Poetika prostora i mentalno zdravlje: Kako arhitektura može pomoći u sprečavanju samoubistva
Arhitektura nije magični lek, ali udobni, gostoljubivi i dobro osmišljeni prostori, u kojima se korisnici osećaju srećno i bezbedno, mogu doprineti smanjivanju nivoa aksioznosti.
Prema poslednjem istraživanju koje je sprovela SZO, u 2019. godini izvršeno je više od 700.000 samoubistava u celom svetu. U Brazilu je evidentirano čak 14.000 slučajeva godišnje, što znači da u proseku 38 ljudi dnevno oduzme sebi život.
Među bezbrojnim naporima koji se mogu učiniti kako bi se pomoglo ovom pokretu, kao što su podrška organizacijama, razbijanje stigme i zalaganje za zaštitu mentalnog zdravlja, arhitektura takođe može da preuzme posebno važnu ulogu, predstavljajući dizajnerske odluke koje promovišu fizičku, ali i mentalnu dobrobit za svoje korisnike.
Naime, sposobnost arhitekture da utiče na mentalno i fizičko zdravlje ljudi koji žive, rade i igraju se u okruženju koje stvaraju arhitekte, može se ostvariti kroz određene ciljeve
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Evo kako arhitektura može da pomogne u prevenciji mentalnih bolesti
- Evo kako projektovati enterijere za osobe sa oštećenim sluhom
Podrazumeva se da izgrađeno okruženje može da nas podstakne da razvijemo različita osećanja, bilo negativna ili pak pozitivna.
Uzimajući ovo u obzir, podrazumeva se da izgrađeno okruženje može da nas podstakne da razvijemo različita osećanja, bilo negativna, kao što je povećan stres, ili pak pozitivna.
Prepoznajući širok spektar strategija koje se mogu primeniti u procesu projektovanja, kao i uvažavajući subjektivnu prirodu arhitekture, u kojoj svaka osoba može da doživi različite senzacije u istom prostoru, neke specifične tačke uvek dolaze do izražaja kada se govori o arhitekturi i mentalnom zdravlju, piše Dezeen.
Blagotvorno prisustvo biljaka
Tokom 2008. godine Park and Mattson sproveli su nasumično kliničko ispitivanje sa hirurškim pacijentima, procenjujući terapeutske efekte biljaka u bolničkim sobama.
Devedeset pacijenata je proučavano tokom šestomesečnog perioda u Koreji. Sobe su bile identične, smeštene na istom spratu i jedina razlika je bila u prisustvu ili odsustvu biljaka.
Kao rezultat, grupa koja je bila u sobama sa biljkama je imala niži nivo anksioznosti, niži krvni pritisak i ujednačene otkucaje srca.
Odnosno, kada se uzme u obzir blagotvorno prisustvo biljaka u bolničkom okruženju, arhitekte mogu pomoći i na značajniji način u fizičkom i mentalnom oporavku pacijenata.
Fokusiranje na stvaranje lepih pogleda koji su osvetljeni prirodnom svetlošću može biti u sukobu sa ambijentalnim osećajem i pregrevanjem.
Slična iskustva se mogu meriti i kroz objektivne koncepte kao što su toplotni, vizuelni i akustični komfor, koji se mogu prevoditi u tabele sa prihvatljivim nivoima Celzijusa (temperatura), luksa (osvetljenje) i decibela (buka).
Međutim, biti u stanju da razumemo i protumačimo dobijene brojeve, te ih materijalizujemo u funkcionalne i prijatne prostore, predstavlja izazov jer različiti zahtevi mogu biti kontradiktorni.
Na primer, fokusiranje na stvaranje lepih pogleda koji su osvetljeni prirodnom svetlošću može biti u sukobu sa ambijentalnim osećajem i pregrevanjem prostora.
Fundamentalna uloga prostora u svakodnevnom životu
Arhitektura, a takođe i urbani dizajn, mogu se baviti mentalnim zdravljem svojih korisnika, a sve dolazi od kreatora koji razumeju svrhu strukture koja se projektuje, kao i ljudi koji će prostore koristiti, uzimajući u obzir osećanja i emocije.
Francuski filozof Gaston Bašlar u svojoj knjizi Poetika prostora, izdatoj 1958. godine, prostorna svojstva zasniva na uticaju konstrukcije bića, tačnije na njegovim psihološkim aspektima.
Kroz termin nazvan tipofilija (sklonost ili sentimentalna veza koju neko ima u odnosu na određena mesta) autor razotkriva dualnost između prostora neprijateljstva i srećnih prostora, analizirajući vrednosti i osećanja koja oni pobuđuju.
Knjiga osnažuje fundamentalnu ulogu prostora u svakodnevnom životu i iskustvu, kao i u konstruisanju afektivnog pamćenja.
Arhitektura mora da odgovori na subjektivne elemente negovanjem osećaja koji su fundamentalni za mentalno zdravlje njenih korisnika.
Arhitektura mora da odgovori na subjektivne elemente, podjednako važne kao što su i drugi aspekti, negovanjem osećaja koji su fundamentalni za mentalno zdravlje njenih korisnika, kao što su pripadnost, bezbednost, čitljivost, privatnost i stvaranje sećanja.
Ovaj odgovor se može dati na različite načine, bilo kroz izabranu tehniku gradnje, u morfologiji, u materijalima i teksturama, u odnosima sa okolinom i zajednicom itd.
Arhitektura nije magični lek, ali…
Činjenica je da dobra arhitektura nije magični lek za ljude sa problemima mentalnog zdravlja, niti će zameniti napredak nauke i medicine.
Međutim, ponuda udobnih, gostoljubivih i dobro osmišljenih prostora, u kojima se korisnici osećaju srećno i bezbedno, način je da se doprinese svakodnevnom blagostanju, ne samo kada su u pitanju zgrade posebno namenjene za lečenje mentalnih bolesti, već i javni prostori koji inspirišu sigurnost i čitljivost, kao i male intervencije koje služe kao dah dobrodošlice usred haosa.
Mentalno zdravlje je problem koji je veoma zastupljen, ali se o njemu nedovoljno govori.
Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistava je 011 7777 000.
