Solarne elektrane na ovih 100 lokacija mogle bi strujom da napajaju 10% srpskih domaćinstava

Mapa sa 100 najpogodnijih lokacija za razvoj solarnih fotonaponskih elektrana u Srbiji mogla bi biti jedan od putokaza za bolju budućnost. 

Kao ugovorna strana Energetske zajednice, Republika Srbija treba da poveća udeo obnovljivih izvora energije u svojoj bruto potrošnji energije na 40,7% do 2030. godine.

To se navodi u projektu koji je pokrenula organizacija za zaštitu životne sredine The Nature Conservancy (TNC), a u okviru kojeg su istraživači mapirali najbolje lokacije za solarne elektrane u našoj zemlji.

Procene TNC-a kažu da bi sa 100 odabranih lokacija moglo da se proizvede dovoljno struje za napajanje 200.000, odnosno 10% srpskih domaćinstava, dok bi godišnje uštede ugljenika iznosile milion tona.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Polovina onih koji su u Srbiji investirali u solarne panele ne bi to uradili ponovo
• Solarni paneli na balkonu: Mogućnost da i stanovi postanu mini-elektrane

Energetsko planiranje uz uvažavanje prirode

The Nature Conservancy je globalna neprofitna organizacija za zaštitu prirode, a u našem regionu se, između ostalih tema, bavi i podsticanjem izgradnje obnovljivih izvora energije na područjima sa što manjim negativnim uticajem na živi svet i ljude.

Kako za naš portal navodi Mate Zec, specijalista za pozicioniranje obnovljivih izvora energije za jugoistočnu Evropu pri TNC-u, neposredni cilj ove studije bio je pronaći područja s visokim potencijalom za razvoj solara na kojima će biti minimalan uticaj izgradnje na prirodu, ali i druge vredne aspekte prostora, kao što su poljoprivredno zemljište, kulturni spomenici ili pejzaž.

„Osim toga, ciljevi su bili i demonstrirati da za takve studije na nacionalnom nivou postoji stručnost i kapacitet, te podsticati da se ubuduće energetsko planiranje u Srbiji i regionu radi na prostorno eksplicitan način koji uvažava prirodu“ – kaže Zec za Gradnju.

Na ukupno 25 kvadratnih kilometara površine može se izgraditi otprilike gigavat instalirane snage solara, odnosno 10 MW po lokaciji.

Kao rezultat istraživanja, dobijena je mapa sa 100 najpogodnijih lokacija za razvoj solarnih fotonaponskih elektrana u Srbiji, koje istovremeno imaju najniži potencijal za konflikt, te visok razvojni potencijal.

Iz TNC procenjuju da se na tih 100 lokacija, na ukupno 25 kvadratnih kilometara površine, može izgraditi otprilike gigavat instalirane snage solara, odnosno 10 MW po lokaciji.

Uz to, dodaje Zec, konfliktni i resursni potencijal su kartirani na teritoriju Srbije na rezoluciji od 500 m, pa se prema istim kriterijumima mogu evaluirati i druga područja. Svi rezultati su besplatno dostupni, a interaktivna karta rezultata može se pogledati na ovoj adresi.

Više nego dovoljno prostora za razvoj

Što se tiče ukupnog potencijala za razvoj solarne energije u Srbiji, Zec navodi da je on izuzetno visok čak i ako se uzimaju u obzir samo nisko konfliktna područja, što se ovom studijom nastojalo pokazati.

„Nadamo se da ćemo na taj način usmeriti investicije na područja na kojima je najmanja šansa za negativni uticaj, te da ćemo podstaknuti taj način razmišljanja i pristup u budućem prostornom i energetskom planiranju“ – kaže naš sagovornik.

Dodaje da su za postavljanje solarnih elektrana najbolje lokacije na kojima građenje neće ugroziti živi svet i retka staništa, neće zauzeti prostor koji je vredan s obzirom na druge namene, kao što su vredna šumska i poljoprivredna zemljišta, neće narušiti kulturne vrednosti i pejzaž i neće smetati ljudima.

„Uz to, lokacije, naravno, trebaju biti na mestu sa prosečno što više sunčanih dana, na kojem je blizu elektroenergetska, ali i putna infrastruktura. Možda to zvuči kao puno zahteva, ali ova studija pokazuje da čak i kad se svi oni uvaže, i dalje ostaje više nego dovoljno prostora za razvoj“ – zaključuje Zec.

