Hotel Grand na Lopudu: Predstavljeni planovi za obnovu remek-dela Nikole Dobrovića

Spoljašnji deo hotela i bašte obnoviće se u izvornom obliku, dok je novo krilo s jugoistočne strane zamislio još originalni projektant, ali ga nije doradio.

Hotel Grand na ostrvu Lopudu, remek-delo arhitekte Nikole Dobrovića iz 1930-ih godina, već godinama propada prepušten zubu vremena, bez naznaka za skoriju obnovu.

Menjali su se s godinama vlasnici, ali niko od njih nije hteo da se upusti u investiciju obnove građevine koja je u Hrvatskoj proglašena za zaštićeno kulturno dobro.

Međutim, stvari su se u zadnje vreme počele, izgleda, pomerati s mrtve tačke, nakon što je Grand pre nekoliko godina dobio novog italijanskog vlasnika, Anker grupu.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Riva Ičići: Mađarski investitor gradi kraj Opatije hotel iz grupacije Marriott
• Kreće obnova: Zgrada Beobanke na Zelenom vencu postaje Brankov biznis centar

Poštovanje Dobrovićevog arhitektonskog izražaja

„Vlasnici hotela Lafodia kupili su hotel Grand i dominikanski samostan, koji je bio u vlasništvu jednog Rusa. Samostan će ići u adaptaciju uskoro, poseduje i građevinsku dozvolu, a za Grand smo izradili idejne projekte, konzervatorske elaborate i detaljne snimke hotela“, rekao je za Jutarnji list Stjepo Butijer, cenjeni dubrovački arhitekta i urbanista koji potpisuje idejni projekat obnove Granda.

Dodaje da su trenutno u toku dogovori s Ministarstvom kulture i Konzervatorskim odeljenjem u Dubrovniku kako i na koji način obnoviti Grand, a prema idejnom rešenju spoljašnji deo hotela i bašte obnoviće se u izvornom obliku, dok će se unutra povećati smeštajne jedinice i zadržati postojeće stepenište, karakteristični stubovi, kamene klupe i slično.

“Znate i sami kako je, ne može danas soba biti od dvanaest do petnaest kvadrata bez sanitarnih čvorova i sl., kao što je to bilo pre. Ali u osamdeset, devedeset posto toga Grand će biti isti kao pre. Ispoštovaće se Dobrovićev arhitektonski izražaj. To je za mene, kao autora, i moj tim dodatna moralna i etička obaveza“ – rekao je Butijer.

Deo projekta za centralnu turističku zonu

Hotel Grand spaja dva područja delovanja ovog arhitekte – turističku arhitekturu i kulturnu baštinu, a u njegovoj nedavno objavljenoj knjizi „Arhitektura kao obazriva igra različitih napetosti“ detaljno je predstavljen kao deo projekta za centralnu turističku zonu na Lopudu, koja uključuje i rekonstrukciju dominikanskog samostana i gradnju turističkih vila u zelenom gaju.

“Grand i samostan vraćamo u život u funkciji turizma, i to posebnog turizma u obnovljenom spomeničkom objektu s 40 smeštajnih jedinica (ranije 70 manjih smeštajnih jedinica) kategorije četiri do pet zvezdica”, kaže arhitekta, dodajući da je samostan “mali biser” sa samo devet smeštajnih jedinica/proširenih ćelija.

Novo rešenje predviđa rekonstrukciju središnjeg i bočnog krila, te planira izgradnju novog krila s jugoistočne strane.

Projektant Granda, arhitekta Nikola Dobrović, podseća Butijer, delovao je na području Dubrovnika od 30-ih godina prošlog veka pa sve do 1941. godine. Grand je sagrađen 1936. godine u modernističkom stilu. Novo projektno rešenje predviđa rekonstrukciju središnjeg i bočnog krila hotela, te planira novo krilo s jugoistočne strane uz hotel u skladu s izvornom arhitekturom postojećeg hotela.

„Ovo krilo zamislio je još i Dobrović, ali ga nije doradio. Na tome sada insistiraju i konzervatori s kojima dobro sarađujemo i smatramo da ćemo se uskoro usaglasiti i nastaviti rad na dokumentaciji za građevinsku dozvolu” – naglašava Butijer. To je, kako dodaje, bitno za investitora, jer da nema tog novog krila ne bi mogao imati 40 soba, tačnije 39, a jedna će biti “uzorna soba”, s betonskim krevetima, da se može videti kako su sobe nekad izgledale.

Projekat razvijen u dve varijante

Upravo po smeštaju i oblikovanju tog novog krila razlikuju se dve varijante projekta. U prvoj je krilo odvojeno od matičnog objekta i s njim je povezano podzemnim hodnikom, dok je u drugoj varijanti prislonjeno uz njega s jugoistočne strane.

Prva varijanta je predstavljena nadležnim institucijama, a druga se tretira kao nadopuna prve varijante nakon dodatnih ispitivanja i analiza. Mišljenje je da se druga varijanta više približila izvornosti i memoriji Dobrovićeve ostavštine.

„Hotel Grand za mene je jedan zanimljiv, ali i, u neku ruku, težak projekat, jer morate zadovoljiti sve elemente koje je Dobrović napravio, a s druge strane morate zadovoljiti investitora, da on ima razlog zašto to radi. On će sigurno platiti adaptaciju puno više jer se mora prilagoditi osnovnoj ideji”, objasnio je arhitekta.

Uz to, dodaje, enterijer hotela će biti iz vremena 30-ih godina prošlog stoleća, dok će tenisko igralište s binom na vrhu hotela biti zadržano i obnovljeno.

Enterijer hotela će biti iz vremena 30-ih godina prošlog stoleća, dok će tenisko igralište s binom na vrhu hotela biti zadržano i obnovljeno.

Budući da je konstrukcija s protokom godina dosta stradala, tokom izvođenja moraće se kompletno srušiti čitava unutrašnja konstrukcija i staviti nova, kako bi se zadovoljila protivpotresna sanacija postojećeg hotela.

Potom se uvode i klima, nova infrastruktura, te sanitarni čvorovi u svakoj smeštajnoj jedinici, a projekat predviđa i manji bazen ispred hotela, omeđen dugim palmama koje se ovde nalaze decenijama.

„Taj vrt s palmama se obnavlja sa svim svojim elementima, tu smo zamislili i jedan dugi, uski bazen. Zapravo, ne mogu ga nazvati bazenom, to je više ribnjak. Tri metra je širok, a desetak metara dugačak. To daje jednu novu čar, pogotovo u večernjim satima“ – objasnio ja na kraju Stjepo Butijer.