Čuružanka: Šmek stare vojvođanske kuće osvežen dodirom modernosti
Objekat podignut pre skoro sto godina rekonstruisan je uz poštovanje tradicije, ali uz dodavanje savremenih elemenata koji dižu iskustvo boravka na viši nivo.
Kuća za odmor Čuružanka partnerska je investicija u kojoj je jedna strana porodica Marka Miličevića iz Čuruga, a druga par iz Novog Sada koji se u ovo bačko selo na desnoj obali Tise zaljubio već prilikom prve posete, te rešio da podigne vikendicu na obližnjem Bisernom ostrvu.
Investitori su pre biznis partnerstva bili komšije na reci, vikendica do vikendice, te su, kako to obično biva u takvim slučajevima, sasvim spontano došli na ideju da rekonstruišu objekat nedaleko od Mrtve Tise, dragulja prirode na koji se Čurug naslanja svojim severnim delom.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Zgrada MBM 23 u Pančevu: Erkeri na fasadi kao interpretacija vojvođanskog kibic fenstera
- Porodična kuća na moru oblikovana tradicijom i nežnim minimalističkim potezima
Odluka donešena uz komšijsku kafu
Kako za Gradnju objašnjava Miličević, momenat odluke za ulazak u ovaj projekat desio se uz ustaljeni ritual „komšijske kafe“, gde je kvalitetna komunikacija često išla u pravcu produktivnih ideja o investiranju u ugostiteljski potencijal sela.
“Čuruška strana je već par godina izdavala vikendicu na Tisi koja je od prvog momenta postala veoma atraktivna za izdavanje, te je u letnjim mesecima najčešće u potpunosti bukirana. Ohrabreni tim iskustvom bili smo sigurni da je širenje turističkih potencijala u selu prava odluka” – navodi Miličević.
Monumentalnost kuće, lep raspored prostorija, visina tavanice, stolarija i celokupna energija prostora su nas stvaralački nadahnuli.
Kuća koju su rešili da rekonstruišu se već neko vreme prodavala, a odluka o kupovini se desila u jednom danu i bila je samo nastavak zajedničkih težnji za ulaganje u ugostiteljstvo.
„Nalazi se na veoma atraktivnom mestu, 200 metara od Mrtve Tise, a 300 metara od seoske plaže. Dvorište veličine 1.500 m² sa višedecenijskim zelenilom je pored same kuće podjednako uticalo na donošenje odluke o investiranju“ – kaže Miličević.
Kuća iz 1928. godine
Objekat je iz 1928. godine i izgrađen je s namenom porodične kuće, a u jednom periodu korišćen je i za kancelarije javnih službi. Vlasnici od kojih su je investitori kupili koristili su je kao stambenu kuću.
„Monumentalnost kuće, lep raspored prostorija, visina tavanice, stolarija i celokupna energija prostora su nas stvaralački nadahnuli“ – objašnjava naš sagovornik.
Projekat izveden bez eksterne pomoći
Kako naglašava, u celokupan poduhvat rekonstrukcije odvažili su se da uđu sami, bez eksterne pomoći – želeli su da to bude njihov projekat od početka do kraja.
„Rekonstrukcija je trajala punih godinu dana uz veoma aktivne radove. Kako nismo iz građevinskih niti arhitektonskih struka, na prvi mah je delovalo da nisu potrebne sve intervencije koje su do kraja odrađene na kući“ – navodi Miličević.
Sa belim zidovima unutra i oker/narandžastom bojom fasade plava stolarija se savršeno uklopila.
Pretresao se krov, ojačavala krovna konstrukcija, vadila vlaga iz zidova, dok je stolarija bila u dosta dobrom stanju, izuzev ulaznih vrata, te predstavlja nešto što je kući dalo prepoznatljivost.
„Originalno u braon boji odlučujemo da joj udahnemo novu energiju promenom boje. Plava boja je napravila čudo! Sa belim zidovima unutra i oker/narandžastom bojom fasade plava stolarija se savršeno uklopila“ – ističe naš sagovornik, dodajući da su boju fasade osvežili sa zadržavanjem originalne boje.
Stare pločice ugrađene u letnjikovac
Originalni podovi bili su drveni, ali u veoma lošem stanju, a u želji da se reše vlage Miličevići i njihove komšije odlučili su odrade i novu košuljicu.
„Dugo smo se nosili idejom da vratimo drvo na pod, a onda smo krenuli da razmatramo pločice. Odlučujemo se za njih i mislim da nismo pogrešili“ – kaže Miličević
Konk kuće je bio zatvoren i u njemu su nalazile stare pločice, koje su sačuvane i ugrađene u otvoreni letnjikovac u dvorištu kuće.
„Ideja u celoj rekonstrukciji, a kasnije i enterijeru kuće, je da se zadrži taj šmek stare vojvođanske kuće u kombinaciji sa modernijim elementima“ – objašnjava naš sagovornik.
