Kružni tok 250m pod zemljom: Norvežani grade najduži i najdublji drumski tunel na svetu

Tunel dužine 26,7 km sa najnižom kotom od 392 m ispod nivoa mora gradi se na zapadu Norveške kao deo 1.100 km dugog auto-puta koji spaja sever i jug zemlje.

Početkom decembra, međunarodna kompanija Skanska sklopila je ugovor  za izvođenje prve deonice (9,2 km) glavnih cevi tunela Rogfast, čiji se početak izgradnje očekuje naredne godine.

Projektovanje tunela počelo je pre par godina od strane projektantske firme Norconsult, a zeleno svetlo za realizaciju projekta dao je norveški parlament 2017. godine.

Međutim, zbog raznih okolnosti vezanih za prekoračenje planiranog budžeta, realizacija projekata je kasnila, te su prvi radovi na izgradnji pristupnih tunela počeli početkom 2022. godine.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Munjino brdo i Laz: Ova dva tunela povezaće centralnu sa zapadnom Srbijom
• Prvi tunel na svetu koji su u potpunosti izgradili roboti (video)

Povezivanje svih ostrva na trasi

Ovaj megatunel deo je još ambicioznijeg projekta – auto-puta E39 (sever-jug) ukupne dužine 1.100 km i vrednosti 47 milijardi dolara. Ova ruta povezaće grad Trondhajm na srednjem severu sa Kristijansandom na jugu zemlje.

Cilj projekta je da se izbegne vožnja trajektom na relaciji između severa i juga Norveške, odnosno da se putovanje između ova dva grada smanji sa sadašnjih 21 sat na 11 sati. Na taj način bi se sva ostrva na trasi povezala mostovima ili tunelima.

Cilj projekta je da se izbegne vožnja trajektom na relaciji između severa i juga Norveške.

Tunel Rogfast povezaće primorski gradić Randaberg na jugu sa mestom Bokn na severu. Negde otprilike na polovini tunela planirana je podzemna raskrsnica sa isključenjem za ostrvo Kvitsoj.

Trenutno, sa južne strane gradi se jednocevni pristupni tunel dužine 700 m od buduće industrijske zone do glavne cevi tunela. Sa severne strane u toku je gradnja dve cevi dužine 1.900 m od trajektnog terminala Arsvagen.

Kad se ovaj tunel pusti u upotrebu, jedna od ovih cevi služiće za drumski saobraćaj, dok će druga obavljati funkciju ventilacionog okna.

Projektovane tri podzemne raskrsnice

Planirano je da glavne cevi tunela budu standardne širine 10,5 metara. Prolazeći kroz njih, putnici će se susresti sa tri podzemne rasksnice.

Po jedna raskrsnica nalaziće se nedaleko od ulaznog odnosno izlaznog portala, dok će središnja kružna raskrsnica biti 250 m pod zemljom, otprilike na polovini dužine tunela.

Na ovom podzemnom kružnom toku vozači će moći da se isključe na sporedni tunel dug 3,5 km, koji će pod usponom od 7% voditi do malog ostrva Kvitsoj sa populacijom od svega 500 stanovnika.

Kroz jedno vertikalno okno upumpavaće se svež vazduh, a kroz drugo će se ispumpavati zagađeni vazduh iz tunela.

Veoma bitan faktor, kako tokom izgradnje, tako i u samoj eksploataciji tunela, predstavljaće ventilacija. U blizini podzemnog isključenja za Kvitsoj, predviđena su dva velika vertikalna okna sa prečnikom od po 10 m koja će se spuštati do 250 metara ispod zemlje.

Kroz jedno vertikalno okno upumpavaće se svež vazduh do glavne tunelske cevi, a kroz drugo će se ispumpavati zagađeni vazduh iz tunela. Takođe, nedaleko od ulaznog i izlaznog portala  tunela predviđena su ventilaciona okna manjeg prečnika.

Primena najmodernijih tehnologija za iskop

Kao i veći deo Norveške, ovaj tunel prolazi kroz veoma čvrstu stenu, ali se geologija usložnjava na prelazima između kopna i mora, te se na tim delovima očekuju sedimentne stene manje čvrstoće.

Prema rečima inženjera odgovornih za projekat, očekuje se primena najmodernijih tehnologija mašinskog iskopa tunela i iskopa miniranjem.

Iako će se prilikom iskopa nailaziti uglavnom na tvrdu stenu, u njoj se očekuju i značajnije pukotine. Stoga je plan izvođača da se vrši prethodno injektiranje jezgra iskopa sa dubinom i do 25 m ispred radnog čela.

Procenjuje se da će u toku izgradnje tunela oko 8,5 miliona kubnih metara stenskog i zemljanog materijala biti iskopano i deponovano.

Većina iskopanog materijala, koji će sudeći po geologiji biti čvrsta stena, iskoristiće se u svhre stvaranja novog kopna za potrebe industrijske zone, te će se na taj način brežuljkastim ostrvima pridodati i nove ravne površine.

U toku izgradnje tunela biće iskopano oko 8,5 miliona kubnih metara stenskog i zemljanog materijala.

Na svakih 250 metara planirani su poprečni prolazi između dve glavne tunelske cevi, dok će se na svakih 500 m nalaziti proširenja za parkiranje vozila u kvaru.

Za razliku od većine višekilometarskih drumskih tunela, Rogfast će imati modifikovan izgled unutrašnjeg prostora kako bi se vozačima smanjila monotonija prilikom prolaska kroz 27km dugu tunelsku cev.

Jedan od načina na koji bi se ovo izvelo jeste promenjivo osvetljenje kroz različite deonice tunela, kao i periodično proširenje tunelskog prostora.

Plutajući most usidren za morsko dno

Pored tunela Rogfast, na auto-putu E39 na zapadu Norveške planirano je da se gradi i niz drugih inženjerskih poduhvata.

Dosta severnije od Rogfasta, ispod fjorda Romsdal će proći tunel dug 16 km sa dubinom do 400 m na koji će se nastavljati viseći most dužine oko 2 km sa središnjim rasponom od 1.625 m.

Kod fjorda Bjorn veoma atraktivan objekat mogao bi da bude 5 km dug plutajući most sa betonskim pontonima usidrenim za morsko dno.

Kad se završi, ovo inženjersko čudo oboriće dva rekorda – kao najduži i kao najdublji drumski tunel na svetu.

Takođe, kao jedno od mogućih rešenja za premošćavanje 4 km morske površine kod fjorda Sula razmatra se i plutajući dvocevni tunel, koji bi bio učvršćen kablovima velikog poprečnog preseka usidrenim za morsko tlo.

S obzirom na veličinu projekta, veoma je teško prognozirati tačan završetak radova, ali očekuje se da će do 2033. godine tunel Rogfast biti u upotrebi.

Kad se završi, ovo inženjersko čudo oboriće dva rekorda – kao najduži i kao najdublji drumski tunel na svetu. Neka od zamišljenjih inženjerskih čuda na auto-putu E39 možete pogledati ovde: