Traže se urbanističko i arhitektonsko rešenje; Foto: Konkursna dokumentacija
Konkursi

Raspisan konkurs za područje Parka prijateljstva na Ušću i novu zgradu Prirodnjačkog muzeja

Traže se najadekvatnije lokacije za ustanove kulture od nacionalnog značaja, kao i najkvalitetnije i najadekvatnije idejno arhitektonsko rešenje muzejske zgrade.

Beogradski Prirodnjački muzej  i Društvo arhitekata Beograda raspisali su ove sedmice otvoreni, jednostepeni, anonimni urbanističko-arhitektonski konkurs za područje Parka prijateljstva na Ušću (GO Novi Beograd i Zemun) i idejno rešenje Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.

Krajnji rok za podnošenje konkursnih radova je 20. mart 2024. godine, a nagradni fond u ukupnom neto iznosu od 4.975.000 dinara biće raspoređen na prvu (2.500.000 RSD), drugu (1.250.000 RSD) i treću nagradu (625.000), te dva otkupa od po 300.000 RSD.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

Konkursni obuhvat u okviru priloga „Plan građevinskih parcela sa smernicama za sprovođenje“

Prostorni resurs najvišeg ranga

Kako se navodi u priloženoj dokumentaciji, povod za izradu konkursa je potreba za izgradnjom nove zgrade Prirodnjačkog muzeja koja je identifikovana strateškim prioritetima razvoja kulture Republike Srbije od 2021. do 2025. godine.

„Pored ovog primarnog povoda, činjenica je da područje Parka prijateljstva – Ušće, u zoni novobeogradske strane ušća Save u Dunav, jedan od najvrednijih prostora kontakta grada i njegovih reka predstavlja izuzetan ambijentalni, funkcionalni i prostorni resurs najvišeg ranga za Grad. Stoga je potrebno planirati obogaćivanje javnih sadržaja ovog područja, aktivnostima od najvišeg značaja za širu i užu zajednicu“ – kaže se u raspisu.

Konkurs se raspisuje radi provere ambijentalnih, prostornih i funkcionalnih kapaciteta lokacije i pribavljanja predloga za što kvalitetniju distribuciju sadržaja/programa u odnosu na kontekst, opredeljenih PDR-om „Ušće“, koja će se definisati idejnim urbanističkim rešenjem, i radi pribavljanja predloga za arhitektonsko idejno rešenje novoplanirane izgradnje Prirodnjačkog muzeja, dodaje se u dokumentaciji.

Konkursni prostorni obuhvat nalazi se u okviru priobalja Novog Beograda u zoni Ušća; Foto: Konkursna dokumentacija

Očekuje se da konkursno rešenje sve zatečene prirodno-kulturne specifičnosti i vrednosti integriše u savremen, autentičan i prepoznatljiv koncept kojim se nudi razvoj kulture.

Cilj konkursa je da se, u skladu sa konkursnim zadatkom, programskim zahtevima, ciljevima planskih dokumenata, potencijalima lokacije i posebno, značajem i vrednostima predmetnog prostora
(kulturna dobra i izvanrednost prirodnih resursa), izaberu najadekvatnije lokacije ustanova kulture od nacionalnog značaja kao što su Prirodnjački muzej i Muzej umetnosti 21. veka, kao i ostalih sadržaja predviđenih Planom „Ušće“ – akvarijuma i panoramskog točka, a potom, u skladu sa predloženom distribucijom sadržaja, izabere najkvalitetnije i najadekvatnije idejno arhitektonsko rešenje zgrade Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.

Cilj je i da konkursno rešenje distribucije sadržaja propisanih PDR-om „Ušće“ i idejnog arhitektonskog rešenja Prirodnjačkog muzeja, u skladu sa kulturno-istorijskim kontekstom, savremenim tendencijama u muzeologiji i značajem i razvojem predmetnog prostora, afirmiše simboličnu ideju novih veza kulture i prirode i promociju javnog života grada, prostora i programa dostupnih svim društvenim grupama i pojedincima.

„Očekuje se da konkursno rešenje sve zatečene prirodno-kulturne specifičnosti i vrednosti integriše u savremen, autentičan i prepoznatljiv koncept kojim se nudi razvoj kulture uvažavajući prirodu i tradiciju razvoja grada. Poseban cilj konkursa je da obezbedi uslove za edukaciju najširih društvenih grupa o svetu prirode i kulturnom identitetu zajednice kroz očuvanje postojećeg kulturnog nasleđa i izgradnju novih programa kulture“ – navodi se u konkursnoj dokumentaciji.

Konkurs je otvoren do 20. marta 2024. godine; Foto: Konkursna dokumentacija

Sastav žirija

Predsednik žirija je prof. Ivan Rašković, arhitekta, a članovi Zoran Vapa, dig, posebni savetnik ministra kulture, Danijela Vanušić, master istor.umetn., v.d. pomoćnika ministra kulture, Slavko Spasić, viši kustos, direktor Prirodnjačkog muzeja (zamenik člana žirija: dr Boris Ivančević, muzejski savetnik, Prirodnjački muzej), Marko Stojčić, arhitekta, Glavni gradski urbanista, Milka Gnjato, arhitekta i docent dr Milena Kordić, arhitekta.

Konsultant je dr Marija Lalošević, arhitekta, Urbanistički zavod Beograda, a izvestioci Tamara Petrović Komlenić, arhitekta i dr Jelena Bogosavljević, arhitekta, asistent Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

Konkursni rokovi

Pitanja u vezi sa konkursom učesnici mogu postaviti do 31. januara 2024. godine.

Krajnji rok za podnošenje konkursnih radova je 20. mart 2024. godine do 15.00 časova (GMT +1).

Rezultati konkursa biće objavljeni 19. aprila 2024 . godine do 23.59 časova (GMT +1).

Konkursna dokumentacija može se preuzeti na ovom linku.

Izabrali smo za vas...

Postani deo Gradnja zajednice

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Srodni tekstovi

4 komentara

  1. Gordana

    Kako bi bilo da se ostavi neka zelena površina i ne poseče još jedno drvo?
    Uništiti prirodu i graditi Prirodnjački muzej je sumanuta ideja…

  2. Nada

    Bilo bi najbolje da nista ne diraju i ne uredjuju.

  3. Posmatrač

    Ovde se prvo dogovore šta ko dobija od poslova , a objekti i njihova namena se smišljaju u hodu !
    Prirodnjački Muzej – najnovija mantra …
    Bolje ne dirati ništa !

  4. Korisnik parka

    OSTAVITE PARK NA MIRU!!!! Linijski park od Zemuna do Gazele je najvrednije sto Beograd ima!! Zaustavite kičersko kopiranje loših rešenje iz sveta. Panoramski točkovi su čist kič, uništavanje parka je apsolutna šteta. Nađite neku drugu lokaciju za muzeje. Ostavite park na miru! Kažete da je to vredna ambijentalna celina a onda planirate da ga unistite! Postavite jos klupa umesto da ga unistite. To što će na kraju ostati 10% zelenih površina nije unapređenje. Ovo mogu da smisle i da u tome učestvuju samo nedobronamerni i sitnointeresni ljudi. A bilo kog arhitektu koji u ovome ucestvuje treba da je sramota!

Ostavite odgovor

Obavezna polja *