Tehnološki inkubator kao nova ikona savremene arhitekture Istre
Spoj finog, estetizovanog oblikovanja s tehnološki inovativnim strukturama i materijalima osnovna je odlika ove hibridne građevine složenog programa.
Arhitekta Alen Žunić i njegov kreativni studio ALBATROSS dobili su zadatak da osmisle Tehno-inovacijski inkubator (TIPO) u mestu Potpićan u Istri. Plan je da se objekat izvede prenamenom i rekonstrukcijom postojeće zgrade nekadašnjeg industrijskog objekta za separaciju uglja.
Lokalitet gde se novi inkubator nalazi deo je većeg područja u Hrvatskoj poznatog po kopovima uglja, a koji se razvio tokom 20. veka kao planirano rudarsko naselje.
U autorskom timu sa arhitekticom Petrom Vlahek, Žunić je osmislio savremeno rešenje revitalizacije spomenika industrijske baštine. Njihov projekat predlaže „srednji put obnove“, delimično očuvanje postojećeg, uz dodavanje novog sloja za buduću namenu.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Jaje u gnezdu: Najviša planina u Istri dobila novu arhitektonsku atrakciju
- Srpski kulturni centar u Glini: Arhitektura protkana sećanjem
Nova ikona Potpićana
Kako naši sagovornici navode, u obližnjem Plominu planira se zatvaranje najveće hrvatske termoelektrane na ugalj. Namera Opštine Kršan na području na kojem termoelektrana deluje jeste da postavi zdrave ekonomske i ekološke temelje za nastupajući period. U novoj situaciji, upravo bi ovaj tehnološki inkubator mogao postati okosnica budućeg razvoja i izvora prihoda.
Osim finansijskih benefita, zgrada bi, prema rečima arhitekte i docenta na Arhitektonskom fakultetu u Zagrebu Alena Žunića – „svojim upečatljivim oblikovanjem mogla postati i nova ikona Potpićana kao i cele istarske regije, ali ne samo kao dizajnerski zanimljiva atrakcija u prostoru, već i kao simbol inovativnosti, smelih koraka prema budućnosti i osvešćenosti o okolini i održivosti našeg narušenog ekosistema“.
Specifična znanja o tome Žunić donosi sa GSD Harvard University, Columbia University NY i ETH Zürich, gde je završio postdiplomske studije i obavio nekoliko usavršavanja na temu revitalizacije graditeljskog nasleđa.
TIPO umesto TITA
Buduća zgrada inkubatora, a koja se proteže na čak 9.000 kvadrata, biće fokusirana na specijalizovane usluge, istraživačkim i obrazovnim institucijama u području razvoja i primene novih tehnologija, znanja i inovacija u ciljanim industrijskim sektorima čime priprema ovu malu opštinu i njene stanovnike za konkurentnost u novoj tržišnoj utakmici.
„Transformacija stare zgrade trebala bi tako postati svetionik održivih promena u široj percepciji – umesto prikaza napuštenosti, prljavog uglja i propale industrije ovo postaje oaza zelenila, rada na ‘industrijama’ budućnosti i mesta okupljanja, odnosno društvene održivosti“ – navodi Žunić.
TIPO je otvoren digitalnim nomadima, manjim i većim firmama, startapima, preduzetnicima. Kako bi se zgrada aktivirala ne samo kao mesto za odabrane koji tamo rade, nego i kao „javni“ prostor za širu javnost i lokalnu zajednicu arhitekti su predložili uvođenje još jedne kategorije – tzv. društvenog inkubatora – koji bi u budućnosti stvarao veći osećaj zajedništva u mestu i postao hotspot okupljanja meštana, posetilaca i turista.
Šetalilšta oko zgrade, a na krovu park
Opština je bila otvorena za takvu „nadogradnju“ inicijalnog programa, za dodavanje društveno korisnih segmenata, pa su autori projekta uveli zeleni krov koji bi se koristio kao javni uređeni park nezavisno od radnog vremena inkubatora.
Osim toga, arhitekte su postavile i šetalište u vidu rampe oko zgrade koja je dostupna svima i koristi se ne samo kao komunikacija, već i kao vidikovac sa sjajnim vizurama.
„Ideja zelenog krova ima nameru da nadoknadi ono što je od prirode oduzeto na terenu, i to kao pomno dizajnirano landscape rešenje sa putevima, ‘ostrvima’ za odmor, tribinama za okupljanje, terasama za manje evente i fenomenalnim pogledima prema okolnoj prirodi“ – navode idejni tvorci tehnološkog inkubatora.
Pri vrhu objekta dodata je i višenamenska dvorana za korisnike inkubatora, ali i za lokalno stanovništvo i njihove manifestacije.
