Konačno: Dvorište u ovoj stambenoj zgradi u Novom Sadu nije parking
Kako investitore sazrele u vreme kasne postmoderne izvesti na pravi put? Kako nakititi zgradu a ne preterati? Da bude doterana, ali i dalje dama. Recimo, ovako.
Lokacija, ulica, drvored, mali broj stanova i veliko povećanje cena na tržištu nekretnina, sve su to elementi koji su dali vetar u leđa ovom arhitektonskom projektu, koji kao autor potpisuje Miloš Kovačević iz biroa k2-kovačević konstrukcije iz Novog Sada.
Čitaocima Gradnje možda i najpoznatiji po objektima izvedenim u novosadskoj Rotkvariji, Kovačević i ovog puta ostaje u granicama kvarta u kom i sam radi i stvara, a ovog puta na adresi Lukijana Mušickog 1.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Meni to liči na film: Arhitektonska produkcija u ulici Dostojevskog
- Beli volumen elegantno ukotvljen na postamentu
Dvorišta nisu parkinzi
Kako na početku naglašava autor arhitekture, razumevanje i poverenje ukazano od strane investitora igralo je veliku ulogu u realizaciji ovog projekta.
„Zbog male parcele i osnove, za kvalitet objekta je bila od značaja odluka da se dvorište ne koristi za parkiranje i da se u suterensku garažu pristupa samo liftom i eventualno kolskom rampom“ – objasnio je Kovačević.
Time je, kako dodaje, izbegnut pasaž ka dvorištu koji bi pokvario sliku postamenta ovakvog objekta, kao i suterensko stepenište, što je olakšalo razradu ulaznog dela.
Spas smo našli u cigli i u njenom slogu – okretali smo je, slagali, kinđurili, ali smo joj sačuvali dostojanstvo.
„Zanimljiv je start. Kako investitore građevince sazrele u vreme kasne postmoderne izvesti na pravi put. Kako nakititi zgradu, a ne preterati. Da bude doterana, ali i dalje dama. Spas smo našli u cigli i u njenom slogu. Okretali smo je, slagali, kinđurili ali smo joj sačuvali dostojanstvo“ – navodi naš sagovornik.
Osim unutrašnjeg i spoljnji kvalitet je dobijen odlukom da svi ulični otvori budu bez parapeta, što je, napominje Kovačević, retka prilika da potpuno otvaranje ka ulici ima smisla.
„Pogotovo će se taj kvalitet osetiti kada okolno drveće olista. Razbijanje na više fasadnih ravni između otvora i pronalaženje veze sa postamentom je na kraju bio lak izbor. Unutrašnji zajednički sadržaj samo prati priču“ – kaže autor.
Sklad u lepom ambijentu
Kako naglašava, ovaj projekat bio je retka prilika da se uspostavi komunikacija sa sopstvenim objektom (na broju 4) kao i pomalo gotsko-eklektičkim moćnim zdanjem Evangelističke crkve na broju 7, u odnosu na koju je birana boja opeke.
„Tako da sve zajedno u lepom ambijentu ulice odiše nekim skladom. Čak se i Cveletova (arhitekta Radoje Cvetkov, dobitnik Tabakovićeve nagrade za arhitekturu 2015. godine – prim. red.) zgrada na uglu, kao uspeli izdanak epohe postmoderne, pridružila društvu“ – kaže na kraju Kovačević.
Zgrada ima devet stanova – dva po etaži sa penthaus stanom na vrhu, sa sad sve češćim pristupom stanu direktno iz lifta.
Grafički prilozi
Foto-galerija
Faktografija
stambeni objekat
Lukijana Mušickog 1, Rotkvarija, Novi Sad
Armirač d.o.o.
Miloš Kovačević, dig, k2-kovačević konstrukcije
Jovana Matović, dia i Miloš Kovačević, dig
Teodora Basta, dia (arhitektura); Sandra Ristić, dig, (konstrukcija)
2022.
Nemanja Mandić
Vaistinu konačno. Zgrada skladna, adekvatne spratnosti. Sve čestitke gospodinu Milošu Kovačeviću.
Shvatam da radi u svom okruženju jer i ja kao laik gledam da oplemenim prvo svoju terasu, sokak i ulicu nekim drvetom, stazicom i sl.Takođe lokalni arhitekti imaju neku socijalnu odgovornost a i zasluženo poštovanje komšiluka.
Ovakve normalne i talentovane ljude treba maksimalno slaviti u prvi plan jer su danas elita.
Nadam se da će i investitori prepoznati kvalitet života stanara i stil, prestiž finansiranja ovakvih projekata.
Paradoksalno je (ili mozda i nije) da je Miloš kao građevinac mnogo bolji projektant nego njegov stariji brat Milan. Koliko su Milanove zgrade odbojne i podređene ceđenju svakog kvadrata toliko su Miloševe skladne i predstavljaju kvalitetan doprinos arhitektonskoj sceni Novog Sada.
Nismo videli pomenuto dvorište ni na jednoj slici …
Ma super i svidja mi se.Ali kod mene je slucaj da je zbog parcele na kojoj je parking zgrade teret na celoj zgradi ,odnosno svima a samo njih osam koristi parking ,tvrdeci da je njihov.Pa ko je ovde lud odnosno u zabludi.Ili ja trebam da se nabrusim i napraavim blesav posto sam vlasnik stana i nosioc tereta te parcele kao i svi.Mislim da ce se to i desiti bez obzira na sve jer to traje 14 godina.
A ko je isakao veliko drvo koje je bilo ispred zgrade?