Kontroverzna arhitektura Clouda: Koliko je „oblak“ zaista lagan za prirodnu sredinu

Iako „oblak“ zamišljamo kao nešto lagano i prozračno, on zapravo podrazumeva pozamašne građevinske objekte koji troše veliku količinu energije.

Odavno živimo u onome što se klasifikuje kao digitalno doba. Pandemija koronavirusa samo je povećala popularnost digitalne komunikacije putem servisa kao što su Teams, Zoom ili Skype. Aplikacija za razmenu poruka WhatsApp već ima preko dve milijarde aktivnih korisnika, a Netflix troši 15 posto svog internet saobraćaja.

Sa stanovišta životne sredine, migracija poslovanja u „cloud„ – iliti „oblak“ – najavljena je kao pobeda u pogledu održivosti. Kompanije na ovaj način mogu da izbegnu skladištenje podataka na svojim hard diskovima i predaju ih na čuvanje servisima za onlajn hostovanje datoteka. Ideja je bila da ovaj prelazak na globalnom nivou smanji emisije ugljenika i podstakne održivost.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Kako će arhitektonski biroi u Srbiji opstati u vreme (i posle) pandemije
• BIG dizajnirao fabriku koja miri Gretu Tunberg i industrijalce

Zauzimaju zemlju, ali i vodu

Ipak, premeštanje podataka  na „cloud“ predstavlja s druge strane i određeni materijalni element, budući da data centri koji pokreću internet zauzimaju značajan arhitektonski otisak.

Tako je, na primer, Guglov data centar u Dalesu, gradu u državi Oregon, jednostavan objekat sa stanovišta arhitekture, utilitarnog i industrijskog izgleda. Međutim, njegove razmere su značajne,

Pre proširenja, 2016. godine, procene su da je njegova površina iznosila oko 18.580 kvadrata. Zgrada ovog obima koristi i ogromnu količinu resursa i u slučaju ove tipologije to nije samo zemlja koju zauzme, već i voda.

Guglovi objekti u Dalesu učestvovali su tokom 2021. godine sa više od četvrtine ukupne potrošnje vode u gradu.

Početkom 2022. objavljeno je koliko vode su potrošili Guglovi objekti u Dalesu tokom 2021. godine. Zabeležena količina je 1,2 milijarde litara, što je više od četvrtine ukupne potrošnje vode u gradu.

Kompanija koristi ovako drastičnu količinu vode za hlađenje svojih računara.

Ekstenzivna upotreba ovog dragocenog resursa još je očiglednija zbog klimatskih dešavanja, te je krajem 2022. godine veliki deo okruga u kom se Dales nalazi pogodila teška suša.

Zagrobni život hardvera

Uticaj data centara na prirodno okruženje takođe se ispoljava kroz „zagrobni život“ njihovih hardvera. Vrtoglava brzina razvoja tehnoloških inovacija posledično razvija i ubrzano povećanje elektronskog otpada.

Tako se, na primer, radni vek servera za „cloud“ završava nakon tri godine, jer se zahteva menjanje opreme koja se smatra zastarelom.

Opasnost od ove vrste otpada dodatno se pojačava jer određene kompanije zahtevaju uništavanje serverske opreme u kojoj su bili smešteni poverljivi podaci, iako, na primer, ista ta oprema sadrži komponente za višekratnu upotrebu.

Lokalne vlasti se zalažu za izgradnju data centara kao ključnog segmenta svoje ekonomske strategije.

Dok se sa jedne strane ekolozi žale zbog štetnosti prisustva data centara na prirodno okruženje i resurse, s druge strane lokalne vlasti se zalažu za izgradnju data centara jer značajno doprinose budžetu.

Ono što je evidentno jeste to da su ovi centri, ma koliko god to bile individualne zgrade, takođe i integralni put za razumevanje kako izgleda održiva digitalna budućnost i, zapravo, da li  je ona uopšte moguća.

Od računarskih do serverskih soba

Data centri 50-ih godina prošlog veka bili su takođe složeni, ali ipak primitivni sa današnje tačke gledišta. Oni su bili izvojeni u formi računarskih soba a ne kao masivne izgrađene strukture.

U 1990-im, kada je počela internet ekspanzija, data centri su obimom bili znatno veći i uglavnom u formi server soba u sklopu kompanije.

Možda nam deluje da živimo u „cloud“ eri, ali ovo je ipak doba koje zahteva sve ekspanzivniju fizičku infrastrukturu.

Data centri koje su izgradile današnje multinacionalne kompanije ogroman su poduhvat koji pomaže firmama da upravljaju svojim ciljevima održivosti, ali, ipak, da istovremeno nanosi i ekološku štetu.

Možda deluje da je „cloud“ lak kao oblak, ali zapravo oni zahtevaju sve ekspanzivniju fizičku infrastrukturu.