Trebinjski kongresni centar projektovan je tako da prirodu ostavi netaknutom
Detaljno predstavljamo pobedničko rešenje zagrebačkih arhitekata u kojem objekti izgledaju kao da lebde nad velikom parkovskom šumom.
Elektroprivreda Republike Srpske raspisala je krajem 2023. godine javni međunarodni arhitektonski konkurs za izradu idejnog rešenja Kongresnog centra u Trebinju. U konkurenciji se našlo 39 radova iz celog sveta, a stručni žiri je u martu 2024. dodelio tri novčane nagrade, kao i tri posebna priznanja.
Tom prilikom, portal Gradnja predstavio je najosnovnije informacije o svim nagrađenim radovima, a ovog puta fokusiraćemo se na pobedničko idejno rešenje iza kog stoje arhitekte iz zagrebačkog studija Nekoliko, koji su ovaj projekat radili u saradnji s Markom Gusićem iz studija ARGU.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Izazovna lokacija za gradnju
Podsetimo, programski zadatak ovog konkursa bilo je idejno rešenje kongresnog centra sa predlogom razmeštaja dodatnih namena duž trase puta za Dubrovnik, a u okviru zadate lokacije u okviru dela zone „Draženska Gora“ u gradu Trebinju.
Izazovna za izgradnju, lokacija je smeštena u netaknutoj prirodi – šumi, sa širim kontekstom koji karakterišu brda, planine i reka Trebišnjica. Jedini tragovi građenja su Magistralni put M22 Dubrovnik – Trebinje i nasip trenutno nekorišćene železnice koji postaje lokalna veza novoplaniranih struktura u obliku javnog saobraćaja.
Na zadatak smo odgovorili strukturama koje minimalno dotiču tlo i ostavljaju teren u što većoj meri kakav jeste.
Zamišljen kao mesto društvene, kulturne i umetničke interakcije i socijalizacije, budući kompleks biće središte kongresne i obrazovne delatnosti, ali će i proširiti ponudu grada, pružajući optimalne uslove za razvoj izložbenih, koncertnih, ugostiteljskih, poslovnih i administrativnih sadržaja.
„Programom su definisani masivni volumeni hotela, kongresnog i sportskog centra i gradskih objekata javne i poslovne namene. Obrisi osnova za gradnju pojedinih celina plutaju u zelenoj zoni, velikoj park šumi”, objašnjavaju dobitnici prve nagrade i dodaju:
„Na zadatak smo odgovorili strukturama koje minimalno dotiču tlo i ostavljaju teren u što većoj meri kakav jeste. Sklopovi šire urbanističke celine su definisani matematičkim nizom pravila u obliku geometrijskih formi kakve nalazimo u prirodi, te prema kojima i sama okolina u kojoj se nalazimo funkcioniše”.
Sklopovi šire urbanističke celine su definisani matematičkim nizom pravila u obliku geometrijskih formi kakve nalazimo u prirodi.
Prva faza šireg urbanističkog sklopa je detaljni prikaz kongresnog centra koji okuplja različite funkcionalne celine: dvorane za predavanja i izvedbe, restorane, izložbene prostore, pres centar, a time i različite korisnike.
„Centralnosimetrična ljuska zgrade s tri dominantne ostakljene fasade vertikalno se transformiše iz trougaone baze na koju je struktura oslonjena u formu šestougla i pri krovu ponovo reflektuje u trougaoni otisak. Parterni prizemni ophod je natkriven i programski aktiviran sadržajem centra. Prisutan je utisak lebdenja nove strukture nad šumom”, navode iz studija Nekoliko.
Triangulirana geometrija lebdećeg trga
Prizemlje dostupno svima je programski određeno ugostiteljskim i izložbenim prostorima, orijentisano na šumu u kojoj se nalazimo. Na prvom spratu se nalazi lebdeći trg (forum) kojem se iz šume pristupa preko eskalatora iz svih smerova.
„Specifična triangulirana geometrija tog prostora primarno služi kao prilazni hol različitim dvoranama kongresnog centra, a dodatno omogućava različite scenarije: neformalna druženja, izložbe, predavanja, koncerte… ili samo prolaz, što je karakteristično za javno dostupne polivalentne prostore”, ističu arhitekte.
Različiti ambijenti se otvaraju u sekvencama i forsiraju vertikalno, horizontalno i kružno istraživanje prostora.
Krakovi u obliku slova Y koji zatvaraju dvorane unutar opisane ljuske, a iznad javnog foruma, dele središnji centralni servisni blok i interne komunikacije. Na taj način je diferencirano korišćenje centra od strane posetilaca, izvođača i ostalog osoblja.
„Konzumirajući kongresni centar prolazimo kroz različite ambijente koji nam se otvaraju u sekvencama i forsiraju vertikalno, horizontalno i kružno istraživanje prostora”, kažu na kraju autori pobedničkog konkursnog rešenja.
O autorima…
Arhitektonski studio Nekoliko čine Hrvoje Arbanas, Dora Lončarić, Luka Šen, Martin Mertz, Mario Peko i Mario Kralj, koji znanje i iskustvo skupljaju godinama, a u ovom formatu deluju od jeseni 2022.
Preokupacija su im sva merila arhitekture, kao i razni zadaci i namene – od zgrada javnog sadržaja i društvenog standarda, uređenja javnih prostora, do privatnih investicija i uređenja enterijera. Često učestvuju na hrvatskim i međunarodnim arhitektonskim konkursima.
ARGU studio je osnovao Marko Gusić 2021. godine, a njegov tim trenutno sačinjava manja grupa sa Matijom Brnetićem i Filipom Ivaničekom. Vizija biroa je izrada projekata visokog standarda sa posebnom pažnjom na racionalnost, razrađene detalje izvođenja i na projektovanje u odnosu na kontekst i okolinu.