Ništa bez nasledstva: Do stana u Beogradu jako teško s prosečnim primanjima

Ukoliko nemate rodbinu koja vam ostavlja stambeni prostor, a ne zarađujete previše, u prestonici možete da birate tek između 1% i 2% dostupnih stanova.

Stambeni prostor kao osnovna potreba i pravo cenovno je nepristupačan za velik broj građanki i građana. To su pokazali rezultati istraživanja pod nazivom “Koliko je (ne)priuštivo stanovanje u Beogradu”, a koje je sprovela organizacija Ministarstvo prostora.

Ovakav rezultat bio je, nažalost, očekivan, te se pokazalo da velik broj penzionera, onih koje rade za prosečne plate ili ispod nje, onih sa privremenim zaposlenjem, samohranih roditelja, nema puno opcija kada žele da iznajme ili kupe stan u Beogradu.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Jagma za nekretninama se ne zaustavlja: Prosečna cena kvadrata na Savskom vencu blizu 3.500 evra
• I kupci i prodavci u Srbiji uvereni da će kriza uticati na cene nekretnina

Šta je pokazala analiza

Naime, analiza onlajn oglasa za zakup ili prodaju nekretnina tokom marta 2023. godine, pokazala je da ove grupe mogu da biraju tek između 1% i 2% dostupnih stanova.

Podaci koje je Ministarstvo prostora dobilo kroz algoritam digitalne platforme napravljene u svrhu istraživanja, pokazuju da, na primer, samohrana majka sa jednim detetom i primanjima od 620 evra, može da bira tek oko 1% dostupnih stanova na tržištu.

Ukoliko nemate rodbinu koja vam ostavlja stambeni prostor, jako teško možete do njega da dođete sa prosečnim primanjima.

Kako objašnjava Marko Aksentijević iz Ministarstva prostora, stanovanje u Beogradu zavisi od nasledstva.

”Ukoliko nemate rodbinu koja vam ostavlja stambeni prostor, jako teško možete do njega da dođete sa prosečnim primanjima” – kaže Aksentijević.

Apsurd je, dodaje, veći time što u ponudi stanova ima na hiljade, a građani sa prosečnim primanjima mogu da biraju u okviru nekoliko desetina stanova.

”Kada bismo radili i kvalitativnu analizu, gotovo sam siguran da bi se ispostavilo da su u taj izbor uključeni prostori koji su u podrumu i na ivici uslovnosti za život” – zaključuje Aksentijević.

Eskalacija krize priuštivosti

Jovana Timotijević iz Ministarstva prostora navodi da je u poslednjih 6 do 10 meseci kriza priuštivosti stanovanja eskalirala, te je bila vidljivija u javnosti i u medijima više nego prethodnih meseci i godina.

”Stoga mislim da više ne postoji dilema da problem nepriuštivosti postoji, ali mapa koju smo kreirali, čini mi se, vrlo jasno pokazuje koliki je obim tog problema” – kaže Timotijević.

Broj dostupnih stanova koje algoritam izbaci cenovno idu do gornje granice opterećenosti
stambenim troškovima.

Mapiranje je podrazumavalo dve vrednosti koje je potrebno uneti kako bi algoritam mogao da izračuna broj dostupnih, prostorno adekvatnih i priuštivih stanova – broj članova i ukupna mesečna primanja domaćinstva.

Broj dostupnih stanova koje algoritam izbaci cenovno idu do gornje granice opterećenosti stambenim troškovima, što je za kiriju ili kredit 30% od ukupnih primanja, prema standardima stambenih troškova EU.

S druge strane, veličina dostupnih stanova je određena prema minimalnoj kvadraturi po osobi, pa naviše.

Kada je reč o kupovini na kredit, podrazumeva se da domaćinstvo već ima spremnu ušteđevinu od minimum 15.000, a prosečno 38.000 evra.

Malo dostupnih stanova u centru

Uz pitanje nepriuštivosti, kroz istraživanje se uočava i pitanje prostorne razuđenosti dostupnih stanova. Na primer, bračni par bez dece čija su ukupna primanja 1.400 evra može da bira u okviru 10% oglašenih stanova.

Veći broj stanova dostupan je na Karaburmi, Mirijevu, Žarkovu, Banovom brdu, u Braće Jerković, Kumodražu, dok je veoma mali broj dostupnih stanova u centralnim opštinama.

Na ovaj način, kaže se u istraživanju, dugoročno se pojačavaju segregacija, odnosno prostorne nejednakosti u gradovima.

Dostupnih stambenih prostora ima, ali oni služe za sticanje individualnog bogatstva umesto za obezbeđivanje krova nad glavom.

Rezultati su, kako naglašava Timotijević, poražavajući jer je jasno da slobodnih i dostupnih stanova ima, ali se stanovanje posmatra kao roba koja ima veliku vrednost na tržištu, pa stambeni prostori služe za sticanje individualnog bogatstva umesto za obezbeđivanje krova nad glavom.

”Dodatni problem je to što se od 2021. godine najavljuju izmene Zakona o stanovanju i održavanju zgrada koji je ključni zakonski okvir u oblasti stanovanja. Međutim i te 2021. godine, ali i ovih dana u kontekstu izmena zakona isključivo se govori o delu zakona koji se tiče upravljanja zgradama, kao da pitanje nepriuštivosti ne postoji” – ističe Jovana Timotijević.

Digitalna platforma je dostupna za korišćenje i svako može uneti svoje parametre ili one koji ga zanimaju i pogledati dostupnost priuštivih stanova u Beogradu.