Kamen na kamen: Kako je stara vinogradarska kuća na Popovici oteta od zaborava
Od tipične sremske vinogradarske kuće nastao je objekat koji se svojom pojavnošću u isto vreme i ističe i uklapa u idilični pejzaž Fruške gore.
Beogradska arhitektonska praksa 4MIND Architecture osnovana je 2008. godine, a osnovna svrha njihovog postojanja je da kroz svaki projekat preispituju i implementiraju ideje koje će omogućiti arhitektama da napreduju, a klijentima da se edukuju u pravcu promene percepcije prostora i okoline onoliko koliko to žele i umeju.
Svakom projektu pristupaju sveobuhvatno, procenjujući potrebe klijenta sa nužnostima lokacije kako bi izabrali odgovarajuća rešenja, a kako to izgleda u praksi otkrićemo vam na primeru projekta rekonstrukcije i dogradnje stambene porodične kuće na Popovici, naselju u Sremskoj Kamenici kraj Novog Sada.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Greda od 17 metara uokviruje pogled fruškogorske kuće ka Novom Sadu
- Izlomljena kuća sa sjajnim vizurama ka obroncima Fruške gore
Postojeći objekat izgrađen 1978.
Postojeći objekat iz 1978. godine projektovan je tako da se u prizemlju nalaze pokrivena terasa, kupatilo i dve spavaće sobe, a u suterenskom delu objekta su trpezarija, kuhinja i toalet.
Etaže su spojene spoljnim stepenicama i funkcionišu kao nezavisne celine. Postojeća kuća ima i potpuno ukopan vinski podrum u delu površine suterena.
Zahtev klijenta bio je, između ostalog, da se uradi rekonstrukcija i renovacija kuće za povremeni boravak. Arhitekte Ilja i Igor Mikitišin objašnjavaju nam kako su ne samo u tome uspeli već su i postigli mnogo više.
Zahtevi klijenta nisu bili nimalo jednostavni, iako naizgled potpuno jasni i lako izvodljivi.
Osim što je bilo potrebno rekonstruisati kuću, zadatak je bio i preispitati statiku i estetiku pomoćnog objekta (letnjikovca), te predložiti eventualne izmene ili dopune.
Takođe, trebalo je razmatrati eventualnu poziciju bazena u odnosu na konfiguraciju terena i osunčanost. Bazen je trebalo da uz dominantno prisutnu visoku vegetaciju i zelenilo ponudi korisnicima dodatni komfor i relaksaciju nadomak grada koji bi se koristio u letnjim mesecima.
„Dodatni zahtev došao je naknadno, daleko u toku projektovanja i čak početkom gradnje, gde su klijenti težili da se celokupni plac prilagodi i preprojektuje tako da bude jedna vizuelno, funkcionalna koherentna celina“ – kaže Mikitišin.
Naš sagovornik dodaje da on i njegove kolege veruju da je na sve navedene zahteve dat kvalitetan odgovor.
„Od tipične vinogradarske sremske kuće nastao je rekonstruisani objekat u svojim postojećim gabaritima, koji se svojom pojavnošću u isto vreme ističe i uklapa u zatečeni pejzaž ovog dela Fruške gore“ – navodi arhitekta.
Rekonstrukcija u postojećim gabaritima
Svrha dogradnje i rekonstrukcije postojećeg objekta bilo je formiranje jedne stambene jedinice u dva nivoa (dupleks), kako bi se obezbedila bolja funkcionalnost i iskorišćenost postojećeg prostora u suterenu i prizemlju.
„U tu svrhu, u suterenu objekta izvršena je promena pozicije toaleta i kuhinje, kao i dogradnja unutrašnjeg stepeništa koje spaja suteren i prizemlje, uz potpuno zadržavanje pozicije vinskog podruma“ – objašnjavaju iz studija.
Dodaju da je na prizemlju bilo potrebno potpuno promeniti funkcionalni raspored prostorija, što je postignuto potpunim rušenjem prizemne etaže i njenom novom izgradnjom u cilju dobijanja dnevnog boravka, kupatila i dve spavaće sobe.
Možda je ono što intrigira ljude ta vizuelna varka da je krov ravan, te da se fasadnim ravnima sa izbačenim nazidcima sakrio ravan krov.
Kao specifičnost ovog objekta Mikitišin uz osmeh navodi da je to, jednom rečju, forma – kos krov sa slemenom po dijagonali i dve suprotne tačke krova normalne na sleme spuštene za istu visinu.
