Manje, ali bolje: 10 načela dobrog dizajna arhitekte Ditera Ramsa

Kao protivnik bezumnog konzumerizma i praćenja trendova Rams smatra da dizajn vredi samo ako zaista teži da postigne nešto za čovečanstvo.

Dvadesetog maja ove godine Diter Rams (1932) ušao je u desetu deceniju svog života. Svetski poznat po inovativnom dizajnu proizvoda za Braun i nameštaja za Vitsœ, njegova bogata karijera je sumirana u deset načela dobrog dizajna, u kojima je sadržana sva njegova filozofija stvaranja.

Iako se nije (direktno) bavio arhitekturom, značajno je uticao na nju kroz promišljen proces stvaranja. Pored arhitekata, bio je inspiracija mnogim dizajnerima i stvaraocima, među kojima je i Džonatan Ajv, glavni dizajner Epla.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• 5 principa na kojima počiva arhitektura Fransisa Kerea
• 11 principa za pravilno oblikovanje javnih prostora

Humanističkim pristupom protiv bezumnog konzumerizma

Zašto ga danas pominjemo? Diter Rams je probleme današnjice predvideo i borio se protiv njih više od pola veka unazad.

Zalagao se za humanistički pristup kroz čovekomernost, ekološku svest, minimalistički i utilitarni pristup. Protivnik je bezumnog konzumerizma i praćenja trendova.

Prema njegovim rečima, “dizajn jedino vredi ako zaista teži da postigne nešto za čovečanstvo”.

Prema njegovim rečima, “dizajn jedino vredi ako zaista teži da postigne nešto za čovečanstvo”. Smatra da se pravim dizajnom ovi problemi mogu prevazići.

To je dokazao na svom primeru, jer danas kao penzioner živi mirnim životom u svojoj kući u Kronbergu koju je dizajnirao i koja je pod zaštitom kao spomenik kulture, naravno, okružen nameštajem i proizvodima koje je takođe dizajnirao, i tako više od 50 godina.

10 načela dobrog dizajna

Još od antičkih vremena su postojali postulati i pravila koja vode ka dobroj arhitekturi. Od Vitruvija pa sve do Ramsovog savremenika Le Korbizjea, mnogi stvaraoci su iznosili svoje viđenje šta predstavlja pravu arhitekturu i dizajn kroz definisanje pravila koja su smatrali neosporivim.

Vremenom se načini i stilovi gradnje menjaju, ali ova pravila ostaju univerzalno prihvaćena jer se odnose na pravilno razmišljanje i usmerena su na kvalitet gradnje. Polazna ideja je čovek, kao mera svega. Smatrao je da (dobar) dizajn treba da razume ljudske potrebe.

Po Diter Ramsu, dobar dizajn je:

1. Inovativan

Stvaranje nečeg novog ili unapređenje postojećeg predstavlja napredak, kojem svi staraoci teže. Inovativnost je obavezna u današnjem visoko konkurentnom svetu.

2. Koristan

Osnovna svrha dizajniranog proizvoda je njegova korisnost, i ona predstavlja njegovu suštinu i merilo vrednosti. Ukoliko ne služi svrsi, predmet radi protiv nje. Utilitarni pristup bi trebao da bude početno razmišljanje svakog pravilnog dizajna.

3. Estetičan

Od estetike zavisi koliko će proizvod biti privlačan za upotrebu, posebno ako se koristi svakodnevno. Bez obzira na ukus, svima prijaju lepe stvari i u ljudskoj je prirodi da težimo ka njima. Prema Ramsu, samo nešto što je zaista dobro napravljeno može biti istinski lepo, stoga ovaj princip nije suvišan, već predstavlja najvišu formu stvaranja.

4. Razumljiv

Dobro dizajniranom proizvodu ne treba objašnjenje ili upustvo. On je odmah jasan i intuitivo se koristi, bez obzira ko je korisnik.

Bez obzira na ukus, svima prijaju lepe stvari i u ljudskoj je prirodi da težimo ka njima.

5. Nenametljiv

Minimalistički pristup dizajnu prvenstveno istačinje njegovu koristnost. Neisticanjem, predmet služi svojoj svrsi vernije.

6. Iskren

Svi smo bili žrtve razočaravajućih proizvoda, koji se predstavljaju da su nešto što nisu, bilo da deluju skuplje ili kvalitetnije. Ukoliko je proizvod jasan šta predstavlja, neće biti skrivenih mana i ograničenja.

7. Trajan

Trajnost se ogleda u dugoročnosti upotrebe proizvoda, ali i u odsustvu vremenske relevantnosti. Dobar dizajn je evergreen, u svakom smislu.

8. Promišljen do detalja

Suptilni detalji prave značajnu razliku i razdvajaju prosečan od dobro dizajniranog proizvoda. Ništa se ne sme prepusti slučaju, već sve mora biti promišljeno, isprobano pa tek onda plasiarno.

