Osvrt na BuildUp: Održivost i fleksibilnost za poslovne objekte budućnosti

Podsećajući se na veliki arhitektonski događaj održan krajem 2022. godine ovaj put smo se fokusirali na temu održivosti i fleksibilnosti poslovnih objekata.

Organizovana sa ciljem da na jednom mestu okupi vodeće stručnjake iz sveta arhitekture i građevinarstva, konferencija portala Gradnja BuildUp 2022 bila je jedinstvena prilika da iz prve ruke čujete kako da se izborite sa brojnim izazovima u turbulentnim i neizvesnim vremenima koja nam predstoje.

A nakon što smo vas upoznali sa najzanimljivijim momentima prve diskusije, koja je za temu imala regeneraciju i rekonstrukciju starih zdanja, ovom prilikom osvrćemo se na drugi panel, koji smo naslovili „Održivost i fleksibilnost poslovnih objekata – Ekonomski, socijalni ili(i) ekološki razlozi?“.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Pogledajte konferenciju BuildUp 2022 kao i fotografije s događaja sezone (video+foto)
• Najbolje sa BuildUpa: Kako udahnuti novi život starim zdanjima

Standardi održivosti i potreba za fleksibilnošću

Moderatorka panela bila je arhitektkinja Vesna Krizmanić (Archinova), dok su njeni sagovornici bili Jovana Cvetković (MPC Properties), Jelena Jolović (Novaston) i Slavko Bingulac (Sirius Offices).

Razgovor je bio fokusiran na trendove projektovanja i organizacije poslovnih objekata i kancelarijskog prostora, ali i na pitanja standarda njihove održivosti, te sve većim potrebama za njihovom fleksibilnošću.

Na početku svog izlaganja, Jovana Cvetković upoznala nas je sa real estate kompanijom MPC Properties čiji je glavni kod biznisa razvoj, asset management, ali se bavi i property facility managementom, sa oko 15 godina učešća u Savetu zelene gradnje.

“Naš strateški pristup je da u svim projektima koje planiramo za naše potrebe krenemo da se vodimo principima zelene gradnje i održivosti”, naglasila je Cvetković.

Sve investicije koje se daju u postulate zelene gradnje na kraju se višestruko isplate.

Dodala je da u tom slučaju stvari mnogo zavise od developera, odnosno da je suština u tome da se u startu krene sa planiranjem, da se odmah na početku gleda ceo životni vek jednog objekta i da se u čitav proces pravoremeno uključe svi stakeholderi.

“Sve investicije koje se daju u održivost objekata, odnosno u postulate zelene gradnje, na kraju se višestruko isplate ukoliko znate da anticipirate od starta da uložite verovatno malo više”, istakla je predstavnica MPC Properties.

Međutim, kako je dodala, ukoliko se izaberu pravi sistemi i adekvatan mod operisanja tih sistema postiže se idealan sveukupan komfor prostora, što će na kraju dati velike uštede u fazi operacije.

Slavko Bingulac osvrnuo se na projekat izgradnje poslovnog kompleksa Sirius Offices na Novom Beogradu, novog sedišta Erste Banke u Srbiji.

„Sirius je sertifikovan prema BREEAM standardu, a tu ideju smo imali od početka, još od razvoja koji je počeo negde 2010/2011. godine, te smo videli da ćemo bez problema dobiti Excellent“, istakao je Bingulac.

Rekonstrukcija umesto grinfild investicije

Jelena Jolović iz Novastona govorila je o projektu revitalizacije i rekonstrukcije bivše proizvodne hale “Novkabela” u Novom Sadu za potrebe kompanije Schneider Electric, koji je trenutno u fazi izgradnje.

“Prvi korak ka održivosti, koja se zaista provlači kroz kompletnu Schneiderovu korporativnu politiku, jeste taj što oni nisu ušli u grinfild investiciju, što je vrlo često ovde, nego su baš odabrali da se bave rekonstrukcijom i revitalizacijom, što samo po sebi nosi najviše kredita i poena u realnom životu”, objasnila je Jolović.

Kako dodaje, prilikom projektovanja bilo je potrebno proširiti kvadraturu pa je ubačena galerija po perimetru objekta, te će tako nakon rekonstrukcije projekat imati nepunih 17.000 kvadrata, umesto 11.000 koliko je prvobitno imao.

Kada se na samom početku postave standardi onda vrlo jednostavno možete naći način kako ćete ostvariti određene kredite.

“Schneider je imao visoke zahteve po pitanju toga da se maksimalno iskoristi prirodno zelenilo na lokaciji, da objekat ima što više prirodnog svetla, kao i da prostori budu organizovani u skladu sa njihovom korporativnom politikom, što znači maksimalno održivo”, navela je Jolović.

Istakla je takođe da je uslov od samog početka bio LEED Gold sertifikat sa težnjom ka “zero CO2”, odnosno ugljenički neutralnom objektu, te je sama LEED sertifikacija od starta bila sprovedena kroz projekat.

“Kada se na samom početku postave standardi onda vrlo jednostavno možete naći način kako ćete ostvariti određene kredite”, zaključila je Jelena Jolović.

CSR inkorporiran u kulturu kompanije

Po mišljenju Jovane Cvetković, poenta strateškog pristupa održivosti je Environmental Social & Governance (ESG) rejting, što jeste CSR, odnosno društveno odgovorna i sveobuhvatna strategija koja čini da se ta tri postulata inkorporiraju u kulturu kompanija na svim nivoima, a što se prenosi i na sve objekte koje imate u portfoliju.

Kada je u pitanju strategija razvoja radnog prostora, Slavko Bingulac je naveo da oni u Sirius Officeu svakog zakupca na početku razgovora pitaju o njihovim potrebama po pitanju open-spacea, broja i veličina kancelarija, naglasivši da IT kompanije uglavnom biraju potpuni open-space sa stolovima za bilijar i drugim sadržajima za zabavu, dok pojedini zakupci preferiraju klasičniji kancelarijski prostor.

Projektanti su maksimalno izašli u susret i objektu i lokaciji i korisnicima prostora, otvorivši objekat sa četiri unutrašnje zelene bašte.

Što se tiče zgrade Schneider Electrica, Jelena Jolović objašnjava da su u Novastonu još u vreme pre kovida od francuske kompanije dobili kompletnu dokumentaciju za pripremu za projekat, kojom je vrlo jasno i konkretno definisano kako treba da izgledaju njihovi poslovni prostori.

“Unutrašnjost prostora se koncipira po principu malog grada, koji u sebi ima i susedstva i community hubove i common zones kao neke opuštene zone za korišćenje, što znači da zaposleni kad dođe na posao može da radi u bilo kojoj tački u objektu“, objasnila je Jolović tzv. activity-based workspace koncept, koji je na ovom projektu primenjen u stopostotnom smislu.

Dodaje da su projektanti, beogradski Zabriskie Studio, maksimalno izašli u susret i objektu i lokaciji i korisnicima prostora, otvorivši objekat sa četiri unutrašnje zelene bašte, dok je po perimetru objekta u unutrašnjosti postavljen zeleni pojas, objasnila je na kraju Jolović.