Serbica Gardens: Na Kosmaju se gradi luksuzno naselje od 6 vila

Moderna i internacionalna na prvi pogled, arhitektura u osnovi predstavlja savremenu reinterpretaciju vrtnog grada i tradicionalne prizemne srpske kuće.

Beogradski biro A3 Architects potpisuje idejno rešenje za projekat nazvan Serbica Gardens – stambeni kompleks sastavljen od šest luksuznih vila, smešten u selu Koraćica u opštini Mladenovac.

Vizija investitora je bila da na obroncima Kosmaja formira „kondominium“ naselje zatvorenog tipa kojim bi svi korisnici upravljali zajedno, odnosno – da osim privatnog vlasništva postoji i značajan deo prostora koji korisnici dele.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Na Topčiderskom brdu planiran stambeni kompleks sa otvorenim bazenom
• Puževa kućica: BIG-ov modularni stambeni kompleks organizovan oko ribnjaka

Maksimalna sloboda, ali i striktni zahtevi

Budući da je inicijalna ideja bila da kompleks funkcioniše po principu „social cluba“, jedan od predloga investitora je bio da projektantski pristup i postupak budu takvi da ceo projekat bude prepoznat i prihvaćen od strane jednog dela zajednice koji razume i deli slične vrednosti.

Uz maksimalnu slobodu kada je reč o programu, oblikovnoj vrednosti i planiranju koja je prepuštena arhitektama, bilo je i striktnih zahteva kao što su: maksimiziranje svih primenjivih principa održivog dizajna i zelene gradnje, minimalna izgrađenost parcela uz zadržavanje i naglašavanje morfologije i prirodnih karakteristika same lokacije.

„Moram priznati da je retkost da investitor daje prednost komforu, urbanoj kulturi i zaštiti prirodnog okruženja u odnosu na kvadraturu i profit“, ističe za naš portal Aleksandar Mitić.

U biti, kompleks nije vikend naselje jer je zamišljen kao druga kuća u prirodi – „suburban home“.

Kako dodaje, od drugih projekata slične vrste Serbia Gardens se izdvaja pre svega po humanom pristupu investitora i projektanta.

„Fundamentalna specifičnost ovog kompleksa je, uz sve prethodno navedeno, njegova arhitektura koja je moderna i internacionalna na prvi pogled, a u osnovi predstavlja modernu reinterpretaciju vrtnog grada i tradicionalne prizemne srpske kuće koja uz ulazni trem i natkrivenu verandu sve sadržaje generiše oko centralnog dnevnog dela“, objašnjava Mitić.

U biti, dodaje, kompleks nije vikend naselje jer je zamišljen kao druga kuća u prirodi – „suburban home“.

Povećana samoodrživost i nezavisnost

„Minimalan negativan uticaj na okruženje ovog kompleksa kao i njegovog funkcionisanja smo postigli povećavanjem samoodrživosti i nezavisnosti kroz alternativne sisteme kao što su nezavisno napajanje objekata vodom iz centralnog bunara za pripremu sanitarne vode, kao i za navodnjavanje velikih zelenih površina“, navodi dalje naš sagovornik.

Takođe, korišćenjem poluintenzivnih zelenih krovova dosta su se približili „net zerou“, a tu su i korišćenje redundantne energije objekta za zagrevanje bazena, potpuno odbacivanje bitumena i asfalta i korišćenjem prirodnog kamena za popločavanje, kao i mnoge druge stvari u pogledu korišćenja recikliranih materijala i materijala sa niskim štetnim emisijama.

„Odgovoran pristup prema zajednici kojoj pripadamo u kulturološkom smislu i jednako odgovoran pristup prirodnom okruženju su osnovne odlike ovog projekta i ujedno ono što ga razlikuje od sličnih projekata“, naglašava Mitić.

Morfologija i kasnije pejzažno uređenje su doprineli dodatnoj fizičkoj i vizuelnoj privatnosti svake parcele.

Prema njegovim rečima, glavna ideja, odnosno polazna tačka je bila „Vrtni grad“ i to je ostao princip do kraja.

„Respektovanje pejzaža i morfologije terena su bili jedini logičan sled, a zatim je usledilo pozicioniranje objekata tako da vizure nikada ne budu narušene susednim objektom. Morfologija i kasnije pejzažno uređenje su doprineli dodatnoj fizičkoj i vizuelnoj privatnosti svake parcele,“ kaže Mitić za Gradnju.

Konstruktivni sistem objekata je armiranobetonski, svi fasadni i pregradni zidovi su od giter blokova, a termoizolacija je od kamene vune. Fasada je ventilirajuća u kombinaciji alukobonda (horizontalni fasadni elementi u gornjoj i donjoj zoni) i patinirani bakarni fasadni paneli po perimetru.