Ovakva analiza može smanjiti rizik za investitora i sprečiti da u proces izdavanja dozvola krene projekat na nepogodnoj lokaciji.

Kada je u pitanju uticaj solarnih elektrana na okolinu i način na koji je to predstavljeno na TNC-ovoj mapi, sagovornik Gradnje navodi da svaki zahvat u prostoru ima nekakav uticaj na njegovo okruženje.

„Solarne fotonaponske elektrane, iako su među za okolinu najprihvatljivijim pogonima za proizvodnju električne energije, zauzimaju dosta površine s obzirom na instaliranu snagu, što je fizikalno ograničenje koje ne možemo zaobići. Ako se izgradi na vrednom prirodnom staništu, to stanište će se izgubiti“ – kaže Zec, te dodaje:

„Osim toga, solarna postrojenja mogu biti barijera za prolazak živog sveta, a i prateća infrastruktura poput dalekovoda može imati određene uticaje – na stubovima distributivne mreže i stubnim transformatorima životinje mogu stradati od strujnog udara“.

Tako mapa organizacije The Nature Conservancy vrednuje prostor iz ranije spomenutih aspekata i daje relativnu meru verovatnosti da do određenih konflikata dođe.

„Važno je napomenuti da ovakva analiza ne može i ne sme zameniti detaljniju procenu uticaja na okolinu i prirodu na nivou zahvata, ali svakako može smanjiti rizik za investitora i sprečiti da u proces izdavanja dozvola krene projekat na nepogodnoj lokaciji“ – objašnjava Zec.

Resurs koji Srbija ima u izobilju

Prema procenama TNC-a, sunčeva energija je resurs koji Srbija ima u izobilju, a naš sagovornik ističe da su ovom studijom pokazali da ima i prostora za njegovo iskorišćavanje.

„Osim 100 predloženih optimalnih lokacija, studijom je identifikovano još mnogo nisko konfliktnih područja diljem Srbije i ukupni potencijal je zasigurno višestruko veći od izdvojenog gigavata instalirane snage“ – navodi Zec.

Dodaje i da se, osim ublažavanja klimatskih promena, izgradnjom solarnih kapaciteta povećava energetska sigurnost Srbije, kao i konkurentnost njenog izvoza zbog mera kao što je CBAM (mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika) Evropske Unije.

„To znači da će za par godina početi efektivno penaliziranje raznih proizvoda, kao što je na primer cement, koji se uvoze u EU prema CO2 emisijama pri njihovoj proizvodnji“ – objašnjava Zec.

Izazovi koje nosi energetska tranzicija su brojni, ali dugoročno za nju zaista ne postoji alternativa.

Kako dalje saznajemo, TNC slične projekte sprovodi i u drugim državama u regionu – Crnoj Gori, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji.

„U Hrvatskoj je završena pilot studija sprovedena na nivou Zadarske županije koja je razmatrala i vetroelektrane i solarne elektrane, a u Severnoj Makedoniji ćemo idućeg meseca publikovati sličnu studiju na nacionalnom nivou koja je usredsređena na zapuštena industrijska, neobrasla i nisko produktivna područja“ – kaže naš sagovornik.

Što se tiče narednih koraka TNC-a u cilju smanjenja emisije CO2, Zec navodi da bi se u Srbiji studija u idućoj fazi mogla proširiti na potencijal razvoja vetroelektrana, a većom dostupnošću detaljnijih podataka i razvojem sofisticiranijih metoda mogli bi se i postojeći rezultati za solar učiniti detaljnijim.

„Na nivou Srbije, potrebno je raditi na tome da se za projekte pronađe finansiranje i krenuti u njihovu izgradnju, na način koji će donositi finansijsku korist i lokalnom stanovništvu“ – ističe Zec.

Takođe, dodaje, neophodno je osnažiti kapacitet distributivne i prenosne mreže za prihvat proizvedene električne energije i kontinuirano povećavati kapacitet za njeno balansiranje i skladištenje.

„Izazovi koje nosi energetska tranzicija su brojni, ali dugoročno za nju zaista ne postoji alternativa, i kao region iz nje možemo izaći na dobitku, ako smo mudri i ne prokockamo resurse koje imamo“ – poručuje na kraju Mate Zec iz organizacije The Nature Conservancy.