Nacionalni arhitektonski forum: Jesmo li pitani ili oni koji propituju?

Potrebno je da struka preuzme odgovornost za građenu sredinu, a to je moguće jedino nakon osnivanja samostalne arhitektonske komore, smatra Milka Gnjato.

Nacionalni arhitektonski forum, stručni skup na kom su razmotrene teme značajne za razvoj arhitektonske politike u skladu sa vizijom, ciljevima i merama Nacionalne arhitektonske strategije (NAS), održan je u utorak, 28. maja, u Domu omladine Beograda, pred velikim broj visokih zvanica iz zemlje i inostranstva.

Platforma za sprovođenje NAS, arhitektonska profesija u Srbiji (regulatorni i institucionalni okvir) i arhitektonska delatnost i praksa (kvalitet i vrednost arhitektonskih usluga), bile su teme panel diskusija na kojima su učestvovali predstavnici relevantnih institucija i ustanova, arhitektonskih udruženja i biroa.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Usvojena Nacionalna arhitektonska strategija od 2023. do 2035. godine: Evo šta tamo piše

Forma umetnosti koja promoviše društveno dobro

Nacionalni arhitektonski forum (NAF) otvorila je arhitektkinja Milka Gnjato, članica upravnog odbora Društva arhitekata Beograda i jedna od osnivača Asocijacije srpskih arhitektonskih praksi, koja je u ime arhitektonske zajednice istakla značaj Foruma i ukazala na društvenu važnost arhitektonske discipline, a njen inspirativan govor prenećemo vam u celosti:

„Naše okupljanje danas rezultat je verovatno najvažnijeg događaja unazad nekoliko decenija za našu struku – Nacionalna Arhitektonska Strategija – NAS, koju je donelo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, dobila je nedvosmislenu podršku celokupnog arhitektonskog ekosistema u zemlji i to je dokument oko kojeg ćemo graditi našu profesiju u budućnosti.

Pripremajući se za ovaj forum, mislima mi je prolazio naslov ovogodišnjeg Salona arhitekture – ‘Imamo politiku’ i setila sam se najstarije zapisane ali i čini mi se najjezgrovitije misli o arhitekturi: arhitektura je forma umetnosti koja promoviše društveno dobro. Nju je izrekao Platon u svojoj Državi.

Arhitektura i građena sredina su, još od prvih formi društvenog uređenja bile promoteri društvenih vrednosti i mnogo pre informacionih sistema bile su produžetak našeg tela, svesti i društva. Stara je dakle misao da kvalitet građene sredine i estetika ne mogu biti odvojeni od politike niti se dešavaju izvan nje. I aktuelna je i danas“ – istakla je Gnjato.

Govori se uveliko i globalno da je naša profesija u krizi… Pitanje je gde smo mi na toj skali krize ali i još važnije – da li je kriza prava reč?

„Kada se kaže da je arhitektura odraz vremena u kome nastaje, najpre treba misliti na politiku i kulturu iz koje nastaje. Govori se uveliko i globalno da je naša profesija u krizi, po tome nismo unikatni. Pitanje je gde smo mi na toj skali krize ali i još važnije – da li je kriza prava reč? Ili je posredi kompleksnost današnjeg vremena, koju najpre trebamo razumeti kako bismo bili uticajni?

U istraživanju kanadskog instituta za arhitekturu o ulozi arhitekte u društvu 21. veka nalazi se zanimljiv grafikon – 1700-tih godina proces donošenja odluka u projektovanju bio je 100% u rukama arhitekata, 1800-tih godina 75% a 25% u rukama lendskejp arhitekata, 1875. godine 50% preuzimaju građevinski inženjeri, inženjeri drugih struka, 1900-ih godina uloga arhitekte učestvuje sa 25% a dvehiljadite su period dominacije projekt menadžera i developera gde u procesu gradnje arhitekte učestvuju sa manje od 15%.

Ako promenimo svest shvatićemo da ove činjenice nisu prilog konstataciji krize i nemoći , već predstavljaju kompleksnost 21. veka i takvo razumevanje je polazna tačka za građenje funkcionalnosti struke.

Kakva je naša uloga i pozicija u kompleksnoj realnosti 21. veka, trebamo li biti vizionari ili implementatori, filozofi ili praktičari, edukatori ili edukovani, lideri ili specijalisti, u dijalogu ili proklamatori, aktivisti ili posrednici, pitani ili oni koji propituju? Mislim da mi to sve jesmo, bili smo i bićemo.

Međutim, ne smemo zaboraviti da je najveća snaga i doprinos arhitektonskog delovanja princip sinteze. Sinteza zaključaka i informacija je danas u ovoj kompleksnosti problema, izazova i učesnika potrebna više nego ikada. A za sintezu, pre svega, potrebna je saradnja i dijalog“ – navela je Milka Gnjato.

Delatnost od nacionalnog interesa

„Nadam se da će ovaj forum i prvi strateški dokument predstavljati, ključan i prelomni trenutak u izgradnji procesa saradnje sa ministarstvima pre svega građevine, kulture i obrazovanja i nauke, ministarstvom za javna ulaganja i ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave.

Bez dobre politike i bez dobrog planiranja nema odgovorne i kvalitetne arhitekture i građene sredine, odnosno nema održive budućnosti i rezultat je isti kao u neplanskoj gradnji. Potreban nam je, dakle, nacionalni konsenzus o arhitektonskoj delatnosti kao delatnosti od nacionalnog interesa.

Ipak, potrebno je i da prepoznamo gde zaista jeste mesto domaće krize delovanja naše struke. I ono je najpre u procesu donošenja odluka, koji je nedovoljno izgrađen i neadekvatan zahtevima vremena u kome delujemo.

Potreban nam je, dakle, legislativno podržan proces donošenja odluka o građenoj sredini i arhitekturi, u kome struka treba da dobije suštinsko mesto. Potrebno je da arhitektonska struka preuzme odgovornost za građenu sredinu, a to je moguće jedino nakon osnivanja samostalne arhitektonske komore“ – naglasila je Gnjato.

Potrebna nam je edukacija o građenoj sredini i razmena znanja, odnosno uvođenje izbornog predmeta o prostoru i arhitekturi za učenike osnovnih škola.

Pred kraj svog obraćanja, Gnjato je napomenula da su na putu do osnivanja komore struci potrebni funkcionalni mehanizmi sprovođenja politika kvaliteta arhitekture i građene sredine:

1. Formiranje Nacionalnog saveta za Arhitekturu, kako je i predviđeno Nacionalnom arhitektonskom Strategijom;
2. Formiranje institucija Državnog i Gradskog arhitekte, čime bi personalizovali odgovornost u polju urbanističkog planiranja;
3. Jačanje nezavisnih institucija poput načina izbora članova Komisija za planove po kome bi najmanje jedan član bio biran na predlog referentnih profesionalnih organizacija;
4. Uvođenje obaveznih arhitektonskih konkursa za sve objekte koji se finansiraju javnim sredstvima, kao jedinog načina kojim se obezbeđuje kvalitet arhitektonskih rešenja;
5. Podizanje nivoa kvaliteta javnih objekata kroz izmenu Zakona o javnim nabavkama po kome je konkurs za dizajn deo postupka u kome se za pobedničko rešenje dodeljuje ugovor o projektovanju a ne nagrade;
6. Prošle godine je promenjen zakon o javnim nabavkama gde se jedna od glavnih izmena odnosi na odluku da se između ostalih – za arhitektonske usluge ne može primenjivati princip najniže cene prilikom dodele ugovora. Nadamo se da će ova odluka u doglednoj budućnosti biti precizirana izradom smernica za sprovođenja javnih nabavki arhitektonskih usluga i da će ovaj dokument uključiti pored Kancelarije za javne nabavke i Privrednu komoru Srbije, kao i zainteresovanu poslovnu arhitektonsku zajednicu;
7. Potrebna je izmena Zakona po kome bila obavezna saglasnost arhitekte na izvedeno stanje objekta pre upotrebne dozvole, čime bi se ojačao status i značaj arhitekata u postupcima vezanim za izgradnju objekta;
8. Potrebna nam je edukacija o građenoj sredini i razmena znanja, odnosno u saradnji sa Ministarstvom obrazovanja uvođenje izbornog predmeta o prostoru i arhitekturi za učenike osnovnih škola.

„Nacionalna arhitektonska strategija – prvi nacionalni strateški dokument za arhitekturu rezultat je zajedničkog rada resornog ministarstva  i predstavnika arhitektonske struke i neka to bude samo prvi korak na zahtevnom putu do finalnog rukovanja u znak pune saradnje“ – zaključila je svoj pozdravni govor Milka Gnjato.

Predstavljena i publikacija Arhitektura za nas

Prisutnima se zatim onlajn obratila Rut Šageman, predsednica Saveta arhitekata Evrope, a nakon pozdravnih obraćanja, predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – arhitekte Nebojša Antešević, Božana Lukić i Tijana Pejić, predstavili su viziju i ciljeve Nacionalne arhitektonske strategije, uz osvrt na relevantne podatke o arhitektonskoj profesiji i delatnosti u Srbiji, kao i publikaciju Arhitektura za nas, u kojoj je strategija predstavljena sažeto i ilustrativno.

Gospodin Injaki Karnisero jedan je od najzaslužnijih za donošenje Zakona o kvalitetu arhitekture u Španiji.

U želji da NAF, pored donosioca odluka i kreatora javnih politika, te istaknuatih predstavnika struke u Srbiji, bude uveličan i prisustvom inostranih gostiju koji će preneti pozitivna iskustva u sprovođenju arhitektonskih politika, posredstvom Ambasade Kraljevine Španije prisutnima se obratio i gospodin Injaki Karnisero, Generalni sekretar Sekretarijata za urbanu agendu, stanovanje i arhitekturu pri Ministarstvu saobraćaja, mobilnosti i urbane agende Kraljevine Španije.

Budući da je ova zemlja nedavno donela i Zakon o kvalitetu arhitekture, a da je gospodin Karnisero jedan od najzaslužnijih za njegovo donošenje, govorio je o iskustvima Španije u kreiranju arhitektonske politike, posebno u kontekstu smernica za visokokvalitetnu arhitekturu i građenu sredinu, uloge javnog sektora u postavljanju uzornih primera arhitekture, osnivanja Kuće arhitekture Španije, uloge Saveta za arhitekturu i drugih važnih aspekata koje Zakon o kvalitetu arhitekture uređuje.

Strateški dokument od istorijskog značaja

Podsetimo, Vlada Republike Srbije je 1. juna 2023. godine na predlog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture usvojila Nacionalnu arhitektonsku strategiju za period od 2023. do 2035. godine, sa prvim Akcionim planom za njeno sprovođenje (2023–2025), koja predstavlja dokument kojim se u Srbiji prvi put strateški utvrđuje arhitektonska politika i na celovit način određuje pravac delovanja u cilju razvoja i unapređenja kvaliteta arhitekture i građene sredine.

Pogledajte i video prilog s foruma: