Od hotela, preko muzeja Nemanjića, do Amerikanaca: Šta će biti sa Dobrovićevim Generalštabom?

Sagledavamo planove za obnovu i revitalizaciju koji su nam predočavani tokom svih ovih godina, uključujući i najnoviji koji podrazumeva da se zgrada pokloni američkim firmama.

Tridesetog aprila biće navršeno tačno 25 godina od kako je u NATO bombardovanju 1999. godine teško oštećen kompleks Generalštaba i Ministarstva odbrane tadašnje Vojske Jugoslavije, ali da za svo to vreme dvočlani ansambl arhitekte Nikole Dobrovića još uvek nije obnovljen ili zamenjen novim objektima, već i dalje stoji prepušten zaboravu i nepravedno definisan kao ruglo.

Nakon brojnih predloga, planova i inicijativa tokom bezmalo četvrt veka, srpsku javnost ove sedmice zatekla je vest da Vlada Srbije planira da na period od 99 godina, bez naknade, da zemljište u zakup američkim kompanijama Kushner Realty i Incubation Partners LLC.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Arhitekte se udružile: Inicijativa protiv rušenja Generalštaba

Najupečatljiviji vizuelni motiv predstavljaju prozorske trake na fasadama, oblikovane u duhu poznog modernizma.

Kao značajno ostvarenje posleratne srpske i jugoslovenske arhitekture, zgrade nekadašnjeg Državnog sekretarijata za narodnu odbranu predstavljaju nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture, a izgrađene su u periodu između 1955. i 1966, godine.

Kompleks se sastoji iz dva monumentalna, stepenasto završena trakta koji se kaskadno spuštaju ka Nemanjinoj ulici, kreirajući na taj način urbani simbol gradske kapije. Prilaz ka ovim traktovima, blago povučenim u odnosu na regulacionu liniju ulice Kneza Miloša ostvaren je kroz dva monumentalna portika.

Osim ekspresivnih kaskadnih formi, fasade odlikuje primena kontrastnih materijala – robusnog, mrko-crvenog kamena iz Kosjerića i belih mermernih ploča sa ostrva Brača. Najupečatljiviji vizuelni motiv predstavljaju prozorske trake na fasadama, oblikovane u duhu poznog modernizma.

Luksuzni hotel i muzej Nemanjića

Postavši za Beograd ono što je opera za Sidnej, kako je za Gradnju ocenio arhitekta Branko Bojović, zgrada je postala poznata kao Generalštab i tako se o njoj izveštavalo tokom NATO bombardovanja, kada je bila na meti između 29. i 30. aprila i ponovo između 8. i 9. maja.

Nakon toga, u više navrata pominjano je rušenje kompleksa sa ovom ili onom namenom. Tako je 2013. godine bilo predloženo da se na ovoj lokaciji gradi luksuzni hotel, čemu se oštro usprotivla arhitekonska struka.

Četiri godine kasnije, bilo je reči i o tome da će se na lokaciji Generalštaba graditi muzej Stefana Nemanje, posvećen dinastiji Nemanjić, dok je u martu 2022. godine bio raspisan studentski konkurs za idejno arhitektonsko-urbanističko rešenje rekonstrukcije ikonične zgrade u Kneza Miloša.

Ispravna rekonstrukcija Generalštaba mora biti „crvena linija“ od koje se ne sme odstupiti u odbrani našeg arhitektonskog nasleđa

Konkurs je bio organizovan u sklopu izložbe Nikola Dobrović – Pod zastavama modernih pokreta, otvorene u maju iste godine, čiji je jedan od ciljeva bio da se skrene pažnja stručne i šire javnosti na još uvek nerešeno pitanje i neizvesnu sudbinu zgrade Generalštaba u Beogradu.

Šta će se dalje događati s ovim remek-delom jugoslovenske arhitekture ostaje da vidimo u danima pred nama, ali se u svakom slučaju nadamo rešenju koje će, ako ništa drugo, sprečiti dalje raspadanje kompleksa pod uticajem sve promenljivijih vremenskih prilika i naše poslovične nebrige.

Ispravna rekonstrukcija Kompleksa Generalštaba mora biti „crvena linija“ od koje se ne sme odstupiti u odbrani našeg arhitektonskog nasleđa, napisao je svojevremeno istoričar umetnosti Marko Stojanović.