Druga celina je modernija, sa bazenom i letnjikovcem sa otvorenom kuhinjom i trpezarijom od 30 kvadrata.
Kako ističe, na taj način je organizovano i dvorište. Prva celina sa starim bunarom, crepom kao podnom oblogom predstavlja tradicionalniji deo.
Druga celina je modernija sa bazenom koji su izgradili (8,4 x 4m) i letnjikovcem sa otvorenom kuhinjom i trpezarijom od 30 kvadrata.
„Ambijentalna svetla uz stabla u oba dvorišta prave bajku u večernjih časovima“ – navodi sagovornik portala Gradnja.
Kuća za odmor, druženje i uspomene
Vrata kuće su otvorena polovinom jula i Miličević naglašava da su do sada veoma zadovoljni interesovanjem, iako su potencijali Čuružanke tek načeti.
„Osnovna rečenica sa kojom nastupamo je ‘Čuružanka, kuća za odmor, druženje i uspomene’ i to je jako dobro definiše. Idealna je za proslave, druženja, a može da primi do 50 ljudi, za spavanje ima 8 kreveta“ – navodi on.
Pored interesovanja za iznajmljivanje, investitori dobijaju divne reči i pohvale za rekonstrukciju i uređenje i to im, kako kaže, mnogo znači jer dobijaju jasnu poruku da su uradili pravu stvar.
„Poruka za druge je da u erupciji cena nekretnina u velikim gradovima investicije treba usmeriti u manje sredine jer sa dobrom idejom mogu da se stvore lepe i profitabilne priče“ – poručuje na kraju Marko Miličević.
Foto-galerija
Odličan primer kad se i investitori i arhitekta potrude sa sačuvaju nasleđe, da ga modernizuju ali da ne preteraju. Odlično!
ambijet fantazija, kuća divna, pločice katastrofalne, naročito podne, enterijer jako loš, mobilijar ikea i jysk , tuga
Sta je tuga? Sto nije imao ili hteo da potrosi jos 50.000evra na namestaj?
I ovo sto je uradjeno je dovoljno, da njima bude lepo, da druge inspirise, i da pokaze kako svakodnevno prolazimo pored lepote a ne primecujemo je.
tuga je što se vi ljutite na moje mišljenje, tuga je što pričate gluposti od 50000 evra, a ne vidite nesklad između tradicije i industrijskog dizajna, tuga je što ne vidite da se ta sofa uopšte ne uklapa sa pločicama i samom sobom već kao da se radi o izložbenom prostoru, magacinu,da ste pročitali videli biste da je kuća u izvornom stanju imala drveni pod a ne pločice, imate da kupite pločice koje izgledaju kao pirodno drvo u milion boja i dezena,po povoljnoj ceni, unutra kuća nema kontekst vezan za spolja već čovek pomisli da je na mediteranu, španija, a ne u vojvodini jer su motivi pločica španija, fale samo turisti da dođu samo nigde mora u blizini! sad jasnije? metalne ležaljke, plastične stolice sa tradicijom nikad nisu išle na ova način, a tek fotelja iza vrata gde to ima u kojoj priči ? spolja boja terakote , neko je bio u poseti rimu ali promašio boju, a drveni zastori predstavljaju nacionalnu boju slovačke, opšta papazjanija! sve skupa loše, tuga
Mislim da ste se previše uzbudili. Šta je konkretno špansko u tim pločicama? Imam slične pločice, istina u eksterijeru, zaostavština iz „švapske“ kuće koja je davno srušena. Na fasadi nije boja terakote, nego kako je već neko lepo primetio breskve. I ova plava nije slovačka. Slovačka je intenzivnija, drečavija. Za par komada nameštaja mogu da se složim da se ne uklapaju, ali Bože moj… To nije poenta ove priče. Vi naravno imate pravo na komentar, čak je i poželjno ukazati na neke nedostatke, ali ne na tako maliciozan i agresivan način.
To nema veze sto se te boje koriste na Mediteranu. Pogledajte fasade tradicionalne Rumunske kuce na delti Dunava- belo-plave, a nije Grcka!
Najveća tuga je zato što nije tvoje.Za ovako nesto se ne može ništa loše reci.
Lijepo lijepo
Odlicna transformacija stare kuće u moderan ambijent…
Ih kakve boje. Breskva i golubije plavo. Rajski.
Sve pohvale za arhitektu, investitora, izvodjace… Svaka cast! Kuca je prelepa
milina… jedna lepa prica
Kuća je fenomenalna.Ambijent Čista 10-tka…Pisem iz licnog iskustva
Kuća je prelepa i predstavlja odličan primer kako se mogu revitalizovati stari objekti. Sve čestitke i za spoljašnjost i za unutrašnjost!
Rade, da niste vi malo ljuborni….😉