Poznato planinsko odmaralište u Bosni i Hercegovini suočava se s izazovom održavanja ravnoteže između potrebe za smeštajem i očuvanja prirodne harmonije.
Bjelašnica, olimpijska planina Bosne i Hercegovine, ne samo da oduzima dah svojim netaknutim prirodnim pejzažima, već svedoči i o savremenim arhitektonskim dostignućima koja nastoje da iskoristite njen potencijal. Naime, poslednjih godina, na ovoj planini došlo je do značajnog porasta broja hotela i stambenih zgrada, stvarajući jedan mali grad na 2.000 metara nadmorske visine.
Iako se neki od tih objekata ističu zaista dobrom arhitekturom, stepen izgrađenosti je upitan. Bjelašnica, poznata po svojoj divljoj lepoti, suočava se s izazovom održavanja ravnoteže između potrebe za velikim brojem smeštajnih jedinica i očuvanja prirodne harmonije.
Srodni članci na portalu Gradnja:
Svetli primeri arhitekture
Pojedini hoteli i stambene zgrade na Bjelašnici svakako privlače pažnju svojim estetskim vrednostima i inovativnim pristupom arhitekturi poput hotela Han po projektu sarajevskog studija Zec ili hotela Nomad iza kojeg stoji arhitekta Vedad Kasumagić (TEAMM).
Savremeni materijali i atraktivan dizajn doprinose privlačnosti ovih objekata, čineći ih interesantnim dodatkom planinskom pejzažu.
Savremeni i atraktivni hoteli Han i Nomad interesantan su dodatak planinskom pejzažu.
Planinsko odmaralište ili urbanizovani grad?
Međutim, sa sve većim brojem novih objekata, postoji opravdana zabrinutost u vezi s prevelikom gustinom izgrađenosti u ruralnom području. Naselje se rapidno širi, često bez dovoljno prostora između zgrada, što dovodi do gubitka osećaja prostranosti i prirodne lepote koju Bjelašnica nudi.
Ograničavanje visine objekata (uglavnom P+4 ili P+5) je korak u dobrom pravcu, jer pomaže očuvanju vizura. Ipak, postoji bojazan da bi Bjelašnica mogla postati urbanizovani grad, umesto planinskog odmarališta. Ovo podseća na važnost pažljivog urbanističkog planiranja i održivog razvoja kako bi se sačuvala jedinstvena prirodna lepota ove planine.
Da ne postane Zlatibor
Bjelašnica prolazi kroz značajne promene. Iako neki objekti donose pozitivne inovacije, potrebno je pažljivo balansirati između razvoja i očuvanja prirodne sredine.
Dalja urbanizacija mora se fokusirati na očuvanje jedinstvenog karaktera Bjelašnice kako bi se osiguralo da ne izgubi svoju prirodnu suštinu… kao, na primer, Zlatibor.
Možda ima zanimljivih arhitektonskih rešenja, nisam stručan da o tome govorim, ali estetski odvratno izgleda u planinskom okruženju. Pretrpano, sabijeno, bez primetnog rastinja, zelenih površina… plač majke božije.