Simbioza autobuske stanice i biblioteke za novi simbol Istre
Pazin uskoro dobija futuristički terminal koji će postati novo mesto tranzita ali i okupljanja, zabave i novih poznanstava.
Zagrebački arhitekti Alen Žunić i Petra Vlahek predstavili su nedavno projekat hibridnog kompleksa autobuskog terminala i gradske biblioteke u Pazinu, gradiću smeštenom u središtu Istre.
Planirana nova zgrada „svemirskog“ izgleda trebalo bi svojom kombinacijom programa da postane prvi takav eksperimentalni primer u regionu. Čini se da kroz ovaj projekat hrvatske arhitekte pokušavaju da ponove „Bilbao efekat“ manje razmere.
Kako je došlo do hibridnog spajanja dva komplementarna programa i šta se krije iza futurističkog oblikovanja novog autobuskog terminala u Pazinu otkriva nam arhitekta Žunić, docent na Arhitektonskom fakultetu u Zagrebu.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Iskra nove faze urbanizacije
Projekat T+K (terminal + knjižnica) planira se kao epicentar razvoja Pazina. Još 2021. godine u pazinskoj studiji arhitektonskog biroa Albatross koji vodi naš sagovornik, istaknut je kao glavna tačka za urbanu transformaciju grada.
Prema ovoj urbanoj viziji, potrebno je napraviti završetak centralne gradske ose, zelene kičme duge gotovo 1,5 kilometar, a koja na drugom kraju ima najstariju građevinu u Pazinu – zamak iz 10. veka.
U tom kontekstu, T+K bi postao mesto intenzifikacije urbanosti koje će u budućnosti pokazati kako je Pazin napustio naznake ruralnog karaktera i okrenuo se savremenom razvoju kroz proces celovite reurbanizacije.
„Ceo sklop je sa svojim sadržajima, ali i arhitektonskim ekstenzijama prema javnom prostoru, zamišljen ne samo kao tranzitna zona, već i kao budući društveni epicentar koji na jednom mestu okuplja građane, putnike, turiste i ponajviše đake iz škola u neposrednoj blizini“ – naglašava arhitekta Žunić..
Terminal kao destinacija
Polazno pitanje projekta jeste kako biblioteka može preživeti u sve razvijenijem svetu novih tehnologija u kojem jedan mobilni telefon ili tablet mogu zameniti celu arhivu podataka?
Odgovor autora projekta leži u zamisli da „ako postane javni prostor, dnevni boravak grada – ne samo izvor informacija već i alat transformacije odnosa, generator socijalnih relacija, osećaja zajednice, kvaliteta života i redovnih susreta“.
Upravo to je cilj i nove zgrade T+K koja se nalazi znatno bliže centru grada nego u drugim hrvatskim gradovima. Okružena je u radijusu od 200 metara brojnim urbanim sadržajima i može poslužiti kao glavna veza u kojoj se centripetalnom silom sažimaju raznorodni programi i korisnici.
Izvan radnih sati biblioteka može poslužiti i kao mesto za književne večeri, filmske projekcije ili tematske tribine.
U ovom slučaju, zbog simbioze sa autobuskim stajalištem – mestom velike dinamike, transfera i kretanja moguća je njena transformacija iz prostora isključivo za čitanje, u zonu prolaza i urbanističkog povezivanja. Hibridnim mešanjem biblioteke i terminala stvoreni su preduslovi za preživljavanje u digitalnom dobu.
„S druge strane, autobuski terminali nisu pred izumiranjem poput biblioteka, ali njihov nedostatak može se svrstati pod isti imenilac. Izvan režima dolazaka i odlazaka autobusa oni su prazni“ – navode hrvatske arhitekte. Objekti ove vrste redovno se nalaze na rubovima gradova i ne učestvuju u životu centra, nisu ekstenzija javnog prostora, ključnih gradskih događaja i tokova.
Novi pazinski terminal postaje destinacija – mesto okupljanja, zabave, budućih uspomena, druženja, novih poznanstava. „To je omogućeno centralnim prostorom čitaonice koja je ujedno i deo čekaonice, a izvan radnih sati biblioteka može poslužiti i kao mesto za književne večeri, filmske projekcije ili tematske tribine“ – izdvaja Žunić.
Novi simbol Istre
Kada govorimo o autobuskim terminalima obično se radi o prljavim i zapuštenim zonama. Često objekat i njegova okolina nemaju dodatnu vrednost i ne predstavljaju atraktivna mesta zadržavanja izvan režima korišćenja zone kao mesta tranzita.
T+K stoga i oblikovno ima nameru postići drugačiju atmosferu stvaranjem prozračnog kompleksa koji koristi „lepršavost materijala na pročelju, a paralelno odražava jaku, karakternu i prepoznatljivu formu“ – navode autori i dodaju:
„Zahvaljujući transparentnim i translucentnim staklenim površinama na fasadama T+K nije barijera u prostoru, a uprkos dimenzijama i volumenu služi kao poveznica u gradu.“
Zgrada svojom futurističkom arhitekturom predočava kako ne gleda u prošlost, već je usmerena prema budućnosti i novim trendovima.
Nesvakidašnja forme je nastala sa željom da ovaj arhitektonski objekt stvori savremeni signal unutar postojećeg tkiva grada koji bi trebao prevazići najniži nivo građenja – kopiranje istorijskih oblika zgrada, odnosno lažnog građenja kamenom.
Zgrada ujedno ima i ambiciju da bude i ikoničan i savremeno oblikovan akcent smešten odmah na ulasku u grad, a trebala bi prenositi svakom posetiocu prepoznatljivost Pazina kao mesta u Hrvatskoj koje trenutno najviše ulaže u obrazovanje.
Kao takva, zgrada bi trebalo da postane i novi simbol Istre, najrazvijenije hrvatske regije, koja ovom futurističkom arhitekturom predočava kako ne gleda u prošlost, već je usmerena prema budućnosti i novim trendovima.
EU investicija
Što se tiče samog projekta, gotovo je idejno rešenje pa sada sledi izrada projektne dokumentacije za građevinsku dozvolu kao i prijava na ITU (integrisana teritorijalna ulaganja) konkurs za dodelu sredstava (kraj prvog kvartala 2025).
Za ovaj projekt planirano je oko 5,4 miliona eura, od kojih do 85% sufinansira ITU mehanizam iz Evropskog fonda za regionalni razvoj.
Grafički prilog