Krov u njihovom projektu postaje zelena oaza zgrade i naselja jer je ona jedini oblik urbanog zelenila u bližem okruženju. Cilj je da se uređenim pejzažem stvori gustoća gotovo gradskog parka. Na ovaj način zgrada inkubatora postaje veštački breg koji treba istražiti.
Uz rampu i zeleni krov, pri vrhu objekta dodata je i višenamenska dvorana za korisnike inkubatora, ali i za lokalno stanovništvo i njihove manifestacije, sportske događaje ili prigodna okupljanja. Ta tri elementa su zamišljena kao „pokloni“ meštanima Potpićana i Kršana od strane arhitekata.
Kuća u kući
U tehničkom smislu postojeća zgrada je izrazito degradirani objekat i procenama statičara predloženo je rušenje neadekvatnih nosivih elemenata u unutrašnjosti koji ne odgovaraju današnjim zahtevima bezbednosti.
Sačuvani su rubni nosivi elementi (armirano-betonski raster fasade koji je nosilac prepoznatljivosti i identiteta zgrade), kao i impresivni levci za ugalj „V“ forme koji u prizemlju ostaju kao memorija prostora i vremena nastanka separacije.
Ostatak inkubatora se ponovo gradi, ali se umesto AB strukture u unutrašnjosti izvodi laka reverzibilna čelična konstrukcija, tako da je predloženo rešenja spoj starog i novog – konceptualnog izgleda poput „kuće u kući“.
Na elemente sačuvane fasade arhitekti su dodali savremeno pročelje, tako da novi sloj na zgradi bude naglašeno proziran i lagan, a trebalo bi da demonstrira prozračne i transparentne nadolazeće decenije, naspram zatvorenosti „crnih“ industrijskih objekata iz sredine 20. veka.
Neprekinuta rampa koja je „omotala“ objekat omogućava cirkulaciju pešaka od tla do krovne bašte.
Tako su u isto vreme na inkubatoru prisutni i fasada budućnosti – paučinasta, jedva primetna, ali i fasada prošlosti – teški armiranobetonski stubovi i grede. Spoj finog, estetizovanog oblikovanja s tehnološki inovativnim strukturama i materijalima koje arhitekti koriste osnovna je odlika ove hibridne građevine složenog programa.
Da bi se TIPO iskoristio kao visinski ekskluzivan objekt u prostoru, uz rubove zgrade sprovedena je ranije spomenuta neprekinuta rampa koja je „omotala“ objekat, te tako omogućava cirkulaciju pešaka od tla do krovne bašte.
Kretanje tom linijom nudi vizure i sekvence raznolikih kadrova, drugačije iskustvo i razne doživljaje, poziva svakoga na korišćenje, a i omogućava povezanost unutrašnjosti sa spoljašnjim prostorom.
Takvim kretanjem rampom stvara se specifičan javni prostor dostupan svima i to tamo gde ga obično nikada nema ili nije ni zamisliv – unutar same fasade.
Fleksibilna upotreba prostora
Unutrašnjost je uređena bez čvrstih i fiksnih zidova, tako da je moguća apsolutna fleksibilnost i vizuelna povezanost.
Etaže su ispunjene staklenim pregradama, zavesama i harmonika vratima, a sve to budućim korisnicima omogućava promenljiv identitet, prilagođavanje novim funkcijama, laku reorganizaciju zona na razmeri cele zgrade, ali i na razmeni pojedinačnih radnih stanica.
Skoro izvođenje ove ikonične zgrade u Istru će doneti jedan sasvim drugačiji arhitektonski prosede re-use pristupa.
Arhitekte su otišle i korak dalje pa se fleksibilnost ne postiže samo postavom ili ne-postavom panela i zidova, već je za dispoziciju i brzinsko korišćenje prostora dovoljan grafički dizajn – boja, linije, strelice, ikonogrami i funkcionalni znakovi koji nagoveštavaju mogućnost korišćenja određene zone unutar objekta.
„Skoro izvođenje ove ikonične zgrade u Istru će doneti jedan sasvim drugačiji arhitektonski prosede re-use pristupa koji će struci biti zanimljiv zbog niza inovativnih rešenja i akcentnog dizajna“ – zaključuje arhitekta Žunić.
3D vizuelizacija
jednostavno, efektno rešenje …. sjajno
Nehumano.
Uživo su ovakve zgrade fenomenalne unutra. Bio sam u takvoj jednoj studentskoj biblioteci. Svetlost, prostranost, efikasnost. Drugačiji dojam skroz.
Moram da ti verujem na rec. Nadam se da je takav osecaj i posle duzeg boravka u ovakvom enterijeru.
Dan , nedelja, mesec, godina…
-Nisam bio, ali mi zaista deluje depresivno skroz.