređajima u formatu 16:9. U okviru EURO 2024 na ovom stadionu igraće se šest mečeva, uključujući i jedan polufinalni.

Dizeldorf – Merkur Spiel-Arena (kapacitet: 47.000)

Merkur Spiel-Arena, ranije poznata kao Esprit Arena i LTU Arena, a tokom održavanja Pesme Evrovizije 2011. godine i turnira EURO 2024 i kao Düseldorf Arena, multifunkcionalni je stadion u Dizeldorfu koji će od 17. juna ugostiti pet mečeva na prvenstvu, zaključno s polufinalom 6. jula.

Dom je fudbalskog kluba Fortuna, koji se takmiči u drugoj nemačkoj Bundesligi, a njegov krov na uvlačenje i sistem unutrašnjeg grejanja takođe su ga učinili atraktivnim mestom za razne događaje i van domena „najvažnije sporedne stvari na svetu“, pre svega za koncerte.

Fasada od aluminijumskih cevi formira medijski ekran koji se može koristiti duž cele površine, što deluje naročito atraktivno u večernjim časovima.

Izgradnja stadiona počela je 2002. godine i završena je dve godine kasnije. Podignut je sa ciljem da zameni nekadašnji Rheinstadion, lociran na istom mestu u blizini reke Rajne. Početni kapacitet od 51.500 mesta je proširen u leto 2010. godine kada su neke površine za sedenje pretvorene u tribine za stajanje, te stadion danas prima 54.600 ljudi, što je za EURO 2024 standarde korigovano na 47.000.

U spoljašnjosti, arhitekte iz firme sop | architekten osmislile su fasadu od aluminijumskih cevi koje formiraju medijski ekran koji se može koristiti duž cele površine. Fleksibilnost je ipak jedna od njegovih najupečatljivijih karakteristika – stadion Merkur Spiel-Arena je, naime, osmišljen sa ugrađenim potencijalom za prenamenu i/ili proširenje.

Frankfurt – Deutsche Bank Park (kapacitet: 47.000)

Franfkurtski Waldstadion (srp. stadion u šumi)  prvobitno je otvoren 21. maja 1925. godine, nakon četiri godine izgradnje, sa kapacitetom od oko 35.000 gledalaca. Tribine su mu uglavnom bile zemljane, uključujući deo nekadašnjeg strelišta iskorišćen za južnu tribinu. Samo je tribina na severnoj strani bila od armiranog betona i imala je fasadu po uzoru na starogrčko pozorište.

Stadion je tokom Drugog svetskog rata bio potpuno srušen, a prva od nekoliko rekonstrukcija kojima je tokom kasnije istorije bio podvrgnut trajala je sve do početka pedesetih godina. Domaćin stadiona je FK Ajntraht, koji se takmiči u nemačkoj Bundesligi, a ime Waldstadion zadržalo se sve do 2005. godine kada je promenjeno u Commerzbank-Arena, te 2020. u Deutsche Bank Park.

Interesantan dizajn odlikuje sa providnim krovom, 30 tona teškom video-kockom i tehnološki najsavremenijim sistemom drenaže i obrade vode.

Rekonstrukcija za Svetsko prvenstvo 2006. počela je u julu 2002. i potrajala je do oktobra 2005. godine, a da za to vreme aktivnosti na stadionu nisu bile prekidane. Troškovi su bili jako veliki – 126 miliona evra za stadion i još 45 miliona za prateću infrastrukturu. Zauzvrat, stvoren je interesantan dizajn sa providnim krovom, 30 tona teškom video-kockom i tehnološki najsavremenjim sistemom drenaže i obrade vode.

Novi Waldstadion je prvenstveno dizajniran kao fudbalski stadion, ali se može koristiti i za druge sportove na travi, poput američkog fudbala, kao i za velike događaje. Struktura nudi i prostorije za sastanke i konvencije za ljude iz sveta biznisa, a pod imenom Frankfurt Arena stadion će na Evropskom prenstvu u Nemačkoj ugostiti pet mečeva u periodu od 17. juna do 1. jula.

Gelzenkirhen – Veltins Arena (kapacitet: 50.000)

U ovim krajevima najpoznatiji kao Šalke Arena (nem. Arena AufSchalke), stadion u Gelzenkirhenu biće prva stanica na EURO 2024 za navijače reprezentacije Srbije, budući da se će na njemu 16. juna izabranici Dragana Stojkovića Piksija sastati sa najboljim timom iz zemlje kolevke fudbala – Engleske, a tom prilikom kapacitet na tribinama će sa oko 61.000 sedišta biti smanjen na 50.000.

