Trenutno je samo u Beogradu preko milion kvadrata poslovnog prostora, a njihov razvoj zavisiće od etičkih i ekonomskih faktora razvoja društva.
Arhitekta Vesna Krizmanić, osnivač arhitektonskog biroa Archinova Architecture & Development, kroz više od 20 godina profesionalnog rada kontinuirano je učestvovala i rukovodila na više desetina kompleksnih projekata u različitim projektnim ciklusima – od konceptualnog razvoja, preko svih faza projektovanja i upravljanja projektom.
Cilj njenog profesionalnog rada je kreiranje kvalitetnije povezanog društva kroz arhitekturu, profesionalizacija rada arhitektonske struke u Srbiji, i kreiranje kvalitetnog radnog prostora primenom rezultata istraživanja transformacije savremenog radnog mesta.
Počitajte još na Gradnja.rs:
- Održivo jer je neizdrživo: Konferencija BuildUp 2022 u Beogradu 16. novembra
- Arhitekta Dean Lah: Održivost počinje kod urbanizma
Moderatorka na konferenciji BuildUp 2022
Trenutno, kao konsultantkinja i projektantkinja radi na transformaciji radnih prostora korporativnih korisnika, definisanju novih korporativnih kultura i dizajnu novih koncepata radnog prostora i poslovnih objekata.
U okviru konferencije BuildUp 2022 – Održivo jer je neizdrživo, Vesna Krizmanić će biti moderatorka panela Održivost i fleksibilnost poslovnih objekata – Ekonomski, socijalni ili(i) ekološki razlozi?
Iskoristili smo priliku da popričamo o trendovima projektovanja i organizacije poslovnih objekata i kancelarijskog prostora, ali i o pitanjima standardima njihove održivosti, te sve većim potrebama za njihovom fleksibilnošću.
Trenutno je samo u Beogradu preko milion kvadrata poslovnog prostora, a njihov razvoj zavisiće od etičkih i ekonomskih faktora razvoja društva.
Kakvo je trenutno stanje na tržištu u Srbiji kada su u pitanju poslovni objekti i kancelarijski prostori? Da li će se potražnja za njima u budućnosti nastaviti da raste?
Radni prostori prirodno doživljavaju transformaciju, ne samo kod nas, nego je to globalna tema, upravo zbog transformacije radnih procesa i tehnološkog razvoja. Poslovni i radni prostori ne moraju da budu jedino mesto gde se posao obavlja, to je i vreme Kovida u velikoj meri pokazalo, ali je to najbolje mesto gde se korporativna kultura razvija i ako je u prostornom fokusu briga o čoveku, briga o zaposlenom – radni prostor postaje bitno socijalno čvorište.
Trenutno je samo u Beogradu preko milion kvadratnih metara poslovnog prostora, a njihov razvoj zavisiće od etičkih i ekonomskih faktora razvoja društva. Tu mislim i na nove objekte ali i na transformaciju postojećeg izgrađenog fonda, gde se može napraviti veliki pomak i dignitet zaposlenog staviti na zasluženo mesto. Razvojem društva, razvijaće se i kvalitet radnog prostora.
Kad u centar našeg fokusa stavimo čoveka i naše društvo, pomaci koje možemo da napravimo su najvredniji.
Kada pričamo o održivosti poslovnih objekata, koliko je to zapravo ekološka, a koliko ekonomska tema? Koja su vaša iskustva?
Sertifikacija LEED, BREEM ili Well serifikatima poslovnih objekata je jedan od načina dokaza spremnosti investitora da daju dodatnu vrednost objektu, i svakako zahteva ekonomsku spremnost na dodatna ulaganja, ali očekujući naravno dodatne prihode, i to je potpuno legitimno.
Konkretno u poslovnim komercijalnim objektima, ja vidim tu jednu nedovršenost, jer se sertifikacija završava na Shell and core fazi, a fit out još nije obuhvaćen, ali to je onda šansa za korisnike da i u fit out-u krenu sa što održivijim rešenjima.
