Pre i posle: Renoviranje salonca na Dorćolu po meri dvoje arhitekata
Postojeći zidovi su precizno porušeni, a svaki komad opeke detaljno je očišćen, skladišten i onda ponovo ozidan za potpuno nove potrebe.
Arhitekte Nikola Cakić i Dragana Ćiprijanović predstavljaju nam nedavno izvedeni projekat renoviranja svog sopstvenog životnog prostora, starog salonskog stana od 70 kvadratnih metara na Dorćolu u Beogradu.
Sa kojim izazovima i kompromisima su se tokom projektovanja i izvođenja susretali, kako je stara osnova prilagođena novim potrebama, te kako su artikulisane celine unutar stana, za Gradnju govori Nikola Cakić.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Bez previše reorganizovanja osnove
Budući da stara osnova stana nije odgovarala novim potrebama, arhitekte su je prilagodile svom stilu života. Kako objašnjava, izvorni koncept funkcionalne šeme stana je umnogome bio solidan, pa nije bilo potrebno previše reorganizovati osnovu.
„Jasno je da u potrazi za stanom prođeš kroz pregršt situacija, pa čak i kad postaviš jasne kriterijume. Dakle, ovakav tip stanova ima jednu sličnost sa savremenim graditeljstvom, a to je da u urbanoj gradskoj matrici, stanovi jako često oponašaju regulacione, odnosno građevinske linije parcele, pa onda dobijamo jako razuđene stanove, neretko sa čudnim uglovima između zidova, stanove teško čitljive, gde u najboljem slučaju sekundarni tip prostorija trpi razna izobličenja“ – kaže Cakić.
Bilo je neophodno da se zidovi precizno poruše, a svaki komad opeke detaljno očisti, skladišti, i onda
ponovo ozida.
Bilo je potrebno prepakovati osnovu tako da u velikoj meri zadrži dispoziciju prostorija, ali da se volumetrija istih promeni, shodno savremenim potrebama života.
„Zidovi su bili, naravno, zidani opekom iz ranijih standarda, znatno većom, pa su bili masivniji, a plan je bio da se zadrži materijal kojim su ozidani, ali da se transliraju gotovo sa svih pozicija. Dakle, bilo je neophodno da se precizno poruše, a svaki komad opeke detaljno očisti, skladišti, i onda ponovo ozida, ali tako da zadovolji nove potrebe, nove detalje koji će se kasnije implementirati“ – objašnjava sagovornik Gradnje.
To je, kako naglašava, bio osnovni izazov, onaj koji su sami zacrtali i od koga se ne odstupa, koji je duboko utkan u koncept novog prostora.
Sav nameštaj sem stolica pravljen je po meri, jer samo tako možeš odgovoriti na čuvenu izreku Miesa van der Rohea da je Bog u detaljima.
U velikoj meri, opremu stana čini nameštaj od pločastog materijala, koji izrađen po meri, a Cakić dalje objašnjava kako su pristupilli njegovom dizajnu i kako se on uklapa u njihovu zamisao.
„U stanu je apsolutno sav nameštaj sem stolica pravljen po meri, jer samo tako možeš odgovoriti na čuvenu izreku jednog od najvećih arhitekata, Miesa van der Rohea, da je Bog u detaljima. A da bi stan istinski odisao autorskim rukopisom, moraš perfektno rešiti sve detalje i da se pritom služiš samo dozvoljenim sredstvima“ – kaže arhitekta.
Za takav poduhvat smatra da je neophodno da u periodu građevinskih radova sve treba pripremiti savršeno dobro kako bi nameštaj bio pametna ekstenzija svih konstruktivnih i pregradnih elemenata, kako bi bio i final touch perfect fit.
„Jedna stvar je imati dobar osećaj da u prostor postaviš komad nameštaja koji estetski pripada kontekstu, a sasvim druga stvar je izdizajnirati fasade enterijera do svakog detalja. Ovo drugo mnogo više odgovara projektovanju arhitekture“ – navodi Cakić.
Stereo sistem kao ognjište
Kao veliki ljubitelj Hi-Fi sistema, naš sagovornik navodi da je, naravno, akustika bila samo još jedan kriterijum koji je višestruko uticao na odabir stana.
„Već jako dugo živim u prostoru u kojoj je centralna figura, da ne kažem ognjište, zapravo stereo sistem, odnosno Hi-Fi, pozicioniran tako da se glavno sedenje nalazi uvek strogo simetrično naspram njega. Dakle, trebalo je pronaći stan sa idealnom volumetrijom, sa zidom jasno definisanim samo za tu potrebu, bez nekih dodatnih otvora, prolaza, zakrivljenja, ali i zidom koji je zidan od opeke, kako bi se jedan njegov deo mogao ogoliti do iste, jer je opeka odličan akustički apsorber“ – objašnjava Cakić i dodaje:
„Jasno je da je dnevna zona u jednoj meri, sa orijentacijom i materijalizacijom bila podređena ovoj temi. Dosta drvenih obloga, akustičkih panela i draperije, sve je to bilo potrebno svedeno oblikovati i inkorporirati“.
Uvek postavim sebi pitanje koliko je prostor koji stvaram zapravo življiv.
Takođe, bilo je važno i zadržati visinu plafona što originalnijom. Sa 330 je spuštena na 315 centimetra, zbog podnog grejanja i spuštenog plafona, a arhitekta smatra da u toj proporciji prostorija ovo malo spuštanje čak i prija.
Poseban deo stana čini zona zajedničkih aktivnosti (kuhinja, dnevna soba i trpezarija), odnosno različiti ambijenti koji se u njoj formiraju.
„Uvek postavim sebi pitanje koliko je prostor koji stvaram življiv. Da li se zapravo bavimo samo renderom za prezentaciju, konačnom fotografijom za časopis, ili stvaramo življiv prostor, onaj čija estetika trpi svakodnevne promene, a opet zadržava jasan jezik“ – kaže Cakić.
Jasno je, dodaje, da je dnevna zona deo gde se zapravo živi, stoga je ona sa posebnom pažnjom projektovana – dobre vizure ka kuhinji, trpezariji, pozicioniranje nameštaja koji prostore odvaja, a opet ostavlja otvorenim.
Kombinacija rasvete za svaku situaciju
Tu je i rasveta koja, kako Cakić naglašava, za njega uvek igra ogromnu ulogu u životu. Tako su u prostoru prisutne različite opcije difuzne rasvete, direktnog osvetljavanja, noćnog svetla. Puno mogućih kombinacija za svaku situaciju.
„Detalji u kontaktima materijala, prelasci iz hodnika u kuhinju, pa u trpezariju i dnevnu sobu dok je opet sve u istoj prostoriji. Sve su to bile teme koje su oblikovale prostor“ – navodi naš sagovornik.
Spavaće sobe nisu kapsule za spavanje već prostori čija volumetrija zaista odaje utisak prostorije.
Što se tiče drugog dela stana, arhitekta kaže da je srećan što spavaće sobe nisu kapsule za spavanje već prostori čija volumetrija zaista odaje utisak prostorije.
Opet se pojavljuju obloge, ali koje se samo u teksturi razlikuju od ostatka unutrašnjih površina soba, dok je kolorit jako sveden.
„Već pomenuti visoki plafoni dozvoljavaju da dobiješ prostore za odlaganje koji su znatno korisniji jer na vrhu svih plakara možeš smestiti sve ono za šta uvek u stanu nemaš mesta“ – objašnjava Cakić.
Posebno je zadovoljstvo kad završiš kupatilo
Kako navodi na kraju, kupatilo je uvek veliki izazov, uvek „projekat sam za sebe“, te stoga prihvata samo stanove gde može da ga potpuno sruši i uradi potpuno iznova.
„Toliko okolnosti i funkcija u jednom od najmanjih prostorija u stanovima, sve to moraš predvideti, i napraviti ga lepim, pametnim i funkcionalnim. Uvek veliki izazov i uvek posebno zadovoljstvo kada ga završiš“ – kaže za Gradnju Nikola Cakić.
Foto-galerija
Faktografija
Stan na Dorćolu
Nikola Cakić i Dragana Ćiprijanović
70 m2
Stari grad, Beograd
2022.
Relja Ivanić
Interesantan projekat, detaljno promišljen, iako je nažalost izgubio sve detalje salonskog stana, pa iako je modernizacija jedan od pristupa, ipak verujem da treba sačuvati malo starog duha.
Ono što bode oči su crni prozori i pitanje da li se mislilo na arhitekturu objekta? Čak i da su originalni prozori bili dvobojni tj spolja možda tamno braon jer teško da su bili crni…. ili ako su eventualno novi dvobojni pa samo iznutra crni, činjenica je da su kolege izmenile formu prozora, što je nedopustivo.
