Skandinavski vajb: Enterijer jednosobnog stana na Novom Beogradu
Uvođenjem elemenata skandinavskog modernizma, enterijer stana Park 11 dobija internacionalno upečatljivi šmek.
Stanovi u novogradnji projektuju se najčešće kao jednosobni. Iako ova struktura ima brojna prostorna ograničenja, arhitekte ipak uspevaju da u definisanim okvirima osmisle i realizuju kreativna rešenja.
Jedan takav primer je enterijer stana Park 11 na Novom Beogradu, koji potpisuje Aleksandar Gušić iz beogradskog studija Gušić Architecture.
Kroz nekoliko veštih poteza, smenu i nadovezivanje materijala i ambijenata arhitekta kreira prostor koji funkcioniše kao zaokružena celina.
Srodni članci na portalu Gradnja:
Za naglašavanje prozračnosti prostora izabran je minimalistički stil inspirisan skandinavskim modernim dizajnom.
Dizajn i opremanje enterijera stanova u novogradnji otvara mogućnost za primenu različitih oblikovnih stilova, koji istovremeno moraju odgovarati profilu korisnika i dispoziciji stana unutar objekta.
U jednostrano orijentisanim stanovima, poželjno je da se osvetljenost i provetrenost prostora naglasi u što većoj meri.
„U stanu Park 11, za naglašavanje prozračnosti prostora izabran je minimalistički stil inspirisan skandinavskim modernim dizajnom, koji prostoru daje kontraste belih površina i drveta, kao i čvrstih i mekih elemenata. Ova igra kontrasta u enterijeru prevedena je u projektantske poteze kojima je definisan karakter stana“ – navodi arhitekta Gušić.
Kružno kretanje kroz stan
Funkcionalna struktura stana ima naglašenu podelu dnevne i noćne zone, kojoj je pristupljeno kao jedinstvenoj ambijentalnoj celini u kojoj se razlikuju proporcije zastupljenosti i tretmana drvenih elemenata.
U obe zone akcenat je stavljen na usmeravanje svetlosti i stvaranje različitih mikrocelina za odmor, ali i njihovu međusobnu povezanost.
Zone stana povezane su dvostruko – kroz predsoblje i preko terase. Tokom toplih letnjih meseci omogućeno je kružno kretanje kroz stan i preko otvorenih površina, što postaje kvalitet koji je naglašen i samim arhitektonskim rešenjem.
Šema kretanja kroz dnevnu zonu dodatno je naglašena trakastim elementom rasvete na plafonu, kojim se istovremeno naglašavaju dubina stana i povezivanje izvora prirodne i veštačke svetlosti.
Šank u ovom stanu predstavlja redukovani oblik trpezarijskog stola kao mesto okupljanja i ručavanja.
Pozicijom šanka, dizajniran je prekid u funkcionalnim zonama dnevne sobe i kuhinje, dok je istovremeno omogućen vizuelni kontinuitet do kraja stana.
U zoni šanka nalazi se visoki element za odlaganje od drveta, koji „nastavlja“ vizuelni akcenat sa komode iz dnevne sobe i prenosi je u celinu kuhinje, naglašavajući arhitektonski izraz stana.
Naime, na neki način, šank predstavlja redukovani oblik trpezarijskog stola, a koji se i u savremenoj organizacionoj šemi tretira kao mesto okupljanja i ručavanja.
Nikad dovoljno plakara
U stanu male kvadrature odlaganje stvari uvek predstavlja veliki izazov. No, ovaj zahtev za „servisnim kapacitetima“ rešen je na više načina.
U organizacionoj postavci jasno se izdvajaju drveni prostori za odlaganje (komode i plakari), koji koji uvećavaju upotrebnu vrednost stana.
„Isti vizuelni jezik zastupljen je u kuhinji, u kojoj su gornji elementi tretirani kao zidne površine – belom bojom, dok donji elementi nastavljaju vizuelni ključ prostora za odlaganje iz ostatka stana – u toplim drvenim tonovima“ – navodi arhitekta.
Umirujući ton drveta dodatno je naglašen u spavaćoj sobi, u podnim oblogama i nameštaju, u kojima je posebno dizajniran relaksirajući prirodni prostor. Kontinuiranom primenom istog materijala u spavaćoj sobi definisan je prostor bez jakih vizuelnih senzacija, koji maksimalizuje komfor prostorne celine.
Lođa kao mikro univerzum
Prostor na otvorenom najveći je kvalitet svake stambene jedinice u jednoj višespratnoj stambenoj zgradi. Tako je i arhitekta u ovom slučaju posebnu pažnju posvetio dizajnu, opremanju i materijalizaciji lođe.
Prostor između spavaće sobe i dela stana na otvorenom tretiran je kao element spajanja i razdvajanja. „Organizacijom nameštaja, pozicioniranjem ogledala i projektovanjem šeme kretanja prostori mogu da se dožive kao jedinstveni, koji kombinuje spoljašnje i unutrašnje ambijente“ – napominje autor.
Definisanjem lođe kao tamne zone naglašenom upotrebom crne boje, i ponavljanjem komada nameštaja iz enterijera, ambijenti stana, kao i kretanje kroz njega postaju uravnoteženi i zaokruženi.
Od tipičnog do autentičnog
Jednosobni stanovi, sa dnevnim boravkom i spavaćom sobom, najzastupljenija su tipologija kod većine stambenih zgrada u novogradnji.
Organizacija jednosobnog stana, njegova veličina i pozicija prostorija predodređeni su ekonomskim interesima i zahtevima tržišta. No, i u skučenim uslovima arhitekte uspevaju da stvore mala remek-dela, kao što enterijer stana Park 11 na Novom Beogradu svakako jeste.
Odabirom odgovarajućih stila, materijala i struktura koji su u skladu sa senzibilitetom korisnika, u mali tipski stan je uvedena velika dodatna arhitektonska vrednost. Primenom elemenata skandinavskog modernizma, stan je dobio internacionalni upečatljivi šmek.
Foto-galerija
Faktografija:
Enterijer stana
Park 11
Aleksandar Gušić
2023.
Relja Ivanić