Tako da, to je i ekološka i ekonomska tema, ali najbitnije – to je socijalna tema, jer kad u centar našeg fokusa stavimo čoveka i naše društvo, pomaci koje možemo da napravimo su najvredniji.
Poslovni objekti postaju sve kompleksniji u inovacijama, i iz svakog uspešnog projekta mora da stoji veliki inovativni tim.
Ko od glavnih učesnika u projektovanju (arhitekti, developeri, investitor, korisnici) postavlja standarde održivosti poslovnih objekata?
To su definitivno sada developeri i investitori, ali i sve zahtevniji korisnici. Projektanti su u tom lancu uglavnom realizatori i često u praksi „beže“ od „papirologije“ koje ima mnogo prilikom sertifikacije, ali nije to suština. Suština je inovativnim rešenjima doprineti ne samo zelenoj održivosti, neko i funkcionalnoj i socijalnoj – a to naše arhitekte projektanti mogu da ponude kao dodatnu vrednost.
Novim konceptima radnog prostora, lokalnim materijalima, fleksibilnim organizacijama, izgradnjom u kontekstu, stvaranjem prostora susreta – ne samo privatnih, nego i javnih prostora, koji bi se integrisali u širu mapu razvoja grada, svaki učesnik u projektu ima značajnu ulogu. Poslovni objekti postaju sve kompleksniji u inovacijama, i iza svakog uspešnog projekta mora da stoji veliki inovativni tim.
Takođe, urbani planeri i donosioci odluka u svakom gradu treba da budu inicijatori održivog urbanog razvoja bez kog zapravo i pojedinačni slučajevi dobre prakse arhitekture koje imamo, ostaju usamljeni, i u večitoj borbi sa „neodrživim” urbanizmom.
Kako se postiže fleksibilnost poslovnog prostora, a koje nam nameću trendovi hibridnog poslovanja?
Fleksibilnosti i elastičnosti u projektovanju radnog prostora, treba da prethodi analiza radnih procesa samog korisnika i definisanje DNK jedne kompanije. Za razliku od biološke DNK, mi korporacijsku možemo da menjamo i prostorni elementi nam služe kao alatke.
Razvojem novih koncepata organizacije i načina korišćenja prostora, formiranjem mixed-use kompleksa, definisanjem prave mere individualnog naspram kolektivnog, open spacea naspram višefunkcionalng prostora ili klasičnog office prostora, imamo šansu da za svakog korisnika napravimo drugačiji – tailor made koncept. Mogućnosti su neograničene.
Fleksibilnosti i elastičnosti u projektovanju radnog prostora, treba da prethodi analiza radnih procesa samog korisnika i definisanje DNK jedne kompanije.
Bićete jedan od moderatora na konferenciji BuildUp 2022. Ko će biti vaši sagovornici i šta možemo očekivati od vašeg panela?
Na panelu će biti predstavljeni objekti poslovne namene koji se trenutno razvijaju u Srbiji – Skyline AFI Tower, Ušće 2, Sirius offices, Schneider Electric. Pričaćemo o izazovima koje su project manageri i developeri imali tokom sertifikacije i realnim tehničkim problemima, kao i vrednostima koje su doneli na naše tržište.
Sagovornici su kolege sa „prve linije fronta“ iz kompanija MPC, Immorent Singidunum, Novaston i AFI Srbija, koji uspešno rade na implementaciji i podizanju ovih standarda. Posebno će biti interesantno da čujemo stavove o potencijalima razvoja poslovnih objekata u Srbiji kroz uticaj ESG procena kompanija (i developera i zakupaca) na našem tržištu.
Kompletan program konferencije BuildUp2022 – Održivo jer je neizdrživo, koja će se održati 16. novembra u Jugoslovenskoj kinoteci pronađite na sajtu www.buildup.rs.
