Rasadnik ili fabrika? Ovako izgleda novi proizvodi pogon Fendija
Primarna ideja projekta bila je da se ostvari uska veza između arhitekture i prirodne okoline. Pogledajte kako je to uspelo čuvenom modnom brendu.
Torbe za kojim luduje ceo svet od skora se prave u novoj fabrici koja više liči na rasadnik biljaka nego na proizvodni pogon.
Koncept objekta u mestu Bagno a Ripoli nedaleko od Firence osmislio je i razvio milanski studio Piuarch, a potom je razvojem projekta koordinirao odsek za arhitekturu modnog brenda Fendi.
Kompleks od oko 14.000 kvadrata, koji se nalazi u ovom toskanskom selu, zamišljen je u skladu sa visokim standardima proizvodnje, beskompromisnim enterijerom koji u prvi plan stavlja funkcionalnost ali i naprednim sistemima za energetsku efikasnost.
Srodni članci na portalu Gradnja:
Torbe za kojim luduje ceo svet od skora se prave u novoj fabrici koja više liči na rasadnik biljaka nego na proizvodni pogon.
Zamisao kuće Fendi bila je da projektom iskombinuje izvrsnost njihovih proizvoda sa arhitekturom koja bi bila ne samo prepoznatljiva već i ekološki prihvatljiva.
Počevši od ovog inovativnog pristupa, studio Piuarch dizajnirao je objekat koji se proteže horizontalno kroz jedan nivo, kako bi se stvorila slobodna forma u skladu potrebama proizvodnog procesa.
Praktičnost prostora na ovaj način postaje glavno obeležje nove fabrike koja kombinuje brojne različite funkcije sklopljene u jednu funkcionalnu celinu, pišu arhitekte za ArchDaily.
Primat za pejzažnu arhitekturu
Objekat je već na samom startu definisan kroz saradnju sa pejzažnim arhitektom Antoniom Perazzijem, a cilj je bio da se ostvari uska veza između arhitekture i prirodne sredine.
Na ovoj lokaciji nekada je bila ciglana, pa je ceo objekat postavljen tako da poštuje zemljište na kojem se nalazi i koje ga okružuje.
„Rad sa Piuarch je uvek stimulativan, te nam je bilo lako da dođemo na istu talasnu dužinu i zajedno gradimo projekat koji poštuje ekološke i estetske teme, a koji je ujedno sposoban da iznedri kultivisane i prefinjene pejzaže.“, rekao je pejzažni arhitekta Antonio Perazzi.
Zahvaljujući zelenom krovu, zgrada postaje potpuno integrisana sa okruženjem.
Arhitektura fabrike uspostavlja otvoreni dijalog sa svojim prirodnim okruženjem. Zgrada, koja je naizgled ukopana, zahvaljujući oblikovanju pejzaža kroz neprekidni i ekstenzivni zeleni krov, postaje potpuno integrisana sa okruženjem.
Ogromna krovna bašta koja ispunjava ne samo ekološku već i društvenu ulogu zajednice, postaje prostor prilagođen korisniku i mesto za druženje zaposlenih.
„Ideja je bila da se rekonstruiše prirodni pejzaž kroz arhitekturu koja kao da nestaje unutar samog pejzaža. Kada arhitektonski projekat uključuje i projekat pejzaža, simbioza sa okruženjem se razvija prirodno.“, rekao je Gino Garbellini iz Piuarcha.
Proširena bašta
Zeleni krov „izdubljen“ terasama koje povremeno prekidaju njegov kontinuitet ali i osvetljavaju unutrašnje prostore, ističe se kao zaštitni znak projekta.
Od zelenog krova preko dvorišta do industrijskog parka koji okružuje objekat, sve zajedno ima za cilj da transformiše lokaciju u novu, proširenu baštu.