Očuvanje hrasta i inkluzivnost kao vodilja rekonstrukcije školskog dvorišta u Šapcu
Umesto minimalne intervencije, zajedničkim radom arhitekata i klijenta dobijen je potpuno nov spoljašnji prostor prilagođen potrebama dece i zaposlenih, sa drvetom koje i dalje dominira dvorištem.
Arhitekta Aleksandar Lukić iz studija Praksa59, koji se čitaocima Gradnje predstavio projektom nostalgičnog stambeno-poslovnog objekta u Ulici Ćirila i Metodija u Šapcu, autor je i idejnog rešenja za rekonstrukciju školskog dvorišta OŠ “Janko Veselinović” u najvećem gradu u Mačvi.
Prvobitna ideja klijenta je bila da se projektom predvidi minimalna intervencija u prostoru kako bi se popravilo postojeće stanje dvorišta koje nije imalo svoju funkciju u celokupnom prostoru i više se stihijski koristilo spram današnjih potreba. Međutim, kako ćete uskoro saznati, stvari su krenule drugim tokom.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Zapušteno školsko igralište postalo mesto okupljanja svih građana Umaga
- Pogled u bolju budućnost: 10 projekata škola i dečjih vrtića u Srbiji i regionu
Nov prostor prilagođen i deci i zaposlenima
Naime, zajedničkim radom arhitekata i klijenta formiran je projektni zadatak kako bi se dobio potpuno nov, savremen spoljašnji prostor prilagođen potrebama dece i zaposlenih, i koji bi predstavljao produžetak školskog boravka na otvorenom.
Projektnim zadatkom je definisana potreba za potpunom zamenom parternog popločavanja. Zatim, zahtevao se dizajn novog mobilijara, uvođenje zelenila i otvaranje mogućnosti da, u budućnosti, školski prostor postane dostupan za sve grupe korisnika. Sve to bilo je potrebno uskladiti sa budžetom koji u tom trenutku nije bio finalno formiran.
Postojeće dvorište nije pravilno formirano, već je nastajalo kako se kroz istoriju objekat škole širio i dopunjavao drugim sadržajima.
Osnovna ideja budućeg otvorenog prostora škole jeste da se postojeći oivičen i ograđeni prostor dvorišta postavi na način da se formiraju tri zone u zavisnosti od pozicije dvorišnog prostora, pozicije školskog objekta ili dela školskog objekta, načina i vremena korišćenja, a koji su povezani istim načinom popločavanja ali različitog karaktera, upravo u zavisnosti od načina korišćenja.
Postojeće dvorište nije pravilno formirano, već je nastajalo kako se kroz istoriju objekat škole širio i dopunjavao drugim sadržajima. Druga ideja jeste da se popločavanje dvorišne podloge postavi na način da reprezentuje dečiju igru na otvorenom, te da karakterom otvori više mogućnosti korišćenja partera.
Mogućnost inkluzivnosti u budućnosti
Treća ideja jeste uvođenje zelenila u formirani i popločan gradski prostor sa tipovima zasada koji bi približili deci pojam ozelenjavanja gradskog prostora i saznavanje o korišćenim tipovima zelenila.
Sve tri ideje bi obuhvatile i ideju inkluzivnosti, odnosno pristupačnosti prostora svim korisnicima – deci, zaposlenima, roditeljima sa decom u kolicima, osobama u invalidskim kolicima, slabovidima…
„Na taj način se ostvaruje mogućnost da prostor sada postane, ili otvori mogućnost da u budućnosti bude inkluzivan“ – kažu iz studija Praksa59.
Specifični tipovi naizmeničnog popločavanja
Na osnovu početnih parametara, projektom su definisane tri zone otvorenog školskog prostora.
Sve tri zone karakteriše određeni specifični tip naizmeničnog popločavanja kojim se naizmenično pozicioniraju svetlija i tamnija polja u prostoru predstavljajući ideju „dečije igre“ i sagledavanja i prepoznatljivosti spoljašnjeg školskog prostora.
Hrast ostaje glavni reper, koji drugačijim pristupom rešavanja parternog uređenja dobija „postament“ koji postaje deo mobilijara.
