Prof. Goran Vojvodić – Suština rekonstrukcije leži u stvaranju nove upotrebne vrednosti
Arhitekta Goran Vojvodić, redovni profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, predstaviće na BuildUp konferenciji jedan od najsloženijih projekata rekonstrukcije, dogradnje i prenamene postojećeg objekta u domaćoj arhitektonskoj praksi.
Šta raditi sa starim zgradama koje su nasleđene iz 20. veka a koje su izgubile svoju prvobitnu namenu ili prostorno-tehnički ne odgovaraju savremenim standardima? Da li je sve što je staro ujedno i vredno čuvanja i da li principi zaštite zapravo predstavljaju kočnicu transformacije graditeljskog nasleđa?
Ovo su samo neka od pitanja o kojima će se diskutovati na trećoj po redu BuildUp konferenciji, koja će biti posvećena projektima rekonstrukcije, renoviranja i prenamene.
Jedan od učesnika konferencije, u panelu posvećenom muzejima, jeste i arhitekta Goran Vojvodić, redovni profesor i suosnivač Biroa VIA. Kroz osvrt na svoju bogatu arhitektonsku praksu, višestruko nagrađivani autor otkriva nam svoje stavove o jednom od najvažnijih zadataka arhitekata u 21. veku.
[DISKURS] – Da li su teme rekonstrukcije, renoviranja i prenamene dovoljno zastupljene u diskursu arhitektonske profesije? Kakvo je vaše mišljenje?
Meru zastupljenosti teme rekonstrukcije je teško vrednovati u kvantitativnom smislu ali je njeno prisustvo evidentno kako u našoj sredini tako i na svetskom nivou.
Posmatrano iz perspektive sopstvene prakse – rekonstrukcija Francuskog kulturnog centra, Beogradske filharmonije, Upravne zgrade Košarkaškog Saveza Jugoslavije, itd.– angažovanja takve vrste je bilo tokom cele karijere i kulminiralo je projektom prenamene funkcije objekta, rekonstrukcije i dogradnje Muzeja grada Beograda.
Tema rekonstrukcije je višeznačna, bilo da je reč o stvaranju nove upotrebne vrednosti aktualizacijom postojećeg resursa ili je u pitanju poboljšanje boniteta zatečenog, u funkcionalnom i estetskom smislu. Svakako, ovakva vrsta angažovanja je vrlo zahtevna, ograničavajuća i podrazumeva prisustvo ne samo arhitektonske već i drugih inženjerskih struka. Ta kompleksnost je svojevrsni izazov, iziskuje veštinu i kreativnost.
Mnogo je izazova u samom činu građenje, pogotovo kada je reč o rekonstrukciji i adaptaciji.
[ZAŠTITA] – Da li su današnji pristupi zaštiti graditeljskog nasleđa iz XX veka kočnica ili podsticaj njihovoj savremenoj transformaciji?
Imajući u vidu tehnički, tehnološki napredak – sveukupno uvećanje spektra mogućnosti intervenisanja u graditeljskom nasleđu, mišljenja sam da savremeni principi i mehanizmi u prevashodno prepoznavanju, vrednovanju i prezentaciji dovode do pozitivnog pristupa samim tim i rezultata transformacije u toj oblasti.
[IZAZOVI] – Sa kojim sve neočekivanim situacijama i izazovima se arhitekte susreću prilikom renoviranja i rekonstrukcija?
Mnogo je izazova u samom činu građenja, transformaciji prostora/objekta, pogotovo kada je reč o rekonstrukciji i adaptaciji.
U pitanju su većinom objekti lošeg boniteta, devastirani tokom životnog veka neadekvatnim održavanjem, još i više nebrigom vlasnika ili onih čija je to obaveza. Nepostojanje odgovarajuće arhivske projektne dokumentacije, zatim intervencije na objektu koje su ili neadekvatne ili nisu ni notirane tokom vremena, uslovljavanja zaštitara u pojedinim slučajevima nejasna, čak i neutemeljena, vrlo su često situacije sa kojima se možemo susresti prilikom renoviranja ili rekonstrukcije objekata.
Kompleksnost u angažovanju ovakve vrste se očitava i u prepoznavanju od strane zakonodavaca, gde su svojevremeno projektantske aktivnosti vrednovane u tzv. „plavoj knjizi’“ – svojevrsni cenovnik usluga, sa koeficijentom uvećanja od 50-90%!
[AUTORSTVO] – Koje projektantske principe zaštite primenjujete na svojim projektima? Recite nam nešto više o projektu rekonstrukcije Muzeja grada Beograda.
Moj projektantski princip prepoznajem u krilatici čuvenog Mies Van der Rohe-a – „manje je više“ – kroz potrebu da estetiku svoje arhitekture svedem na prostor maksimalne funkcionalne i oblikovne jednostavnosti. Istim načinom pristupam angažovanju i kada su u pitanju rekonstrukcije. Pojam zaštite isključivo vezujem na iznalaženje adekvatnog odgovora na ograničenja ili usmerenja dobijena od Zavoda za zaštitu spomenika kulture ili adekvatne institucije.
Projekat Muzej grada Beograda je proistekao, s početka, pobedom u konkursnoj aktivnosti, da bi se nastavio kroz izradu svih pojedinačnih faza – urbanističkog projekta, projekta za dozvolu i izvođenje u periodu od 2016-2021. godine. Reč je o rekonstrukciji, dogradnji i prenameni postojećeg objekta (bivše nove Vojne akademije autora Dimitrija Leka iz 1899. godine – kulturno dobro pod prethodnom zaštitom) u muzej.
Sledeći projektni zadatak autori (dr Jelena Ivanović Vojvodić, Jovana Grujevska i Goran Vojvodić) su uz poštovanje kulturno istorijskog konteksta, prepoznatih potreba i savremenim arhitektonskim izrazom formirali kompoziciju adaptacijom postojećeg i dogradnjom novog gabarita (u dvorišnom delu) u ukupnoj površini od 17.000 m2.
Reč je o rekonstrukciji, dogradnji i prenameni postojećeg objekta u muzej.
Povezivanje sadržaja kroz višeetažni volumen je ostvareno horizontalnim komunikacijama, galerijama i mostovima, ali i centralnim atrijumskim prostorom sa lanternim osvetljenjem, čime je omogućena maksimalna vizuelna dostupnost najvećeg broja sadržaja i eksponata.
Objekat će imati kapacitet da predstavi stalne i gostujuće postavke izložbi, multifunkcionalne sale, prostore za kustosku delatnost, konzervatorske radionice, biblioteku, suvenirnicu, kafeteriju i naravno depoe sa adekvatnim tehničkom i tehnološkom opremom.
Projektom je aktivirano i unutrašnje dvorište sa površinom za izlaganje – lapidarijumom, kao i amfiteatrom za realizaciju raznih aktivnosti u domenu kulture. Autorski angažman je podrazumevao i izradu kompletnog enterijera, fiksne opreme i mobilijara.
[BALANS] – Kako ste pronašli pravu meru između nasleđenog stanja i savremenih potreba u pogledu standarda, programa i sadržaja?
Odgovor leži u domenu kompromisa odakle verovatno proističe i balans. Raditi u zatečenim strukturama, ograničenih mogućnosti iziskuje projektantski stav – veštinu koja u prvu ravan plasira poznavanje materije u projektantskom, ali i ne manje važnom izvođačkom aspektu.
Svako vreme sa sobom nosi određena obeležja, standarde te svakako, sveukupni progres u programskim potrebama i sadržajima na šta treba reagovati adekvatnim odgovorom.
S obzirom na to da je reč u najvećem broju slučajeva o intervenciji u neadekvatnim prostorima, vrlo važna je komunikacija između naručioca i projektanta, odnosno spoznaja realnih ograničenja, uslovljavanja. Mera međusobnog prepoznavanja je preduslov kvaliteta finalnog rezultata.
Odgovor leži u domenu kompromisa odakle verovatno proističe i balans.
[EDUKACIJA] – Što se tiče obrazovanja arhitekata, da li teme rekonstrukcije i prenamene trebaju biti više zastupljene u nastavnom kurikulumu? Kakva je trenutno situacija u pedagoškoj praksi?
Edukacija u oblasti zaštite nasleđa je veoma prisutna u procesu realizovanja nastave na Univerzitetu u Beogradu – Arhitektonskom fakultetu.
Ova oblast se izučava kroz različite nivoe studija, sa fokusom na teoriju i njenu primenu na konkretnim prostornim obuhvatima. Razvijanje individualnih afiniteta je omogućeno kroz izbornost nastave, stoga svaki student može nadograđivati svoja interesovanja odabirom tematskih okvira i nivoa intervencija na predmetima tipa studio projekat, kao i drugim aplikativnog karaktera.
[OČEKIVANJA] – Kako vidite budućnost rekonstrukcije i prenamene objekta iz XX veka na teritoriji Srbije? Koje trendove očekujete u ovoj oblasti?
Jednostavno rečeno, rekonstrukcija danas ima svoje prepoznatljivo mesto, samim tim i budućnost, bez obzira o kakvoj tipologiji , (pre)nameni je reč.
Projektantski angažman ima u velikoj meri definisan obim, ali je estetika proizvedenog u domenu kreativnog kapaciteta i preovlađujućih pravaca.
Arhitektura je u nekom smislu kao i moda – ima svoja estetska ishodišta u određenoj dinamici, naravno ne po principu Prêt-à-Porter na kvartalnom nivou, ali svakako da korespondira sa zahtevima i promenama vremena u kom nastaje.
Obezbedite svoje mesto na konferenciji
Konferencija BuildUp, pod nazivom „Re:Gradnja“, održaće se 7. novembra, u prostoru Jugoslovenske Kinoteke. Ovaj stručnih skup okupiće 12 vodećih domaćih i regionalnih biroa koji će nam otkriti svoje specifične pristupe i referentne projekte.
Kao takva, konferencija je odlična prilika da proširite svoja znanja o aktuelnim stručnim temama i ostvarite vredne profesionalne kontakte.
Karte su u prodaji po ceni od 5.000 dinara + PDV. Ukoliko želite da rezervišite svoje mesto na jednom od najvažnijih stručnih događaja u ovoj sezoni, registrujte se popunjavanjem formulara.