Radnici kineske kompanije srušili spomenik u Negrišorima kod Lučana
Iako se tvrdi da će spomenik nakon „demontiranja“ biti preseljen i ponovo sklopljen na drugoj lokaciji, fotografije sa lica mesta nam baš ne ulivaju optimizam.
Poslednjih godina, svedoci smo nemarnog ponašanja i čestog rušenja spomenika kulture od strane investitora/izvođača, koji nisu previše zainteresovani za poštovanje nacionalnih kulturnih vrednosti. Ruše se kuće, delimično ili potpuno se uništavaju arheološki lokaliteti, a ponekad se devastiraju i spomenici žrtvama nekog od ratova 20. veka.
Jedno takvo devastiranje dogodilo se tokom proteklog vikenda, ali umesto domaćih rušitelja, glavni krivci su Kinezi. Tačnije, radnici kineske kompanije koji su rasturili kompletan spomenik na više delova i razbacali ih oko mesta gde se spomenik do tada nalazio.
Sve ovo dogodilo se u selu Negrišori, u blizini puta Pakovraće – Požega, gde je kineska građevinska kompanija angažovana na izgradnji deonice novog auto-puta.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Bistričke vodenice u Srbiji i Partizansko groblje u Mostaru među 11 najugroženijih lokaliteta u Evropi
- Top-down metoda izgradnje Revolucije kod Vukovog spomenika (dron video)
Šta kažu Kinezi, a šta fotografije
Detalji još uvek nisu poznati, osim da su se oglasili predstavnici kineske kompanije, koji kažu da su dobili direktivu da demontiraju spomenik, koji bi nakon toga bio preseljen i ponovo sklopljen na drugoj lokaciji.
Sudeći po fotografijama nastalim na licu mesta u nedelju, 19. marta, teško da će spomenik ponovo biti sastavljen, jer su njegovi elementi tako grubo rastavljani/lomljeni, da od cele kompozicije mogu da se sačuvaju jedino ploče sa spiskom palih boraca od balkanskih do Drugog svetskog rata.
Sve je podređeno njihovim poslovnim interesima, a sve probleme koji nastanu rešavaće nadležne institucije države domaćina.
Inače, ovo je simptomatično ponašanje kineskih kompanija u gotovo svim državama, gde se iste pojave kao privredni investitori ili građevinski izvođači.
Taktika kineskih kompanija je da ugovore/dogovore sklapaju isključivo sa predstavnicima vrhovne vlasti, čime dobijaju odrešene ruke da se ne bave pitanjima ljudskih prava, zagađenja životne sredine ili devastacije kulturno-istorijskog nasleđa, već da je sve podređeno njihovim poslovnim interesima, a da će sve probleme koji nastanu rešavati nadležne institucije države domaćina.
Bez podataka o autorstvu
Od istoričara Nenada Lajbenšpergera, koji zaposlen u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika, saznali smo da je spomenik podignut 1980. godine i to sredstvima i zalaganjem samih meštana sela Negrišori, koji su na taj način želeli da ostave uspomenu na svoje najbliže, koji su poginuli u nekoliko ratova.
Autor spomenika je Radoslav Rade Jovančević, likovni pedagog iz Lučana.
Ovakvi i slični spomenici ne smeju neovlašćeno da se ruše/demontiraju, menjaju ili izmeštaju.
Spomenik nije posebno zaštićen kao spomenik kulture, ali Zakon o ratnim memorijalima iz 2018. godine, kroz nekoliko članova propisuje kako se ovakvi i slični spomenici tretiraju, kako se održavaju, kako se rekonstruišu, ali i ono najvažnije – da ne smeju neovlašćeno da se ruše/demontiraju, menjaju ili izmeštaju.
Sve ovo se odnosi i na one spomenike koji se nalaze kako u okviru kako privatnog tako i državnog zemljišta, a da je za njihovu zaštitu i održavanje zadužena lokalna samouprava i lokalni zavod za zaštitu spomenika.
Naročit značaj za meštane sela
Možda za ovaj spomenik do sada nismo čuli, niti smo nailazili na njega u školskim udžbenicima, ali to ne znači da se umanjuje njegov značaj.
Naročito za meštane sela u čijem ataru se nalazi, koji su sami odlučili da memorišu uspomenu na svoje poginule rođake i komšije, što je veoma retka pojava za svu pohvalu.
Nadamo se pozitivnom raspletu ovog nemilog događaja i da će uspomena na poginule ratnike biti na pravi način očuvana.