Nove snage: Ovo su najbolji diplomci Arhitektonskog fakulteta u Beogradu – II deo

S novim uzdanicama domaće arhitektonske scene razgovaramo o izboru fakulteta, saradnji s mentorima na završnim radovima i planovima za budućnost.

U želji da saradnju s budućim arhitektama proširi i van rubike Studentsko ćoše, portal Gradnja dao je priliku za predstavljanje osmoro najboljih diplomaca Arhitektonskog fakulteta u Beogradu za školsku 2021/2022. godinu.

Kao i prošle nedelje, i danas tim povodom imamo tri sagovornice i jednog sagovornika koji privode kraju studije na ovoj prestižnoj obrazovnoj ustanovi, a njihova imena su Milica Jočić, