Delegacija Federacije građevinskih kompanija španske regije Valensije, koja se danas u Privrednoj komori Srbije sastala sa predstavnicima srpske privrede, pokazala je interesovanje za saradnju sa lokalnim partnerima.
Fernando Kasido, generalni direktor firme koja se bavi projektima u građevinarstvu, posebno komunalnih otpadnih voda i postrojenja za prečišćavanje, rekao je da španske firme imaju međunarodne reference i zainteresovane su za saradnju sa lokalnim partnerima. Menadžer za Bugarsku kompanije Sedes, koja se bavi upravljanjem sistemima u oblasti zaštite životne sredine i obnovljivim izvorima energije, Oliver Garsija rekao je da su španske kompanije zainteresovane da zajedno sa lokalnim parterima učestvuju u infrastrukturnim projektima koji se finansiraju iz međunarodnih institucija i pretpristupnih fondova.
Predstavljajući Federaciju građevinskih kompanija Valensije (FEVEC – Valencian Federation of Construction Companies), njena predstavnica zadužena za istočno-evropsko tržište Olga Juhas istakla je da su kompanije okupljene u preko 20 udruženja iskusne u radu sa Evropskom unijom na međunarodnim projektima i u saradnji sa međunrodnim finansijskim organizacijama, kao što su Evropska banka za obnovu i razvoj i Svetska banka. FEVEC je organizacija osnovana 1977. i predstavlja građevinski sektor Valensije, a ima dobru saradnju sa zemljama Južne Amerike i Afrike. Sinergija sa kompanijama iz regiona u kome je Srbija nam je strateški važan, rekla je Juhas.
Ove godine Srbija je predsedavajuća CEFTA, podsetila je goste iz Španije sekretar Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS Olivera Kiro, i dodala da je 2010. važna godina za Srbiju jer smo podneli zvaničnu kandidaturu za članstvo u EU, zato što posle 2009, koja je bila najlošija u dekadi, očekujemo da ovu godinu završimo sa pozitivnim rezultatom, kao i zbog toga što Srbiju u 2010. očekuje privatizacija javnih preduzeća, kao što su Telekom, komunalna preduzeća, železnice i dr. Srbija je energetski zavisna, ali je sada deo regionalnog energetskog tržišta, rekla je Olivera Kiro i navela da će u tu oblast u narednih 10 do 15 godina biti u Srbiji uloženo devet milijardi evra. Donet je transport master plan za Srbiju, koji predviđa investicije u 33 projekta, koji će biti finansirani iz republičkog budžeta, evropskih fondova i međunarodnih finansijskih institucija. Olivera Kiro je podsetila i da je španski Fond za razvojnu pomoć odobrio Srbiji koncesijski zajam od 45 miliona evra sa kamatom od 1,2 odsto za vodoprivrednu infrastrukturu.
Odgovarajući na pitanja španskih privrednika, sekretar udruženja za građevinarstvo PKS Goran Rodić rekao je da će u vodne puteve, putnu i železničku infrastrukturu u Srbiji u narednih deset godina biti uloženo oko 30 milijardi evra, i da su zbog izgradnje kapitalnih objekata u Srbiji već prisutne velike svetske kompanije. Rodić je ukazao na mogućnosti sardnje španskih poznatih proizvođača keramike, kao i termoizolacionih materijala sa srpskim firmama, s obzirom da je u Srbiji urađena studija po kojoj će u narednih deset godina biti urađena kompletna rekonstrukcija 1.300.000 stanova, za šta je Nemačka banka za obnovu i razvoj planirala pet milijardi evra. Posebno smo zainteresovani za zajedničke nastupe na trećim tržištima sa španskim građevinskim kompanijama, koje lakše dobijaju garancijske fondove, jer je Španija članica EU, rekao je Rodić i podsetio da srpski građevinci već rade zajedničke poslove sa portugalskim firmama u Angoli i Obali Slonovače.
Savetnik predsednika PKS Siniša Mitrović predstavio je infrastrukturne projekte u oblasti životne sredine. Rast BDP od 5 do 7 odsto u prvih osam godina ove dekade doneo je degradaciju životnog prostora od 11 odsto, a Srbija za zaštitu životne sredine izdvaja samo 0,2 odsto BDP, dok Rumunija i Bugarska izdvajaju 1 do 2 odsto, rekao je Mitrović. Od planiranih 10 milijardi evra investicija u životnu sredinu, za vodosnabdevanje će otići 2,8milijardi, za tretman otpadnih voda 4,8 miliona evra, jedna milijarda za zaštitu vzduha i jedna milijarda evra za zbrinjavanje otpada. Plan je i da Srbija do 2019. godine 16 odsto potrošnje energije pokriva iz obnovljivih izvora, rekao je Siniša Mitrović.