Osim za glavnu namenu korišćenja kao fudbalski stadion, arena koja danas nosi ime pivare Veltins može se pretvoriti u ogromnu halu za raznovrsne vrhunske događaje u samo nekoliki sati. Niži redovi južne tribine se mogu uvući za oko 16 metara ispod gornjih redova, stvarajući time prostor za tenis, boks, rok koncerte, klasične priredbe, mjuzikle ili televizijske emisije.

Dugačak pet kilometara, pivovod do stadiona sprovodi pivo iz Veltinsove pivare, sa prosečnim protokom na dan od 53.000 litara.

Izgradnja novog stadiona u Gelzenkirhenu smatra se za prelomnu tačku u fudbalskoj arhitekturi Evrope. Iako je Amsterdam Arena otvorena ranije, a Alianz Arena u Minhenu možda izgleda lepše i radikalnije, Veltins Arena važi za tehnički superioran i najmoderniji stadion na kontinentu, otvoren 2001. godine kao novi dom fudbalskog kluba Šalke 04, trenutno člana druge nemačke Bundeslige.

Uz pokretni krov, vrhunski semafor i elektronsku kontrolu ulaznica, mnogi navijači koji posećuju stadion vredan 191 milion evra raduju se i jednoj nesvakidašnjoj konstrukciji – pivovodu. Dugačak 5 kilometara, on do stadiona sprovodi pivo iz Veltinsove pivare, sa prosečnim protokom na dan od 53.000 litara.

Hamburg – Volksparkstadion (kapacitet: 49.000)

Iako je dosta puta u svojoj istoriji menjao ime, objekat izgrađen u periodu od 30. aprila 1998. do 2. septembra 2000. godine i dalje je najpoznatiji po imenu koje nosio nekadašnji stadion na istoj lokaciji – Volksparkstadion (građen od 1951. do 1953), a svrstava se u jedan od Uefinih stadiona sa pet zvezdica. Ukupan kapacitet mu je 57.274 mesta, od čega je 10.750 mesta za stajanje.

U odnosu na raniji objekat nova arena je okrenuta za 90 stepeni kako bi se bolje iskoristila sunčeva svetlost. Takođe, izbačena je atletska staza da bi se gledaoci primakli bliže terenu i stvorila bolja atmosfera. Tako je stvoren stadion koji je pomagao lokalnom FK Hamburger da veoma brzo finansijski ojača, sa preko 50 hiljada gledalaca po utakmici u svim takmičenjima.

Lagani membranski krov pokriva sve gledaoce, dok se piloni koji ga nose takođe koriste kao izložbeni prostor sponzora.

U Drugom svetskom ratu sravnjen sa zemljom, kao i ceo urbani deo Hamburga, nekadašnji stadion Hamburgera je do kraja devete decenije prošlog veka postao beznadežno zastarao i velika modernizacija bila je neminovna i bez svetskog prvenstva, za koje se Nemačka kandidovala u to vreme.

Cena izgradnje novog Volsparkstadiona iznosila je oko 97 miliona evra, a prostor koji su dizajnirale firme Mos Architekten i SBP engineers ima dva nivoa sedenja i stajanja. Lagani membranski krov pokriva sve gledaoce, dok se piloni koji ga nose takođe koriste kao izložbeni prostor nosilaca prava na ime stadiona, koji se često menjaju (AOL, HSH Nordbank, Imtek…).

Lajpcig – Red Bull Arena (kapacitet: 40.000)

Ranije poznata kao Centralni stadion (nem. Zentralstadion), arena koja danas nosi ime poznatog energetskog pića što „daje ti krila“ stadion je fudbalskog klub RB Lajpcig, a tokom prvenstva u Nemačkoj ugostiće četiri meča, među kojima je i „jadranski derbi“ između reprezentacija Hrvatske i Italije, koji je na programu 24. juna.

Otvoren 1956. posle 15 meseci izgradnje, gigantski originalni objekat je tokom decenija ugostio neke od ključnih mečeva reprezentacije tadašnje Istočne Nemačke i drezdenskog FK Lokomotiva, da bi nakon pada Berlinskog zida stanje stadiona postajalo sve lošije, sve dok u oktobru 1997. gradske vlasti nisu donele radikalnu odluku.

Do samih tribina ulazi se preko specijalno sagrađenih mostova, dugih dvadesetak metara, kojima se prolazi direktno sa kapija starog stadiona.

Tako je od decembra 2000. do marta 2004. godina unutar zidina starog stadiona izgrađen novi spektakularni objekat, posvećen isključivo fudbalu. U njega su integrisani najnapredniji audio-vizuelni sistemi – osvetljenje je ugrađeno u krov, koji može biti navučen u slučaju potrebe, a što se tiče akustike, pa, za nju kažu da je „najbolja u Nemačkoj“.

