Kako je radno okruženje arhitekata evoluiralo kroz istoriju

Otkrivamo vam kako su arhitektonske prakse prešle put od izražene industrijske organizacije do kovorkinga i danas sveprisutnog hibridnog rada.

Prva slika koja nam pada na pamet kada pomislimo na kancelariju jeste mesto sa radnim stolom i stolicom. Ali, kao što ćete saznati, to kroz istoriju nije uvek bio slučaj.

U srednjem veku, na primer, manastiri su bili glavna mesta za sticanje i produbljivanje znanja, gde su postojale osamljene prostorije u kojima su monasi mogli da se koncentrišu tokom istraživanja.

Međutim, istorijski zapisi nam govore da su takvi prostori bili neudobni jer su srednjevekovni učenjaci većinu vremena morali da provode u stojećem položaju.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Kako se menjao način kupanja ljudi kroz istoriju
• Od lakta do metra: Kako su se kroz istoriju menjali merni sistemi

Fabrički kancelarijski uslovi

Iako je tokom renesanse, od 13. veka pa nadalje, intelektualna „radinost“ počela da napušta religiju i da se širi na umetnost, nauku i trgovinu, „klasični“ model kancelarije razvio se tek posle industrijske revolucije, kada je administracija odvojena od proizvodnje. Vremenom su ovaj model preuzele mnogobrojne profesije, uključujući i arhitekturu.

Krajem 19. veka, iako su bile fizički odvojene od fabrike, kancelarije su i dalje imale izraženu industrijsku organizaciju, sa velikim centralnim halama i redovima stolova. Oko ovih prostora bile su raspoređene privatnije prostorije odvojene staklenim pregradama, a zaposleni na višim položajima bili su smešteni na mezanine.

Ovaj format, nazvan Tejlorizam, bio je fokusiran isključivo na maksimalnu angažovanost zaposlenih i prostorno gledano, okruženja su odražavala prostornu segregaciju, naglašavajući hijerarhijske razlike i standardizaciju aktivnosti, piše Camilla Ghisleni.

Kroz decenije do novih smernica

Bilo je potrebno nekoliko decenija da se zaista stvori ambijent u kom se brine o radnom okruženju. Od tada, ventilacija, bilo preko klimatizacije ili prirodna, kao i solarno osvetljenje – postali su standard.

Pored toga, pojavile su se prve inicijative za smanjenje hijerarhijskih razlika u kancelarijama, te su se kreirale velike otvorene površine za radni prostor, bez podela prostorija, što je pomoglo i u smanjenju troškova poslovanja.

Uprkos podsticanju saradnje među zaposlenima, bilo je čestih pritužbi na račun akustičke nelagode i nedostatka privatnosti.

Tokom 50-ih godina prošlog veka pojavio se tzv. Bürolandschaft koncept, gde je nameštaj u kancelarijama bio savremen, a zakrivljeni paravani i velike saksijske biljke predstavljale su vizuelne barijere u otvorenom planu.

Međutim, uprkos podsticanju saradnje među zaposlenima, bilo je čestih pritužbi na račun akustičke nelagode i nedostatka privatnosti.

Paravani za više privatnosti

Tako su se šezdesetih godina pojavile kabine sa pregradama visokim 1,8 metara, koje se neretko mogu videti u kancelarijskim prostorima koji su prikazivani u holivudskim filmovima, a koje je osmislio američki dizajner Robert Propst. Po prvi put, zaposleni na dnu piramide imali su svoj privatni prostor.

Uprkos dobrima namerama, Propstov koncept nije baš naišao na odobravanje zbog skučenosti radnog prostora. Baš iz tog razloga, čini se da arhitektonske prakse nisu preuzele ovaj model i ostale su na konceptu slobodnih rasporeda sa velikim stolovima, uglavnom zbog veličine radnog materijala kojim se rukovalo.

Pojava računara

Ipak, oko 30 godina kasnije pojavio se izum koji je duboko promenio kancelarijske strukture. Sa popularizacijom računara, radno mesto je moralo da se reorganizuje u skladu sa novom distribucijom koja je uključivala funkcije vezane za digitalnu tehnologiju i one koje su i dalje zahtevale ručni napor.

Štaviše, sa globalizacijom i posledičnom lakoćom putovanja, počeo je angažman profesionalca iz raznih delova sveta, te je to uslovilo i napor da se radnici još više privuku i vrednuju.

Može se reći da je AT&T zgrada Filipa Džonsona iz 1984.godine obeležje ovog novog radnog aranžmana. Ovaj objekat je nudio i teretanu za svoje zaposlene, restoranski prostor, kao medicinsku negu, a sve u cilju da privuku zaposlene.

Elementi povezani sa prirodom su počeli da budu stalno prisutni, donoseći biofilne koncepte u kancelarije.

Nekoliko godina kasnije, centrale velikih kompanija, poput Gugla i Amazona, počele su da ulažu milione u mega strukture fokusirane na kvalitet života svojih zaposlenih. Arhitektonske kancelarije su takođe uzimale ovu istu ideju, nudeći atraktivnije i interaktivnije prostore.

U potrazi za podsticanjem kreativnih procesa, boje, teksture i smeli oblici preuzeli su ulogu u kreiranju prostora. Pored toga, elementi povezani sa prirodom su takođe počeli da budu stalno prisutni, donoseći biofilne koncepte u kancelarije.

Osim što su na ovaj način pružali ekološku i psihološku udobnost svojim zaposlenima, kompanije su činile svoje kancelarije izložbenim prostorima svog poslovanja te na taj način gradili, a i dalje grade brend.

Kovorking i rad od kuće

Poslednjih godina, pored velikih i smelih arhitektonskih i kancelarija drugih kreativnih disciplina, može se primetiti i sve veći broj kompanija koje rade u kovorking prostorima.

U ovom formatu, saradnja i umrežavanje se ističu nauštrb privatnih i individualizovanih okruženja.

Poslednja faza, koja je i dalje aktuelna, može se videti kroz koncept rada od kuće, koji je pokrenut usled pandemije Kovida-19. Posle toliko vremena, vratila se slika kancelarije kao sobe sa radnim stolom i stolicom.

Više nije potrebno imati ogromne razigrane prostore sa različitim vrstama zabave za zaposlene. Sada zaposleni jedne kompanije mogu biti raštrkani po celom svetu, radeći iz svojih domova.

Kako za sada deluje, rad na daljinu je došao da tu i ostane, jer drastično smanjuje troškove kompanije.