Iza kamere: Podcast SFERA i arhitektura kao mehanizam društvene promene
Kako su četvorica beogradskih arhitekata bez iskustva u medijskom poslu zakoračila u potpuno novo polje, susrećući se pritom sa brojnim izazovima.
Lansiran u onlajn orbitu tek pre nešto više od mesec dana, Podcast SFERA na YouTubeu polako ali sigurno postaje mesto susreta lokalnih kreativaca i entuzijasta koji stvaraju bolji životni prostor, mesto koje okuplja sve one koji vide arhitekturu kao mehanizam društvene promene.
SFERA je pokrenuta sa ciljem kreiranja zajednice koju čine arhitekti, urbanisti, društveni aktivisti, kao i kreativci iz srodnih disciplina koji odgovorno shvataju svoju profesionalnu ulogu u društvu, a više o podkastu saznaćemo kroz razgovor sa beogradskim arhitektama koje čine kreativnu okosnicu ovog projekta.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- 3 marketinška trika za arhitekte: Kako povećati posećenost na sajtu
- Problemi arhitekata: Vol. 2 (samo)promocija
Ideja potekla iz studentskih dana
Autori i producenti podkasta su prijatelji još od fakulteta Miljan Salata, Igor Mikitišin, Nemanja Dačić i Denis Turanović, a ideja da arhitektura može biti mehanizam društvene promene potiče upravo iz studentskih dana i kristalisala se kroz dugogodišnje učešće na domaćim arhitektonskim konkursima.
„Kroz timski rad i diskusije koje su nastajale u kreativnom zanosu, nastojali smo da zadržimo ‘studentski’ ili, ako hoćete, idealistički pogled na ulogu naše profesije u društvu“ – kaže autori za Gradnju.
SFERA se, kako dodaju, kao ideja javila kasnije, u momentu kada su autori prepoznali da postoji potreba za javnim/medijskim prostorom u okviru koga bi profesionalna zajednica mogla da iznese kritički osvrt na trenutno stanje kako u struci tako i društvu“.
Ideja je izbeći elitistički narativ kojem arhitekti često pribegavaju kao načinu da se izoluju i zaštite.
Za ostvarivanje ciljeva SFERE neophodna je otvorena i neposredna komunikacija putem internet platformi i društvenih medija.
„Obraćanje publici treba da bude edukativno i afirmativnog karaktera, ali u isto vreme zabavno i neopterećujuće. Ideja je izbeći elitistički narativ kojem arhitekti često pribegavaju kao načinu da se izoluju i zaštite“ – kažu arhitekte.
Stoga SFERA nastoji da se publika aktivno involvira u diskusiju o arhitekturi i time se poistoveti sa gore pomenutim vrednostima, dodaju autori.
Otvaranje arhitekture ka širem auditorijumu
SFERA počinje kao lokalni medijski fenomen, ali teži da bude prepoznata kao regionalna platforma za dijalog o arhitekturi, a njeni autori kažu da nisu očekivali ovako dobre reakcije u tako kratkom vremenskom periodu.
„Izgleda da je domaća javnost prepoznala ideju koja stoji iza celog projekta – kvalitativna promena životnog prostora, kroz afirmaciju lokalnih stručnjaka i osnovnih vrednosti-načela struke, ali na jedan pristupačan način“ – objašnjavaju za Gradnju autori podkasta.
Svi mi kao deo profesionalne zajednice snosimo deo odgovornosti za približavanje važnih pitanja koja se tiču arhitekture domaćoj javnosti.
Zato ih, kako kažu, najviše raduju komentari ljudi „koji ne dolaze iz naše branše, onih koji su sa uživanjem slušali naše ’maratonske’ razgovore“.
Smatraju da arhitektura, dakle, nije i nikako ne sme biti hermetična sfera, već se mora otvoriti ka širem auditorijumu.
„Svi mi kao deo profesionalne zajednice snosimo deo odgovornosti za približavanje važnih pitanja koja se tiču arhitekture domaćoj javnosti“ – kažu arhitekte.
Važnost rada koji gledaoci ne vide
Kreativni tim Sfere ujedno je i pokretačka snaga koja stoji iza celog projekta.
„Postoji toliko produkcijskog, marketinškog/PR i organizacijskog rada iza kamera koji niko od gledalaca ne vidi, a koji je neophodan za uspešnost bilo kog medijskog projekta“ – kažu autori podkasta.
Denis Turanović je zadužen za kreiranje vizuelnog identiteta brenda i promociju na društvenim mrežama zajedno sa Simonom Štulović i Tamarom Čvorović, koje se takođe brinu za ugodnu atmosferu u studiju (scenski dizajn), a Luka Jukić ulaže velike napore oko video i audio produkcije.
