Arhitektura maksimalnih volumena u Lozničkoj ulici na Vračaru
Ova neobična zgrada u neo-internacionalnom stilu primer je koji svedoči umešnosti arhitekata da zadovolje apetite tržišta, uklope tražene strukture u raspoloživi gabarit osnove i dodaju svoj lični pečat autentičnosti.
Već duže vremene, Vračar je deo Beograda sa intenzivnom stambenom izgradnjom. Gradi se mnogo i u različitom stilovima – od neuspelih pokušaja neoklasike do neumerene eklektike.
Ali, zgrada u Lozničkoj ulici, čiji su autori Jasna Pavlović i Nataša Đurić svojim neobičnim izgledom privlači pažnju prolaznika, ali i stručne javnosti.
Na ovo ukazuje i činjenica da je ovo jedan od retkih stambenih objekata izloženih na 45. Salonu arhitekture u Beogradu, gde je prikazano svega deset realizacija.
Ova neobična stambena zgrada u neo-internacionalnom stilu nalazi se u mirnom i rezidencijalnom delu Vračara. No, njena fasada i volumen više su nego dinamični.
Srodni članci na portalu Gradnja:
Prepoznatljivost zgrade gradi se kao veza minimalne fasade i maksimalnog volumena.
Autorke projekta ističu da je ovaj objekat rezultat zahtevnog urbanizma u smislu uklapanja u okvir traženih parametara, odstojanja i osunčanosti.
Prepoznatljivost zgrade gradi se kao veza minimalne fasade i maksimalnog volumena. „Složenost je postignuta podržavanjem čvrstih mnogobrojnih pravaca mikro okruženja, ali i mekim i oblim linijama“ – ističu Pavlović i Đurić.
Pomirenje starog i novog
Svojim nestandardnim oblikovanjem zgrada u Lozničkoj ulici pokušala da pomiri staro i novo. To su, pre svega, nasleđeni elementi kuća i zgrada sagrađenih početkom 20. stoleća u stilu moderne i postojeći ambijent koji se ubrzano transformiše i menja.
Veliki beli volumeni postepeno se smanjuju po vertikali, a njihovu masu razbijaju sekundarni elementi, fasadni otvori i naglašeni horizontalni potezi.
Rezultat ove logike oblikovanja je asimetrična kompozicija koja pokušava da ublaži naglašenu vertikalnost.
Iako je po svojoj materijalizaciji fasada više nego skromna (kontakt fasada) – njena izlomljena geometrija i nepravilnost stvaraju složeni vizuelni efekat.
Strukturu zgrade čine 8 stanova koji su oblikovani po principu jedan stan-jedan sprat.
Ovaj objekat stambene novogradnje ima 1.500 metara kvadratnih BRP, dok spratnosti iznosi P+5+Ps.
Strukturu zgrade čine 8 stanova koji su oblikovani po principu jedan stan-jedan sprat.
Izuzetak je prizemlje gde je osnova presečena jezgrom i ulazom. Tu su mesto našle dve stamene jedinice – jedan studio apartman i jedan dvosoban stan.
Zgrada ima jednu podzemnu etažu. U garažu se pristupa car-liftom. Ulaz u objekat nalazi se sa bočne strane i vodi u prostrani prisutni hol.
Dvostruka orijentacija stanova
Jasne funkcionalne zone sa terasama iz dnevnog i/ili spavaćeg bloka, ispraćene su istim tretmanom na svim etažama. No, gabariti stanova se kao rezultat uklapanja u urbanističke parametre postepeno menjaju.
Stanovi su prostrano i skladno organizovani oko središnjeg bloka servisnih prostorija i prostranog hodnika u obliku latiničnog slova „L“.
Kao i kod klasičnih salonskih stanova, zona zajedničkih sadržaja okrenuta je prema ulici. Dnevna soba, trpezarija i kuhinja formiraju jednu objedinjenu prostornu celinu.
Međutim, najveći kvalitet ovih stanova jeste dvostruka orijentacija, što pruža dobru prirodnu osunčanost i provetrenost – koji su na Vračaru sve veća retkost.
Nove stambene tipologije
Slično kao i u međuratnom periodu, savremena stambena arhitektura Beograda razvija se između dve određenosti i krajnosti.
Sa jedne strane, insistira se na maksimalnim volumenima. Sa druge strane, zahteva se da struktura stanova bude standardna – jasno podeljena na dnevnu i noćnu zonu.
Kada se ova dva polazišta uzmu u obzir, reklo bi se da su arhitektama vezane ruke. No, upravo ova značajna ograničenja nude nove kreativne mogućnosti.
Stambena zgrada u Lozničkoj ulici na Vračaru jedan je od novijih primera koji svedoči o umešnosti arhitekata da zadovolje apetite tržišta, uklope tražene strukture u raspoloživi gabarit osnove i dodaju svoj lični pečat autentičnosti.
Upravo ovakve reakcije arhitekata na složene zahteve tržišta kreiraju nove stambene tipologije koje je potrebno bolje razumeti i detaljnije istražiti.
Foto-album
Grafička dokumentacija
Faktografija:
Stambena zgrada u Lozničkoj ulici
Vračar (Beograd)
Jasna Pavlović i Nataša Đurić
L13 doo
Lea Pavlović, Filip Jočić i Bojan Đekić
1.500 m2 BGRP
P+5+Ps
E ovo je za mene projekat vredan publikacije na nekom strucnom sajtu.
Moze da vam se svidja ili ne, ali definitivno je autentican, zanimljiv i ima vise kvaliteta. Needless to say, apsolutno odudara od mora invrstitorskih gluposti kojih nazalost cesto ima I na ovom sajtu .
Bravo zene, koleginice, ovo je dovoljna doza inspiracije ponedeljkom!
Zgrada savrsena….
mora se reći da je vrlo zanimljiv projekat vizuelno, osnove dobre ,a kako izgleda uklopljen u celinu, odnosno mikro sredinu to ću morati sam da vidim, a brate preteraste ga sa reči “ volumen“ nema tehničkih podataka dakle recimo visine spratova, nema kota na presecima, materijalizacija takođe ne postoji, kako te neobične fasade odnosno spolja, tako je moglo više detalja i teksta o unutrašnjosti objekta
Lijepo je. Estetika prati funkciju kao npr. ova bočna terasa. Suptilna stilizacija podsjeća na internacionalni stil kasnijih godina kraljevine Jugoslavije. I racionalan je, nema bahaćenja ali možemo malo estetike.
Ono što zamjerim svim novim projektima pa i ovom je što mora na vrhu da bude mini sprat i na minispratu mini terasa. Piramidalno iskorištavanje svakog kvadrata koji gravitacija dozvoljava, umjesto da puste arhitekti da se vodi estetikom u završetku krova.
Loše rešene osnove, ovako projektuju investitori, ne arhitekte (mada, danas..)
E ako su ovo lose resene osnove, Vi onda niste videli 85% projekata u Srbiji danas. Renomiranih arhitekata.
Fasada je kriminalna za ovakvu zgradu