Zeleni koridori: Kako pejzažna arhitektura može da spoji ono što su ljudi razdvojili
Linearni parkovi nastoje da donesu biodiverzitet u urbane centre dok zeleni koridori povezuju dva ekosistema koja su prethodno bila razdvojena ljudskom aktivnošću.
Zeleni koridori, ili koridori biodiverziteta, predstavljaju velike delove zemljišta kojim se zaštićuje biološka raznovrsnosta. Oni imaju ulogu da jačaju i povezuju zaštićena područja, podstičući korišćenje materijala i tehnologija sa malim uticajem na okolinu primenom sveobuhvatnije, decentralizovanije i participativne alternative očuvanja prirodne okoline.
Uopšteno govoreći, zeleni koridori objedinjuju fragmente šume ili nekog drugog zaštićenog područja podeljenog ljudskim uticajem, kao što su gradovi, putevi, usevi ili delovi koji su zahvaćeni sečom stabala. Njihov glavni cilj je da se omogući slobodno kretanje životinja te proširi vegetacioni pokrivač.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Senzorni urbanizam: Zaboravili smo da pomirišemo, čujemo i dodirnemo naše gradove
- Kakve veze imaju Mućke i Depeche Mode s urbanizmom
Ublažavanje uticaja ljudskih aktivnosti
Koncept „ekološkog koridora“ pojavio se tokom 90-ih godina prošlog veka, podstaknut debatama u vezi sa očuvanjem životne sredine.
Pravila koja vode kreiranju „ekološkog koridora“ uspostavljena su na osnovu detaljnih studija o kretanju životinjskih vrsta i distribuciji njihovih populacija, kako bi se ublažili i organizovali uticaji ljudskih aktivnosti na životnu sredinu.
Arhitektura i urbani dizajn su odlični alati koji omogućavaju zdravu i održivu interakciju između čoveka i prirode.
U tom kontekstu, arhitektura i urbani dizajn su odlični alati za izgradnju zelenih koridora, koji omogućavaju zdravu i održivu interakciju između čoveka i prirode, šireći ujedno ekološku svest.
Na ovaj način pejzažna arhitektura postaje sredstvo za ponovno povezivanje svih živih organizama u savremenom scenariju gde se priroda posmatra kao objekat.
Primer iz Bogote
Ekološki i rekreativni koridor Cerros Orientales u kolumbijskoj Bogoti, koji je dizajnirao tim vođen od strane arhitektinje Dijane Vizner, primer je kako teritorijalni i pejzažni plan mogu konsolidovati oblast upravljanja i očuvanja životne sredine.
Ovaj projekat se sastoji od tri glavne strategije koje pomažu da se efikasno razume uticaj ekološkog koridora u urbanim centrima.
Tu je društveno pitanje, koje nastoji da integriše zajednicu u održivo upravljan sistem, zatim biofizika koja održava i obnavlja ekosistem i odnos sa ljudima i prostorno pitanje, koje se bavi stvaranjem mesta pasivne rekreacije kombinovanim sa mestima za učenje.
Planirano je da ovaj koridor bude izgrađen od ekoloških materijala, poput zemlje, drveta, kamena, lomljene opeke, kako bi se vršio što manji uticaj na prirodnu sredinu.
Rudnik uglja kao zeleni koridor
Pored ovog primera značajno je pomenuti i Ruta Naturbanas u San Hozeu, na Kostariki. Ovaj projekat predstavlja zelenu infrastrukturu koja će doprineti očuvanju i održavanju prirodnih ekosistema i stvaranju novih međugradskih bioloških koridora, promovišući zaštitu ciklusa vode.
Takođe, u Grčkoj je važan pomena predlog za transformaciju rudnika uglja u zeleni koridor, kao primer ekološkog unapređenja. Iako su geografski svi ovi projekti veoma udaljeni, oni zajedno rade na očuvanju biodiverziteta i na razvoju životne sredine regiona u kom deluju, fokusirajući se na održiv i otporan urbani dizajn.
Strategije koje teže ponovnom povezivanju ljudi i prirode, očuvanju ekosistema i podizanju smernica o ekološkoj svesti uvek treba da se podstiču.
Bitno je, takođe, naglasiti razliku između zelenih koridora i linearnih parkova. Zeleni koridori povezuju dva ekosistema koja su prethodno bila razdvojena ljudskom aktivnošću, dok linearni parkovi, poput čuvenog Highline u Njujorku, ne obavljaju ovu funkciju. Linearni parkovi nastoje da donesu biodiverzitet u urbane centre i oni zauzimaju mnogo manje zemljišta nego zeleni koridori.
Pošto je u pitanju relativno nov koncept, u toku su studije kako bi se izmerila efikasnost kako će i koliko životinje zapravo da prihvate ove zelene koridore. U svakom slučaju, u eri drastičnih klimatskih promena, strategije koje teže ponovnom povezivanju ljudi i prirode, očuvanju ekosistema i podizanju smernica o ekološkoj svesti uvek treba da se podstiču i ohrabruju.