Možda je ono što intrigira ljude ta vizuelna varka da je krov ravan, te da se fasadnim ravnima sa izbačenim nazidcima sakrio ravan krov.
„Specifičnost itekako predstavlja i postament celokupno urađen u kamenu, u tradicionalnom maniru karakterističnom i tipičnom za ovaj deo Fruške gore i Srema. Masivna gradnja bila je jedan od imperativa, kao i da kamen koji bi se upotrebljavao bude iz kamenoloma u Rakovcu“ – kaže naš sagovornik.
Rešenja za uštedu na duže staze
Masivnost i ukopanost objekta u teren uticali su na pozitivan bilans objekta u budućnosti u pogledu utroška energije i „zelene“ gradnje.
„Skoro celokupan materijal sa porušenog sprata iskorišćen je za gradnju septičkih jama, detalja u enterijeru podruma, doradu konstrukcije pomoćnih objekata, što daje na značaju reciklaže materijala i održivosti“.– kaže sagovornik Gradnje.
Donji zidovi su celih 95 cm, dok su fasadni zidovi gornje etaže 45 cm, a termika na objektu je odlična i, kako kaže Mikitišin, „tu se nije štedelo, već se gledalo da se ulaganjima dobije na kvalitetu i uštedi na duže staze“.
„Isti princip se može primeniti i na sve delove fasade koji su u staklu, gde su se koristili Alumil sistemi. Bilo je bitno dobro ‘ušuškati’ kuću imajući u vidu veliku spratnu visinu i potrebu da se ta kubatura zimi ugreje, a leti ohladi“ – dodaje arhitekta.
Podrumski vinski prostor nalazi se direktno ispod prilaznog kolskog puta i kapaciteta je 680 boca.
Specifičnost enterijera jeste velika prisutnost dnevnog svetla, što direktno što posredno preko nadsvetla iznad glavnog ulaza.
„Komfor je uobličio i kamin u dnevnoj sobi, a estetski momenat ogleda se u konzolnim stepenicama koje vise iz fasadnog terasnog platna. Ipak kao najzanimljiviji detalj, izdvojili bismo podrumski vinski prostor koji se nalazi direktno ispod prilaznog kolskog puta, kapaciteta 680 boca“ – navodi Mikitišin.
Kao izuzetan doprinos celokupnom ambijentu, izdvajaju letnjikovac i crep koji je izabrao klijent, a radi se o Tondahovoj seriji V11 designed by Porsche kompanije Wienerberger.
Rakovački kamen odredio ceo projekat
Kada je reč o glavnoj ideji za oblikovanje, iz studija navode da se u ovom slučaju radilo o pomalo nestandardnom pristupu, jer je glavnu ideju od prvog dana determinisao materijal – rakovački kamen.
Tako su u razgovoru sa investitorom došli do zajedničke ideje kako bi bilo lepo da mogu da nastave gradnju kamenom kojim se zidalo davne 1978. godine, ali i vizije kako će uravnoteženo stari i novi kamen izgledati kroz narednih 50 godina.
„Kada uzmete tu projektantsku nameru i stavite je u realan kontekst prilagođavanja postojećoj vegetaciji, odnos kuće sa terenom, određenim kadrovima na pejzaž koji se žele postići, pogled na i vizure na grad, dobijate početnu osnovu za koncept koji na kraju može da ispadne vrlo ikoničan. Falili su samo ozbiljni i iskusni znalci tehnike zidanja kamenom kako bi se počelo“ – kaže naš sagovornik.
Sreću su imali sa kamenjarima koje su po preporuci šumara iz Nacionalnog parka našli u Ledincima, malom mestu na obroncima Fruške gore, a koji su godinama radili na rekonstrukcijama fruškogorskih manastira.
„Naći odgovarajući kamen je bilo izuzetno teško. Sati i sati prebiranja i prevrtanja velikih gomila kamena samo da bi se izabrao onaj ‘pravi’, bilo je uobičajena slika i tako nebrojeno puta“ – objašnjava Mikitišin.
Zadržan višedecenijski zeleni fond
Budući da se radi o rekonstrukciji, a ne o novom objektu – jasno da se postojeći gabarit nije mogao menjati, a pogotovo temelji.