Ulazna zona koja se nalazi uz stari deo škole, već je formiranog oblika, sa starim zasadom hrasta koji je glavni akcenat te zone i koji je prepoznatljiv generacijama.
Hrast ostaje glavni reper, koji drugačijim pristupom rešavanja parternog uređenja dobija „postament“ koji postaje deo mobilijara.
Idejno povezivanje zelenila i partera
Navedeni „postament“ se izvodi od betona glatke obrade i nepravilne forme, obojen bojom za beton i svojim valerom nastavlja boju popločavanja te idejno povezuje zelenilo i parter. Drugu zonu karakteriše deo dvorišta koji povezuje glavnu ulaznu zonu sa trećom zonom, prostorom oko školske sale. Karakter ove zone jeste komunikacija sa povremenim zadržavanjem čime se način popločavanja i vodio.
Igra u parteru, povezivanje i komunikacija se prikazuju kroz čitavu površinu s tim što se uz veliki zid susednog objekta „obogatio“ uskom zelenom zonom i novim klupama.
Treću zonu čini prostor uz školsku salu, koji se do sada koristio kao parking i prostor za odlaganje otpada. S obzirom da je ograđen sa tri strane a slobodan sa jedne, dovelo je do ideje formiranje manjeg dečijeg trga sa 6 novih sadnica drveta, specifičnim kružnim klupama koji ih ograđuju, zatim zelenilom uz ogradne zidove i monolitnim sistemom popločavanja kockama 10 x 10 tamno sive boje, koji naglašava vegetaciju kao glavnu ideju trga.
Linija taktilnog popločavanja je crvene boje, te na taj način omogućuje kretanje slepim i slabovidim osobama.
Sve tri zone, odnosno prostor od ulaska u školsko dvorište, preko glavnog ulaza u školu do ulaza u školsku salu, povezuje linija taktilnog popločavanja crvene boje, te na taj način omogućuje kretanje slepim i slabovidim osobama.
Kao ideja o formiranju inkluzivnog prostora, na ulazu u školu je formirana rampa za invalidska kolica, zatim taktilno popločavanje koje vodi do škole i školske sale.
Sama ideja je navedenim intervencijama započeta, ali zbog ograničenog budžeta nije završena. Plan je da se u narednim godinama do kraja realizuje, objašnjavaju arhitekti.
Mobilijar specijalno dizajniran za prostor
Što se materijala tiče, za popločavanje su upotrebljene behaton ploče ravne ivice dimenzija 11,5 x 22 cm, kombinacije svetlo i tamno sive boje. Ploče su slagane u većem rasterskom sistemu polja kako bi se dobila naizmenična polja svetlog i tamnog, te predstavlja igru senki u parteru.
U trećoj zoni su korišćene behaton kocke dimenzija 10 x 10 cm, odnosno savremena verzija granitnih kocki za popločavanje. Urbani mobilijar – klupe, saksije za zasade, kante za otpad, parking za bickle – specijalno je dizajniran za ovaj prostor i na njemu su zajednički radili arhitekta i izvođač za urbani mobilijar.
Kako na kraju kažu iz studija, završetkom izvođenja škola je dobila savremen prostor na otvorenom koji deci pruža mogućnost da slobodno vreme provedu na otvorenom, ali koji – prema početnoj ideji – nije do kraja završen. Ipak, dodaju, postavljena je dobra osnova da se narednim intervencijama u prostoru i prema potrebi dopuni i završi.
Grafički prilozi
Foto-galerija
Faktografija
Rekonstrukcija parternog uređenja i dizajn urbanog mobilijara školskog dvorišta
Osnovna škola „Janko Veselinović“ u Šapcu, Ulica Karađorđeva 46
Osnovna škola „Janko Veselinović“ Šabac
Aleksandar Lukić
Studio Praksa59
1.100 m2
4.800.000 RSD
2019–2020.
2021.
Aleksandar Lukić
šta reći? pristojno
Zašto je drvo ubetonirano, zašto ne trava u saksiji?
Ovo je Paulovnia tomentosa a ne hrast , pitanje da li je pejzažni arhitekta bio uključen i na terenu – uključite struku!