Arhitekta koji se kloni trendova: Dejvid Čiperfild je dobitnik Prickerove nagrade za 2023. godinu
Žiri kojim je predsedavao Alehandro Aravenja prepoznao je Ser Dejvidovu „posvećenost arhitekturi potcenjenog, ali transformativnog građanskog prisustva“.
Britanski arhitekta Dejvid Čiperfild laureat je ovogodišnje Prickerove nagrade za arhitekturu za svoje „potcenjeno, ali transformativno“ delo koje se proteže četiri decenije.
Osnivač arhitektonskog studija David Chipperfield Architects je 52. po redu dobitnik ove prestižne nagrade, koja se smatra najznačajnijim priznanjem u međunarodnoj arhitekturi.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Fransis Kere dobitnik Prickerove nagrade za 2022. godinu
- Dvojac čiji je moto „nikad ne ruši“ osvojio Prickera za 2021. godinu
Strukture koje traju i fizički i kulturno
Žiri za 2023. godinu pohvalio ga je što se „kloni trendova“ i prepoznao njegovu „posvećenost arhitekturi potcenjenog, ali transformativnog građanskog prisustva“.
„Takav kapacitet destilacije i izvođenja promišljenih dizajnerskih operacija je dimenzija održivosti koja nije bila očigledna poslednjih godina“, navodi se u saopštenju žirija.
„Održivost kao relevantnost ne samo da eliminiše suvišno, već je i prvi korak ka stvaranju struktura koje mogu da traju, fizički i kulturno“ – dodaje žiri, a prenosi Dezeen.
Radio je za Normana Fostera i Ričarda Rodžersa, pre nego što je 1985. godine osnovao studio David Chipperfield Architects.
Rođen u Londonu 1953. godine, Čiperfild je započeo svoju karijeru nakon što je 1976. diplomirao na Kingston School of Art, a godinu dana kasnije i na Architectural Association, najstarijoj privatnoj školi arhitekture u Velikoj Britaniji.
Radio je za svoje kolege, dobitnike Pritzkerove nagrade za arhitekturu Normana Fostera i Ričarda Rodžersa, pre nego što je 1985. osnovao studio David Chipperfield Architects u Londonu. Danas njegova firma ima kancelarije u Berlinu, Milanu, Šangaju i Santjagu de Komposteli.
Doprinos rešavanju egzistencijalnih izazova
U odgovoru na vesti o dodeli, arhitekta je izjavio da je „oduševljen što je dobio ovu izuzetnu čast i što je bio povezan sa prethodnim primaocima„.
„Ovu nagradu shvatam kao ohrabrenje da nastavim da usmeravam svoju pažnju ne samo na suštinu arhitekture i njeno značenje, već i na doprinos koji kao arhitekte možemo dati u rešavanju egzistencijalnih izazova klimatskih promena i društvene nejednakosti“, dodao je Čiperfild.
Jedan od prvih velikih projekata prakse David Chipperfield Architects bio je linearni Muzej reke i veslanja na reci Temzi kraj Oksforda, koji je završio sa svojim studijom 1997. godine.
Pokazavši se kao idealan arhitekta za građanske i kulturne građevine, to njegov studio dovodi do stvaranja značajnih zdanja, uključujući galeriju Hepworth u Vejkfildu 2011, Muzej umetnosti Saint Louis u Misuriju 2013, Museo Jumex u Meksiko Sitiju 2013. i James Simon galeriju u Berlinu 2018. godine.
Njegov studio se takođe bavio kancelarijskim i stambenim tipologijama, kao i renoviranjem.
Drugi ključni projekti David Chipperfield Architectsa u javnoj sferi su zgrada Veles e Vents u Valensiji 2006. godine, galerija Turner Contemporary u Margejtu 2011. i Kapela groblja Inagava i Centar za posetioce 2017. godine.
Njegov studio se takođe bavio kancelarijskim i stambenim tipologijama sa projektima uključujući sedište Amorepacifica u Seulu 2017. i rezidencije Hoxton Press u Londonu 2018. godine.
Renoviranje je još jedna specijalnost David Chipperfield Architects, koja je 2009. dovela do obnove berlinskog Neues muzeja koji je prvobitno uradio Fridrih August Štuler i, 2021. godine, Neue Nationalgalerie koju je dizajnirao Ludvig Mies van der Roe.
Nagrade, priznanja i titule
Pored Prickerove nagrade za arhitekturu, Čiperfild je dobio nekoliko drugih priznanja i počasti uključujući RIBA kraljevsku zlatnu medalju 2010. godine, nagradu Mies van der Rohe 2011. i Premium Imperiale za arhitekturu Japanskog umetničkog udruženja 2013. godine.
Godine 2004. imenovan je za komandanta Reda Britanske imperije. Kasnije je proglašen vitezom, 2010. godine, da bi 2021. dobio Komonveltov Orden pratilaca časti.
Dok radi kao arhitekta, Čiperfild je istovremeno i autor i edukator na različitim institutima, uključujući Državnu akademiju lepih umetnosti u Štutgartu i Univerzitet Jejl. Takođe je bio kustos 13. Bijenala arhitekture 2012. godine.
Nagrada će mu biti dodeljena na ceremoniji Prickerove nagrade u maju 2023. godine u Atini.
Alehandro Aravenja na čelu žirija
Ovogodišnjim žirijem je predsedavao arhitekta Alehandro Aravenja, a činile su ga njegove kolege i koleginice po struci Kazujo Sedžima, Debora Berke, Vang Šu i Benedeta Taljabue.
Istoričar Beri Bergdol je takođe bio u panelu, pored kritičara Andrea Aranje Korea do Lagoa, advokata Stivena Džeralda Brejera i izvršne direktorke Prickerove nagrade za arhitekturu Manuele Luka-Dacio.
Da podsetimo, prošle godine Prickerovu nagradu za arhitekturu dobio je Diebedo Fransis Kere, koji je bio prvi afrički arhitekta koji je osvojio ovo prestižno arhitektonsko priznanje.