„Sve, naravno, uvek počinje od projektnog zadatka i „čitanja“ postojećeg stanja. Od samog starta i prvog obilaska lokacije jasno nam je bilo da višedecenijski zeleni fond na lokaciji je izuzetno dragocen i da ga moramo zadržati. Drveće oraha, jela i borova stvarali su i činili ambijent koji je determinisao sve buduće odluke – visinu, ulaze u kuću, pozicije otvora na fasadi, staklena platna itd.“ – objašnjava Mikitišin.
Drveće oraha, jela i borova stvaralo je i činilo ambijent koji je determinisao sve buduće odluke – visinu, ulaze u kuću, pozicije otvora na fasadi…
Druga bitna odrednica bio je teren koji je bio u ozbiljnom padu. Postojeći objekat je sa severoistočne strane tangirao prilazni put, dok se sa južne strane nalazila Tisa, četinar fenomenalnog oblika koji je u nekom obilnom procentu sakrivao već postojeću kuću.
„Postojeći potporni zid sa gornje strane puta prema komšiji je bio u rakovačkom kamenu, te je taj ulazni parametar odredio budući pravac celokupnog dizajna pri odabiru gradnje, upotrebi materijala i provlačenju jedne ideje kroz ceo koncept“ – dodaje Mikitišin.
Logika terena i decenijskih ruta
Parterno uređenje i komunikacije pratili su logiku što terena što ustaljenih ruta koje su se decenijama koristile – vinograd, voćnjak, povrtnjak, cvetna leja. Tako se ekstenzijom enterijera na spoljašnju terasu kuća vizuelno proširila preko konstrukcije koja lebdi iznad bazena, a kroz koju prolaze dva bora. Bazen je pozicioniran na najosunčanijoj poziciji parcele koja u toku dana poseduje i hladovinu.
„Kada se mikro-urbanizam dobro postavi arhitektura prirodno samo ‘čučne’ tako da je i kuća proizašla oblikovno u jednom potezu. Ključ je u jednostavnosti i logičnosti, tek onda se može uraditi nešto lucidno što dodatno unapređuje prvobitnu ideju“ – zaključuje naš sagovornik.
Projektovanje sa izvođenjem na umu
Naravno, s obzirom na kompleksnost projekta, koji je uključivao učešće više projektantskih i izvođačkih firmi raznih profila, zanimalo nas je da saznamo i nešto više o najvećim izazovima tokom projektovanja i realizacije.
„Papir trpi sve, ali drugačije je sa rekonstrukcijama. Stariji arhitekti uvek govore da su rekonstrukcije jedan od najtežih projektantskih zadataka. U ovom slučaju projektovanje i razmišljanje o izvođenju išlo je paralelno od samog početka“ – kaže Mikitišin.
Dodaje da su najveći izazovi u projektovanju bili da se novi sistemi – koji su se uvodili za grejanje, hlađenje, odvodnjavanje vode i prečišćavanje, sakupljanje kišnice sa krovnih ravni za navodnjavanje zelenih površina u parteru, buduće „kačenje“ na solarno napajanje preko fotovolltaic panela – inkorporiraju sa konstrukcijom već postojeće kuće.
„Moramo priznati da se i odabiru rasvete, kao i ambijentalno funkcionalnom osvetljenju celokupnog placa posvetila velika pažnja u toku projektovanja. Detalji su pažljivo razmatrani i usaglašavani sa željama investitora“ – naglašava beogradski arhitekta.
Top Gradnja je prihvatila posao i uhvatila se u koštac sa svim pojedinostima projekta i činjenicom da će se projekat raditi dugo.
Što se tiče izvođenja, naš sagovornik zaključuje da se na kraju, kada se pogleda finalni rezultat, može reći da je sve proteklo kako treba.
„Kuća je, na kraju krajeva, preživela ozbiljne poplave koje smo imali na ovom području za vreme proleća kao i razorni uragan koji je nedavno udario Srbiju i Novi Sad. Tako da smo zadovoljni kvalitetom izgradnje“ – kaže naš sagovornik i dodaje da je klijent je želeo da ekipe budu što je više moguće manje, profesionalnije i po mogućstvu na lokalu.
„Sticajem nepredviđenih okolnosti našli smo se pre početka gradnje u kući u Sremskim Karlovcima koju je projektovala arhitekta prof. Dubravka Đukanović, a radove na kompleksnim fasadnim detaljima izvodila porodična građevinska firma Top Gradnja koja je prihvatila posao i uhvatila se u koštac sa svim pojedinostima projekta i činjenicom da će se projekat raditi dugo“ – kažu iz 4MIND.
