Crna rupa ispod Fabianijevog mosta postala raj za ljubljanske skejtere
Zona bezakonja u blizini centra grada transformisana je u skejt park otvoren 24 časa dnevno 365 dana u godini, zaštićen od kiše, vetra i snega.
Otvoren u avgustu 2012. godine, Fabianijev most preko reke Ljubljanice organizovan je na dva nivoa, sa auto-putem sa četiri trake na gornjem nivou i pešačkim mostom na donjem, a ime je dobio po arhitekti Maksu Fabianiju (1865–1962), na osnovu čijeg plana je izgrađen današnji istorijski centar Ljubljane.
Strukturalne karakteristike objekta formirale su neiskorišćen, nepristupačan prostor ispod mosta, koji je nedugo nakon otvaranja postao mesto okupljanja za konzumente droge i beskućnike (uprkos postojanju skloništa za beskućnike na manje od 100 metara od ove lokacije) i stecište kriminala.
Most je izgrađen u rupi koja je nastala delimičnim demoliranjem kompleksa bivše fabrike šećera, zvane Cukrarna, koje je bilo urbanistički neophodno kako bi se završio gradski prsten u centru Ljubljane. Baš to rušenje predstavljalo je i priliku da se problematičnom „ćorsokaku“ udahne novi život.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Uz malu pomoć ljubljanskih skejtera
Rekonstrukcija i revitalizacija kompleksa fabrike šećera svakako su bili planirani, a transformacija ovog inače degradiranog područja bila je neminovna. Ipak, lokacija je imala negativnu konotaciju, kao izolovani, nekontrolisani prostor bez nadzora u blizini centra grada, koji je privlačio neželjenu upotrebu.
Kako je infrastruktura za skejtbording u Ljubljani bila je, i još uvek je, nedovoljno razvijena, arhitekte iz ljubljanske firme Scapelab, koji potpisuju projekat, prvobitno su kontaktirale nekoliko istaknutih članova skejtbording zajednice u gradu kako bi dobili njihovu povratnu informaciju.
Ispostavilo se da su karakteristike koje su arhitekte postavile kao negativne, zapravo pozitivne za skejt park, budući da skejteri vole izolovane, natkrivene prostore u blizini grada. Zajedno sa skejterima grupa je formirala predlog za projekat skejt parka ispod mosta, grad je zatim odobrio projekat ali uz veoma strogo ograničenje budžeta.
Skejt park je izgrađen od čeličnih okvira i posebne betonske mešavine, omogućavajući glatke, neprekidne površine i precizan tok krivina.
Projekat je osmišljen kao mini-rampa za skejtbord, koja zauzima neiskorišćeni džep prostora ispod južnog kraja mosta. Rampa je dizajnirana u saradnji sa skejterima i konsultantom za skejt parkove, s obzirom na to da su krivine i dimenzije rampe izuzetno specifične, objasnile su arhitekte.
Mini-rampa je segmentirana, pružajući različite visine i nagibe, dok je ostatak prostora organizovan kao pešačka zona, a dizajniran kao mekani, ravni skejt park. To je omogućilo maksimalnu upotrebu prostora za skejtere, dok pruža i sigurne koridore za neometano kretanje pešaka koji prolaze kroz skejt park kako bi se popeli na gornji nivo mosta.
Skejt park je izgrađen od čeličnih okvira i posebne betonske mešavine, omogućavajući glatke, neprekidne površine i precizan tok krivina. Na lokaciji postoje i ograde i kapija kako bi se pružila željena sigurnost koju je grad zahtevao.
Zaštićen od kiše, vetra i snega
Skejt park je bio zamišljen da funkcioniše kao kontrolisani prostor, a ključeve je imao samo radnik obezbeđenja. Ovo se pokazalo kao kontraproduktivno i čak je i dovelo do sukoba. Grad je tada odlučio da park ipak ostavi otvorenim, nakon čega je ovaj prostor počeo zaista da živi.
Budući da je to jedini skejt park otvoren 24 časa dnevno 365 dana u godini i pritom zaštićen od kiše, vetra i snega, postao je vrlo popularan. Zbog stalne prisutnosti ljudi u ovom prostoru uspostavljen je neformalni nadzor prostora i neželjene upotrebe prostora su potpuno eliminisane.
Intervencija je dobro prihvaćena i danas dobro funkcioniše u kombinaciji sa renoviranom zgradom Cukrarne, koja je pretvorena u umetničku galeriju.
Sa arhitektonskog stanovišta, ovo je ozbiljna vežba transformacije. Prostor je bio negativan, privlačio je neželjenu upotrebu, a kada je obogaćen odgovarajućim programom, karakteristike prostora postale su pozitivne.
Intervencija je dobro prihvaćena u gradu i danas dobro funkcioniše u kombinaciji sa renoviranom zgradom Cukrarne, koja je pretvorena u umetničku galeriju. Zajedno, predstavljaju novi generator za šire, inače degradirano područje, koje se sada nalazi u procesu preuređenja.
Grafički prilozi
Radio sam kao student u ovoj garaži iza. Taj je krja Ljubljane baš bio zapušten a sada je rekonstrukcijom stare šećerane i ovim malim intervencijama poput ovog skejt parka mnogo unapređen. Generalno mi je uvek bila enigma zašto su ti prostori ispod nadvožnjaka tako ostavljeni i zapušteni a urealnosti mnogo ljudi prolazi tim prostorima i uopšte nije prijatno. Samo pomislim na Autokomandu ili Mostar. Koliko bi se moglo uraditi za malo novca da ti prostori budu prijatniji za pešake.
Zivim u Obrenovcu i volim da vozim skejt, odnosno pennyboard. U ovom gradu nema gde da se vozi skejt osim po nekoj biciklistickoj stazi. Na toj stazi ima svega a najmanje biciklista. Po stazi je vrlo cesta pojava rasut sljunak i naravno bahati vozači motornih vozila. Bahatost je toliko izrazena da prosto moras da se izvinjavas ako voziš skejt po njoj. Zalosna realnost zivota u Srbiji!