Rekonstrukcija Pošte na Savskom trgu pod znakom pitanja

Investitor odustaje od rekonstrukcije poznatog zdanja pa je jedno od mogućih rešenja se o državnom trošku uradi projekat rekonstrukcije i finansiraju ovi radovi.

Dok je većina građana praznovala, mnogima je promakla važna informacija iz oblasti zaštite i očuvanja arhitektonskog nasleđa. Investitor samog projekta, kompanija „Beograd na vodi“, odlučio je da odustane od zahteva za dobijanje lokacijskih uslova, čime je obnova čuvenog zdanja arhitekte Momira Korunovića, do daljnjeg odložena.

Razloge možemo samo da nagađamo, ali su poznate aktivnosti koje su dovele do ovog poteza.

Srodni članci na portalu Gradnja:

• Ruše Ilkića, rekonstruišu Korunovića – promenljiva sudbina arhitektonskog nasleđa

Investitor je odlučio da odustane od zahteva za dobijanje lokacijskih uslova, čime je obnova čuvenog zdanja do daljnjeg odložena.

Prvi zahtev za dobijanje lokacijskih uslova za rekonstrukciju zgrade Pošte, investitor je podneo još krajem 2023. godine u decembru. Međutim, taj prvi zahtev je Gradski sekretarijat za urbanizam odbio. Jedan od razloga bio je neslaganje u brojkama.

Naime, u katastru se vodi da zgrada Pošte ima prizemlje i tri sprata, dok je u stvarnosti još tri sprata viša (neusklađenost iz ko zna kog vremena i razloga). Takođe, u podnetoj dokumentaciji se ne slažu podaci o ukupnoj površini objekta. Na jednom mestu se navodi brojka od 10.909 kvadrata, na drugom 10.880 kvadrata, a na trećem 11.931 kvadrat, pa je GSU naložio da se to uskladi.

Gradski sekretarijat se osvrnuo i na izvorni projekat arhitekte Momira Korunovića na polju fasadnog platna i naložio investitoru da priloži i novi projekat fasade ili neki drugi dokaz na osnovu kojeg se može utvrditi autentičnost nove fasade, tj. da li ona i u kojoj meri odgovara izvornoj.

Investitor, Beograd na vodi, prvi put je odbijen sredinom januara 2024. godine, a nepunih mesec dana kasnije (očigledno nedovoljno da se koriguju sve nepravilnosti), sredinom februara, podneo je drugi zahtev za dobijanje lokacijskih uslova, koji je sve do početka aprila bio u procesu razmatranja, da bi nedavno usledio odustanak investitora.

Problem nivo kvaliteta rekonstrukcije

Beograd nije baš grad sa najboljim primerima izvorno rekonstruisanih zgrada, ali ima nekoliko dobrih primera, poput fasada zgrada nekadašnjeg kompleksa Američke ambasade u ulici Kneza Miloša, koji nam ukazuju da su takve stvari moguće.

Međutim, posmatrajući objekte nekadašnje ambasade, u odnosu na zgradu Pošte iz 1929. godine, projektovanu u kombinaciji ekspresionizma i neo srpsko-vizantijskog stila, čak će i laik zaključiti da su prve zgrade daleko jednostavnije za rekonstrukciju.

Iako se Beograd na vodi na svom sajtu pohvalio da će objekat biti verno rekonstruisan na osnovu arhivske dokumentacije i autentičnih fotografija, izgleda da cela stvar nije tako jednostavna. Čak su se i stručnjaci složili da unutrašnja struktura zgrade ne mora da odgovara izvornoj, ali da gabariti i nivelacija spratova moraju biti uklopljeni, kako bi precizno rekonstruisana fasada mogla da odgovara novoizgrađenom objektu i njegovoj novoj nameni.

Gabariti i nivelacija spratova moraju biti uklopljeni, kako bi precizno rekonstruisana fasada mogla da odgovara novoizgrađenom objektu i njegovoj novoj nameni.

Međutim, izgleda da je investitor želeo da ponudi improvizaciju, koja bi mu omogućila da dobije lokacijske uslove, dok bi se detaljni projekat fasadnog platna rešavao naknadno (u hodu) ili se možda nikada ne bi ni rešio na pravi način, već nekakvim pojednostavljenim rešenjem, koje liči na izvorno, ali daleko više banalizovano, a time i obesmišljeno.

Takve stvari su zaista nedopustive i ako je zaista u pitanju ozbiljan investitor, on sebi ne bi smeo da dozvoli ovakve gafove, tj. da „škrtari“ na ceni i kvalitetu projekta. Svi znamo da je cena radova, a zatim i prodaje po kvadratu glavna vodilja investitora, ali se ozbiljne države u tome razlikuju što ozbiljnom investitoru nametnu takve uslove, da ako hoće da zida na ekskluzivnoj lokaciji, mora nešto i da investira u zaštitu i očuvanje lokalnog kulturnog nasleđa.

Moguća rešenja

Jedno od mogućih rešenja je da će grad ili država da preuzmu ovu odgovornost na sebe i o državnom trošku urade projekat rekonstrukcije i jednim delom ili u potpunosti finansiraju ove radove. To inače i jeste posao države, ali se svuda u svetu taj posao prepušta investitoru, kao neki vid njegovog doprinosa gradu i društvenoj zajednici.

Ako grad/država bude preuzela taj projekat na sebe, možemo očekivati da bi rešenje bilo spremno za pola godine do godinu dana, kako bi se što pre krenulo u realizaciju. Jer teško da će neko dozvoliti da polurazrušena zgrada stoji duže u epicentru izgradnje novog naselja. Mada, kako je ovo država Srbija i razne stvari imaju prioritete, možda i budemo gledali betonsku ruinu još pet do deset godina.