Uspeh projekta
Dodaje na kraju da, ipak, nijedno gradilište nije bez problema, te da se sve moralo raditi polako i strpljivo i sa velikom dozom koncentracije.
„Kod ovog, najveći problem je bila logistika i izuzetno komplikovana dostupnost kući velikim mašinama i kamionima, kao i nemogućnost rada i prilaza lokaciji kada su kiše i po par dana zbog blata, kao i nemogućnost da celokupni zahvat se izvede tako što će se sve srušiti i onda novo izgraditi na istom mestu zbog mogućnosti aktivacije klizišta prema komšijama i obrušavanjem pristupnog puta“ – kaže Mikitišin.
Jedna od bitnijih karakteristika ovog projekta jeste da je, nakon svega, klijent zadovoljan i bliži odluci da živi u kući tokom cele godine okružen prirodom sa fenomenalnim pogledom na grad, što je, kaže Mikitišin, plus imajući u vidu da su krenuli sa zahtevom – privremeno povremenog korišćenja buduće kuće.
Grafički prilozi
Foto-galerija
Faktografija
Kuća na Popovici
stambeni slobodnostojeći objekat
rekonstrukcija i dogradnja objekta
4.082 m²
73,60 m²
162 m²
115,30 m²
Su+P
4MIND d.o.o.
Kontura d.o.o.
Stroming d.o.o.
Artel d.o.o.
MVS Project d.o.o.
Petrovići MP Bukovac
Top gradnja; Wienerberger
Dehidra
Roofing; Limont
DD servis; Lav mont
Sini mont; As gips
Enel pro; Hyperion global
Miba ižnenjering; Alumil
Mašinomont
Sunlight; Linea
Beča
PureBlue
C.Y. doo; Gama
Kobex
Ljubisav i Radenko Aleksić
Standard Progressive
NS zalivni sistemi
Darwin
Kad je sve tako nabrojano, sve pohvale za to zašto je problem da se kaže koliko je novca sve to koštalo, da ljudi vide i taj nezanemarljiv podatak. Sve ostalo je sjajno i bajno samo se ne zna koliko sve to košta. E jedino to ne sme da se zna jer to narušava integritet investitora i eventualnu buduću prodaju. A za sportiste svi vole da znaju za koliku je cifru potpisao ugovor, to treba da bude javni podatak a koliko košta rekonstrukcija, to nek ostane tajna pa kada sportista pokuca da kupi nešto na tržištu onda ga klepi po ušima, ima on para. Agencije ponekad nazidaju njima cenu čak i za četvrtinu od prvobitne koliko traži vlasnik. Ovo nije plod moje mašte već pričam iz iskustva preko neformalnih izvora.
Nemamo podatak koliko je kostala rekonstrukcija inace bismo ga rado objavili. Zar cena ne zavisi od ponude i potražnje a ne koliko je uloženo para u obnovu?
Evo, na primer, mene ne zanima koliko je koji sportista zaradio, ali me taj podatak uvek nekako sačeka iza ćošta, prosto moraš da čuješ i ono što te ne interesuje. Ako malo bolje razmislim, shvatam da je to iz razloga da bi se veštački podizala vrednost nekome, da bi dobijao na važnosti i slično, iako to što recimo ume da probaci loptu kroz obruč ne znači da ima i drugih ljudskih vrednosti koje mu se sa velikom količinom novca pripišu.
Igor je potpuno u pravu kada kaže da cena ne zavisi od toga koliko je novca uloženo u obnovu, pa ni ja ne tražim od Bambija da mi pošalje koliko je koštalo brašno za Plazmu. Ako mi odgovara cena kupujem i obrnuto.
Ovakve rekonstrukcije podrazumevaju investitore sa budžetima koje za koje nije problem da se probiju, praktično je podatak koliko ovde košta rekonstrukcija – nebitan.
Igore igore….Diplomatski odgovor na pitanje koliko to kosta…Ti kao strucnjak za takve projekte i sam znaš da ovako nesto nije ispod 300.000e…Budimo realni za te pare odo van granica moje zemlje.
Foto: Relja Ivanić? Pa to su renderi…
Renderi? Nisu renderi već fotografije.
Moja greška, ali reklo bi se da su preterano obrađene onda. Naročito prikazi enterijera, izgledaju potpuno nerealistično. Inače svaka čast za projekat i nagradu. Pozdrav