Nešovanović: Obeshrabriti čuvanje kapitala u stanovima kako cene kvadrata ne bi ponovo rasle
Potrebno je izmestiti investicioni kapital sa tržišta stanova na tržište kapitala, odnosno ljude treba ohrabriti da investiraju na berzu.
“Naše tržište stanova sve više je tržište kapitala. Sve više je ljudi koji kupuju drugi, treći, peti stan u kojima, praktično, nikad neće prenoćiti, već ga kupuju kao čuvar vrednosti i kao nekretninu na kojoj će napraviti kapitalnu dobit” – rekao je Nebojša Nešovanović, stručnjak za nekretnine i stariji direktor u kompaniji CBRE na skupu u organizaciji ASAP sa temom Investitori i arhitektura: stvarnost i predrasude.
Nešovanović je na početku skupa rekao da su kupcima nekretnina, kao i svim finansijskim investitorima, bitne dve stvari – da je njihov finansijski instrument i likvidan i da ima rast kapitalne vrednosti, odnosno, da zarade što više na njemu.
Srodni članci na portalu Gradnja:
Ne obaziru se mnogo na kvalitet socijalne infrastrukture, na zelenilo, kako će se tu živeti jednog dana – zato što oni nikada neće tu živeti.
“Najlikvidniji stanovi su oni između 45 i 55 kvadrata sa jednom spavaćom sobom. Kada gledamo projekte od pre 10 ili 15 godina takvi stanovi su činili 30% u zgradama, a sada ih u projektima ima preko 60% zato što se prodaju najlakše i najbrže, najlikvidniji su i imaju i najveći rast vrednosti” – kaže Nešovanović.
“Investitori žele da zarade novac. Oni gledaju da udovolje tržištu, a tržište je trenutno takvo da su to finansijski investitori koji se ne obaziru mnogo na kvalitet socijalne infrastrukture, na zelenilo oko bloka koji se gradi, na ukupan koeficijent izgradnje, koliko će tu betona biti, kako će se tu živeti jednog dana – zato što oni nikada neće tu živeti” – dodaje on.
Ohrabriti ljude da izađu na berzu
Nešovanović tvrdi naše tržište stanova odavno nije tržište ljudi koji kupuju za život i to je nešto što mora da se menja. Kao prvo, mora se izmestiti investicioni kapital sa tržišta stanova na tržište kapitala. Takođe, on dodaje da je potrebno poreski obeshrabriti održanje velikog broja stambenih nekretnina i da se ljudi ohrabre da investiraju na berzu.
“Ako trenutno imate 100 malih stanova, vi ćete plaćati po vrednosti svakog od tih stanova 0,4%. Dakle, plaćaćete relativno mali porez, umesto da se zbroje ti stanovi i da vi kao fizičko lice imate ogromnu vrednost stanova i da plaćate po maksimalnoj stopi od 2%. To je jedan element da se obeshrabri čuvanje kapitala u stanovima i da se poreskim olakšicama on usmeri na berzu.” – kaže Nešovanović.
Potrebno je otvoriti nove velike prostore za gradnju. Treba nam novi Novi Beograd.
Drugi segment je da se otvore novi veliki prostori za gradnju, poput novog Novog Beograda, koji će moći da zadovolji potrebe za životom kako bi se smanjio pritisak ne samo na centar i Vračar. “Sada je pritisak na ceo grad”, dodaje on.
Treći deo tog segmenta je da moramo da rešimo problem izdavanja građevinskih dozvola, što verovatno jeste i najteži deo, tvrdi Nešovanović
O investitorskom urbanizmu
“Svaki urbanizam je investitorski s tim što nemojte okrivljavati investitore. Investitori grade ne ono što oni žele, ne postoje ti neki zli ljudi koji žele da nam unište grad i da naprave ružne zgrade. To su ljudi koji hoće da zarade pare i na tržište će isporučiti ono što tržište traži” – rekao je Nešovanović.
„Ako tržište traži objekte koji su na ivici kiča ili kič – takve će objekte i dobiti“, kaže on.
Ako tržište traži objekte koji su na ivici kiča ili kič – takve će objekte i dobiti.
“Postavljati zadatak pred arhitekte da promene ukus društva, odnosno da promenite zgrade kakve će se graditi, mislim da je totalno nerealno. Ne mogu svi arhitekti da rade objekte koji su lepog dizajna jer uvek će se naći neko ko će prihvatiti da radi ono što investitor traži.”
“Ono što vi kao arhitekte trebate i možete da utičete jeste kako obrazovati društvo, kako da na tom tržištu budu ljudi koji žele da žive tu, gledaće arhitekturu, gledaće prave stvari” – zaključuje Nebojša Nešovanović, stručnjak za nekretnine i stariji direktor u kompaniji CBRE.
Sve je to lepo u teoriji, ali u državi koja je preživela Zajam za Srbiju, Jezdu, Dafinu, krađu stare državne štednje, ogromnu inflaciju i lopovsku privatizaciju gde su firme ogromne vrednosti i potencijala raskantane preko noći, teško da neko ima poverenja u berzu i ulaganje. Jednostavno je tako. Nekretnine su ulaganje niskog rizika i niske stope povrata i ljudi prirodno biraju taj put, naročito u vremenima kad je glavna evropska valuta devalvirala 25% u posled je 4 godine. Apsolutno ništa u globalnoj ili domaćoj ekonomiji ne uliva ljudima poverenje da ulažu. Što se investirorskog urbanizma tiče, ne slažem se u potpunosti, država apsolutno ima moć da urbanističkim dokumentima limitira gustinu i zahteva više procente zelenila i pomeri građevinske linije. Niko je u tome ne sprečava. Niti bi zbog toga tržište nekretnina propalo. Jednostavno bi se vlasnici zemljišta morali zadovoljiti skromnijim cenama i gotovo. Ne bi mogao da menjaš straćaru na Vračaru za 4 stana jer bi dozvoljena količina kvadrata na predmetnoj parceli bila takva da bi takve sulude cene bile nerealne i investitorima neisplative. Investitor uvek želi da izvuče najviše u okviru onoga što plan predviđa. Na državi je da planskim dokumentima postavi taj limit tako da uzme u obzir javni interes a ne da dozvoli haos i da onda očekujemo da investitori i tržište brane javni interes. Malo smo pomešali uloge i zaboravili šta je čiji posao u društvu.
Bravo! Tačno 100%
Ako već priča o nedostatku zelenila oko novih stambenih blokova koji se grade, zašto kao stariji direktor svoje stavove ne implementira na terenu, nego CBRE gradi blok na Dorćolu gde su uzeli svaki mogući kvadratni mikro milimetar za prodaju?
A njegove priče o berzi mislim da je svaki komentar suvšan…
Najveća odgovornost i jeste na državnim organima koji su planskim dokumentima, zakonima i podzakonskim aktima koji mogu da se različito tumače omogućili da se gradi kako se gradi. Normalno je da je investitorima želja da zarade što više a „država“ je tu da te investicije usmeri za dobrobit šire zajednice.
Drugi deo je na strukovnim udruženjima i samim projektantima. Svi su puni lepih priča a verovatno je dobar deo učesnika skupa svesno učestvovao u baš takvim projektima.
Beograd je zagusen i pregusen. Novi stanovi bi doveli do kolapsa infrastrukture. Kvalitetnih HOV na BELEXu NEMA a USA i GER čak i dividends kings su godinama na realnom gubitku. Gospodin autor članka ne vlada materijom.
Impol, Aerodrom, NIS, DIN, Metalac, Tehnogas i mnoge druge sve su to dobre HOV.
Ulagati u stambene nekretnine dok se vec decenijama unazad broj stanovnika smanjume oko 1% godisnje sa velikom verovatnocom da ce pad stanovnistva da se nastavi ima smisla samo ko zeli da opere pare.