Stadion je u julu 2004. svečano otvorio turnir koji je osvojila beogradska Crvena zvezda, a projektovan je za 44.199 gledalaca. Do samih tribina ulazi se preko specijalno sagrađenih mostova, dugih dvadesetak metara, kojima se prolazi direktno sa kapija starog stadiona. Kompletan spoljni zid nekadašnjeg Zentralstadiona je zadržan, a njegove tribine u potpunosti su pokrivene travom.

Minhen – Allianz Arena (kapacitet: 66.000)

Stadion koji je dizajnirao proslavljeni arhitektonski dvojac Žak Hercog i Pjer de Meuron biće mesto na kome će u grupnoj fazi takmičenja najbolji fudbaleri Srbije 20. juna odmeriti snage sa reprezentacijom Slovenije, te pet dana kasnije i sa izabranim timom Danske, a kako prvi meč počinje u 15, a drugi u 21 sat, naši navijači imaće priliku da Allianz Arenu vide i u dnevnom i u noćnom izdanju.

Pedeset i jedan metar visok objekat važi za jedan od najmodernijih stadiona na svetu, a smešten je u severnom delu Minhena i s gradskom mrežom javnog prevoza povezan je podzemnom železnicom, udaljen svega 16 minuta vožnje od centra grada. Radovi na njegovoj izgradnji započeti su 21. oktobra 2002, a završeni su 30 meseci kasnije, dok su procenjeni troškovi gradnje iznosili oko 340 miliona evra.

Najupečatljiviji deo stadiona predstavlja skoro 3.000 „vazdušnih panela“ od ETFE folije koji pokrivaju fasadu i krov objekta.

Tokom izgradnje, stadion koji dele gradski fudbalski rivali Bajern i Minhen 1860 u sebe je „primio“ 120.000 m³ armiranog betona, kao i 22.000 tone gvožđa, dok je u garažu površine od 270.000 m² ugrađeno 85.000 m³ armiranog betona i 14.000 tona gvožđa. Dimenzije stadiona su 258 x 227 x 50 metara, sa ukupnim, švajcarski preciznim kapacitetom od 69.901 mesta.

Najupečatljiviji deo Allianz Arene predstavlja skoro 3.000 „vazdušnih panela“ od ETFE folije koji pokrivaju fasadu i krov objekta. Svaki od panela, koji su poznati i kao „jastučići“, može biti osvetljen u tri boje – plavoj, crvenoj i beloj. Plava se uglavnom koristi za utakmice Minhena 1860, crvena za mečeve Bajerna i bela za druge događaje, iako su konfiguracije obično pomešane.

Štutgart  – MHP Arena (kapacitet: 51.000)

Svojevremeno Stadion Gotlib Dajmler i Mercedes-Benc Arena, fudbalski stadion u glavnom gradu nemačke pokrajine Baden-Virtemberg prvobitno je građen od 1929. do 1933. godine prema nacrtima nemačkih arhitekata Pola Bonaca i Fridriha Šolera, a nakon što je podignut dobio je ime Adolf-Hitler-Kampfbahn, za koje verujemo da možete prepostaviti do kada se zadržalo.

Po padu Trećeg rajha, od 1945. do 1949. godine zvao se Century Stadium, dok se među stanovnicima Štutgarta najduže zadržao naziv Neckarstadion, dobijen po imenu obližnje reke Nekar. Dom je fudbalskog kluba VfB Štutgart, člana nemačke Bundeslige, a na ovogodišnjem evropskom fudbalskom takmičenju ugostiće ukupno pet mečeva, uključujući i četvrtfinalni susret 5. jula.

U periodu od 2009. do 2011. atletska staza iz Hitlerovog doba je uklonjena, dok su tribine izgrađene bliže terenu ispod postojećeg krova.

Krajem 1980-ih i početkom 90-ih izvršena je velika rekonstrukcija uz značajnu podršku Gottlieb-Daimlera, za šta se opština Štutgart odužila preimenovanjem iz Neckarstadion u Gottlieb-Daimler-Stadion. Ovo ime je trajalo sve dok ga Mercedes-Benz nije zamenio 2008. godine, a 2023. Porše je postao novi sponzor i ime je promenjeno u MHP Arena.

Čeličnu membransku krovnu konstrukciju objekat je dobio 1993. godine, u periodu od 2009. do 2011. atletska staza iz Hitlerovog doba je uklonjena, dok su tribine izgrađene bliže terenu ispod postojećeg krova. Od kada su poslednji građevinski radovi završeni u martu 2024. godine, kapacitet stadiona iznosi 60.058 mesta za prvenstvene utakmice i 54.812 mesta za međunarodne utakmice.

* Kapaciteti svih stadiona preuzeti su sa zvaničnog sajta Uefe