To me vodi do teme da nažalost naša arhitektonska struka jako često ne vrednuje osnove nasleđa, bilo da su u pitanju stari objekti, bilo noviji. Dosta kolega se priklonilo nakaradnom stavu da je bitno samo ono iznutra, ponašaju se isto kao najobičnije prozordžije, menjaju izglede fasade prozorima kako god žele, što je delom zbog manjka obrazovanja, delom zbog nekulture, i delom zbog nečinjenja institucija. Tako imamo popularne crne prozore poslednjih npr godinu dana gde im nije mesto, a pre toga isključivo beli PVC. I dobijemo favele.
Nemojte to raditi, drage kolege… probudite se malo…
Kad vidim tarket na sve ovo,mislite malo na odrzivost prostora,tarket najgori pod obicna camovina,bolje laminat da ste stavili
Vidi se da ne znate ni šta je Tarkett proizvođač, ni šta su i kakvig sve sastava troslojni parketi.
A od salonca ostalo samo 7 slova u naslovu. Na svu sreću pa je autor napomenuo da se radi o saloncu, i to na Dorćolu, inače bih pomislio da je Pančevo u pitanju… Neverovatno mi je da postoje ljudi koji bi kupili salonski stan i onda mu oduzeli sve što ga čini takvim, a još neverovatnije mi je da pripadnici struke rade to isto sa njima u tandemu. Osim toga vidi se da ne postoji apsolutno nikakva ujedinjujuća nit u dizajnu prostora koja bi mogla da potkrepi ove nasumično izabrane filozofske misli koje su arhitekti izneli, već je stan samo gomila skupog materijala koja samo liči na ikea showroom… Toliko o nameštaju po meri. I svaka čast za prozore… uspeli ste i integritet esterijera da narušite ovim dizajnerskim podvigom.
Ne znam odakle bilo kome ideja da uskraćuje drugome pravo da sa svojim „saloncem“ radi šta hoće. Šta su trebali, da zadrže tapete i ove prastare rasušene drvene prozore da bi neko ovde na portalu bio zadovoljan? Visinu su minimalno smanjili, i dalje je visoko iznad proseka.
Dobijen je daleko funkcionalniji prostor, to je ključna stvar a ne da li je i dalje salonac (ako je ikada klasičan salonac i bio) ili stan u Pančevu, što takođe ne razumem, šta je problem sa stanovima u Pančevu, i zbog čeka se Pančevo proziva, ali valjda je to neki urbani gradski fazon, da prozivaš nekoga tamo negde jer živiš u ubeđenju da si vredniji od njega jer živiš bliže nečemu što ti misliš da je bitno. A tek ovaj komentar za tarket…
Ljudi, molim Vas, uradite nešto sa svojim životom korisno, napravite nešto pa to ovde pokažite, najlakše je pljuvati tuđi rad.
P.S. Ne poznajem autore, nemam salonski stan pretvoren u nesalonski, nisam renovirao svoj stan i menjao izgled fasade ili prozore, samo ne podržavam pljuvanje na ovakav način.
Ja sam iz Pančeva, poz
Neka rade šta hoće ali tom logikom su i pastelni dvorci sa lavovima i grifonima sasvim ok jer je to sve u okvirima zakona.
ILI!: nek svako radi sa svojim saloncem šta hoće, ali onda kritika ide autoru teksta koji vrlo prosečnom dizajnu enterijera posvećuje svetlost dana
P.S. P.S. I ne živim u Pančevu… 🙂
Dobro to sve izgleda, samo što je TV mogao biti malo veci
Ovo deluje kao da je radio neko ko voli svoj posao. Dizajn spavace sobe bih posebno izdvojio Svaka cast.
Ne znam šta ste zapeli sa ovim komentarima?
O ukusima se ne treba rapsravljati, a dvoje arhitekata je organizovalo i opremilo stan onako kako njima najviše paše.
Svaka personalizacija sa sobom nosi činjenicu da je ona upravo to – kalibrisana prema jednoj osobo ili porodici.
Ne živimimo više u komunizmu da smo svi isti i bez karaktera.
Hajde, ljudi, oslobodite malo vidike.
Na prvi pogled ruzno, a bogami i na drugi. Tv premali za toliku dnevnu sobu. Crni prozori, ormar-ogledalo duzinom kreveta u spavacoj sobi, neonke oko ogledala u kupatilu, na sve strane plakari do plafona(valjda da se iskorosti „visina“🤣) Bacene pare. Unistili ste salonac na DorČolu
Nemoš čo’ek više ni televiziju (!) da kupi koja mu se ‘oće, a da nekome ne smeta? Oh… Pa stvarno…
A stan ko stan, učinili su sebi ono što su’ teli. Ako su zadovoljni i uživaju, šta ima ko ovde da priča… Pa da.