Mi smo većim delom radnog dana samo arhitekti bez iskustva u medijskom poslu, ovo je za sve nas potpuno novo polje, a izazovi su brojni.
„Svi oni pomažu delu ekipe ispred kamera, Igoru, Nemanji i Miljanu da što kvalitetnije odrade svoj deo posla oko uredništva i vođenja emisija“ – objašnjavaju arhitekte.
Dodaju da najčešće svi rade „od svega pomalo“, da ne postoji toliko jasna granica odgovornosti, te da je često potrebno da kao tim budu tu jedni za druge kada naiđu na problem.
„Mi smo većim delom radnog dana samo arhitekti bez iskustva u medijskom poslu, ovo je za sve nas potpuno novo polje, a izazovi su brojni“ – kažu naši sagovornici.
Aktivna priprema i po nekoliko nedelja
Gledajući iz ove perspektive, nakon prvih mesec dana, naši sagovornici navode da ni oni sami nisu bili svesni koliko posla ima pre nego što se stisne taster “record”.
Kako kažu, ono što se vidi ispred kamera je 1/10 deo posla, a cela ekipa aktivno priprema emisiju po nekoliko nedelja.
„Na dan snimanja, naša ekipa se skuplja rano ujutru , kako bi sve bilo spremno pre nego što gosti dođu u studio. Želimo da se ljudi osećaju ugodno, kao da su u ‘svojoj kući’. Sa gostima ćaskamo uz jutarnju kafu i poneku domaću ljutu, i kada svi zaboravimo na kamere u nekom trenutku… KLIK ! Epizoda je krenula“ – objašnjavaju autori.
Antiteza standardnom TV formatu
Trajanje jedne epizode varira od desetak minuta do preko dva sata, a autori naglašavaju da podkast (play on demand broadcasting) kao forma ni ne treba da ima vremensko ograničenje, iz prostog razloga što je on nastao kao neka vrsta antiteze standardnom televizijskom formatu.
„Svako može da sluša kada god poželi, da premota klikom i da se vraća na isti sadržaj dokle god mu isti drži pažnju. Mi takođe nastojimo da razgovori budu što prirodniji, da pokrijemo više tema, a da u isto vreme ne izgubimo dubinu“ kažu autori i dodaju:
„To je nemoguće postići u standardnom 45-minutnom formatu. Naravno da urednički tim sprema strukturu intervjua, ali to je samo mapa koja pomože u navođenju. Sama emisija ima svoj tok i razvoj koji je do kraja snimanja nepredvidiv“.
Domaća scena u fokusu prve sezone
Autorski tim dalje objašnjava da je inicijalna ideja za prvu sezonu da prikažu domaću arhitektonsku scenu, odnosno „lepezu znanja, veština i širinu promišljanja koji arhitekti poseduju“.
„Dijagramski rečeno, pitanje prve sezone je inkluzivnog karaktera i glasi: koje se to druge sfere presecaju u Arhitekturi? Mapirali smo preko 20 potencijalnih tema, tako da gledaoci mogu da očekuju razgovore na širokom spektru tema, biće tu sigurni smo ’za svakog ponešto’” – kažu arhitekte.
Želimo da damo prostora i starijoj i mlađoj generaciji, uspostavimo dijalog i prevaziđemo taj pogubni i nepotrebni međugeneracijski jaz.
U budućnosti nas, kako naglašavaju, očekuju pažjivo birani gosti – od afirmisanih stručnjaka do mladih nadolazećih kreativaca iz arhitekture i drugih kreativnih disiciplina.
„Želimo da damo prostora i starijoj i mlađoj generaciji, uspostavimo dijalog i prevaziđemo taj pogubni i nepotrebni međugeneracijski jaz. Lajtmotiv je uvek isti, možemo li kao profesionalci-mislioci biti predvodnici neophodne kulturne transformacije ovog društva?“ – kažu na kraju autori podkasta SFERA.
Bravooo momici ! !
Podrška za momke… samo napred.
Predlog je da se u nekoj od epizoda bavite i stanjem u struci sa strane zaposlenih, izrabljivanje mlade jeftine radne snage, prekovremeni neplaćeni rad i mentalno zlostavljanje od strane nadređenih itd. Mislim da smo duboko zagrizli u jednu lošu poslovnu praksu, da se to ponavlja kao manir, čak i u mladim biroima čiji su osnivači prošli navedenu torturu.
Svima su usta puna biznisa i biznis klime, a niko se ne bavi mentalnim zdravljem mladih ljudi.
Da ne davim, kidate!