Sistem S650 kao prvi izbor arhitekata

„Budući da su vizure jedna od najvećih vrednosti ovih kuća, kao i otvaranje prema pejzažu, velike staklene površine su deo svake prostorije. Kao najbolji izbor izdvojio se Alumil i sistem S650“, objašnjava autor.

Dodaje da ovaj minimalistički sistem A3 Architects često koristi u svojim projektima: „Dizajnom, kvalitetom i cenom je opravdao naše poverenje i u tom smislu uvek predstavlja naš prvi izbor“, kaže Mitić.

Navodi da elegantni tanki profili krase vrlo sofisticiran i lagan sistem otvaranja koji može podržati iznimno velike i teške staklene plohe.

Najveći izazov bila je komunalna neopremljenost, koju su arhitekti mudro transformisali u sad već i najveću vrednost ovog projekta.

Kada je projektovanju ovog kompleksa u pitanju, Mitić navodi da je najveći izazov bila komunalna neopremljenost, koju su arhitekti mudro transformisali u sad već i, kako zaključuje, najveću vrednost ovog projekta.

„Nije bilo moguće pronaći parcelu koja je imala sve karakteristike koje su bile neophodne za projekat ovog tipa kao što su: da parcela mora biti daleko od naseljenog mesta, da u bliskoj i daljoj budućnosti okolo neće biti dozvoljena gradnja, da je na padini i da postoji određeni procenat pošumljene površine, a deo u livadama, da je prirodno okruženje autentično, a zemljište neoštećeno poljoprivrednom proizvodnjom i stočarstvom, a da u isto vreme bude kompletno komunalno opremljena“, kaže on.

To, kako dodaje, nije bilo moguće u tom trenutku, pa je određeni balans postignut na kraju.

Bazen i predinstalacije za spa zonu u svakom domu

Svaka kuća se sastoji od podruma i prizemlja. U podrumu su smešteni ostava za baštenski alat i dvorišni mobilijar, kao i vinski podrum ili spa (opciono).

Prizemlje se sastoji od ulaznog trema, centralne zone (dnevni boravak, trpezarija i kuhinja), spavaće sobe sa integrisanim kupatilom i garderobom, tehničke prostorije/ostave, gostinskog toaleta, dve spavaće sobe i kupatila, natkrivene terase (verande) i zelene krovne bašte.

„Osim svega navedenog, jako su važni raskošni vrtovi bez kojih bi ceo ambijent izgledao nedovršeno, što se može primetiti na brojnim sličnim realizovanim naseljima“, kaže Mitić, te dodaje da svaka kuća ima svoj bazen i predinstalacije za spa zonu u podrumu.

Kontrolisana neformalnost engleskih vrtova

Navodi da teren nisu savladavali, već su mu se prilagodili i na taj način, u saglasju sa prirodom i morfologijom, spontano i slobodno postavili objekte, a formiranjem bašti oko kuća zaokružili parcele.

„Kada je reč o pejzažnom uređenju, primenili smo sistem engleskih vrtova koje karakteriše kontrolisana neformalnost koja podseća na seoski krajolik sa izvesnom dozom raskoša i ekstavagancije“, objašnjava autor.

Rustikalni šarm i osećaj dužeg kretanja stvara zavojna centralna ulica (venac) popločana kamenim kockama, a staze su od šljunka ili kamena i uredno podšišane niske živice, navodi Mitić.

Uz same kuće i njihovu arhitekturu holtikultura čini neodvojivi deo celog kompleksa kao jedinstvene ambijentalne celine.

Hortikulturi je, dodaje, posvećeno puno pažnje, tako da je selekcija bila stroga u pogledu veličine biljaka (nisko, srednje i visoko), kolorita (ruže, dalije, irisi i božuri), mirisa (začinsko bilje) kao i dodatnih elemenata koji doprinose utisku bogatih vrtova.

„Posebno su planirane topijarne forme ili vešto oblikovani grmovi koji su duboko ukorenjeni u engleskoj hortikulturi ali vrlo primenjiva inače“, navodi naš sagovornik i dodaje:

„Jezerca su zamenjena bazenima i tako uz same kuće i njihovu arhitekturu holtikultura čini neodvojivi deo celog kompleksa kao jedinstvene ambijentalne celine“, kaže Mitić na kraju.

Grafički prilozi

Situacija

Osnova

Galerija rendera

Inicijalna ideja bila da kompleks funkcioniše po principu „social cluba“; Rendering: Milan Grbić

Rendering: Milan Grbić

Rendering: Milan Grbić

Rendering: Milan Grbić

Kompleks Serbica Gardens u Koraćici; Rendering: Milan Grbić

Rendering: Milan Grbić