Ništa se ne sme prepusti slučaju, već sve mora biti promišljeno, isprobano pa tek onda plasiarno.

9. Ekološki održiv

Izbor materijala, proizvodnja i upotrebna vrednost predmeta treba da budu u skladu sa ekološkom održivošću. Smanjenje zagađenja više nije napomena, već treba da postane standard kojem svi težimo. Dizajn treba da nastoji da spreči ili što više odloži neizbežno odbacivanje predmeta.

10. Jednostavan

Minimalistički pristup dizajnu se najviše ogleda u njegovoj čuvenoj rečenici “Less but Better”. Jednostavnost evocira čistoću, smiruje i ističe najbitnije na predmetu.

„Less, but Better“: Primeri dobrog dizajna

Za Braun je počeo da radi 1955. godine, a glavni dizajner postaje 1961. i tu poziciju zadržava do 1997. godine. Zbog velike uspešnosti, ubrzo je postao poznat i dobio je nadimak Mr. Braun. Iako su svi pripisani njemu, mnoge proizvode nije samostalno dizajnirao Rams, već tim ljudi, što je on uvek isticao.

Iako je radio u Braunu puno radno vreme, od 1959. godine počinje da radi za Vitsœ koji je proizvodio nameštaj. Tadašnji nadređeni Ervin Braun je to podržao sa idejom da treba pustiti Ramsa da dizajnira nameštaj, jer to može pomoći da prodaju više radija.

Naredni primeri na najbolji način predstavljaju primenu Ramsovovih principa u praksi.

Braun Phonosuper SK4 (1956)

Kako su se vinilne ploče kao nosači zvuka vratile u modu, treba se prisetiti razvoja dizajna gramofona. Gramofoni ranih 50-ih godina su bili drveni i nezgrapnog izgleda. Više su podsećali na nameštaj nego na muzički uređaj.

Sve je to zauvek promenjeno kada je zajedno sa Hansom Gugelotom stvorio je metalni “beli kovčeg” – gramofon i radio. Glavna inovacija je poklopac od pleksiglasa koji je u to vreme tek počeo da se koristi. To je omogućilo potenciometrima da stoje gore i tako dobijamo novi standard u izgledu gramofona koji će se zadržati do danas.

Braun T3 Radio (1958)

Prenosivi radio koji je po obliku i čistom, minimalnom dizajnu bio direktna inspiracija za iPod. Uz suptilne otvore za zvučnik, glavni motiv je brojčanik kao sredstvo navigacije. Džepni i prenosivi muzički uređaji postaće nova senzacija, a već naredni primer je korak dalje u tom pravcu.

Braun TP1 Phonograph (1959)

Primer sjajnog spoja kvalitetnog inženjerstva i dizajna, kojeg rado zove “prvi Walkman”. Modularni prenosivi tranzistor, radio i gramofon, sastoji se iz dva dela: rasklopivog radija T4 i gramofona TP1, koji rade na baterije i upakovani su u aluminijumsku oblogu.

TP1 je taman malo veći od sedmoinčne ploče (singl ploče) i ona se puštala sa zadnje strane. Smanjivanjem glomaznih zvučnih sistema i dizajnom prenosivih verzija uređaja, otvoreno je novo polje inovativnih ideja koji će mnogi proizvođači dalje usavršavati.

Vitsœ 606 Universal Shelving System (1960)

Univerzalni modularni sistem polica, koji može da se menja i namešta po želji odgovara svakoj prostoriji u stanu. Osnova su aluminijumske šine koje se montiraju na zid na koje se posle postavljaju police po želji. Pored beskonačnih mogućnosti, glavni adut ove police je trajnost.

Braun ET 66 Calculator (1987)

Zajedno sa Ditrihom Lubsom osmišljen je čuveni džepni digitron, koji suptilnim detaljima i svedenim dizajnom oplemenio digitrone estetski, što im je do tad nedostajalo. Još jedna u nizu inspiracija gorepomenutog Džona Ajva. Od iOS6 verzije svaki iPhone ima aplikaciju za kalkulator koja je direktno inspirisana ovim digitronom.

Zaostavština i poruka

Ukoliko niste imali neki proizvod dizajniran od strane Ditera Ramsa, sigurno imate neki koji je direktno inspirisan njim. Zaostavština ovog arhitekte koji se bavio dizajnom je i dalje nesaglediva.

Prvi kvartal 21. veka već pokazuje uznemirujuće znake neodrživosti konzumerizma i masovne proizvodnje. Više nego ikada nam je potrebna racionalizacija proizvodnje, ali i svest potrošača da nam je svima potrebno manje da bi bili srećni.

Svima nam je potrebno manje, ali bolje.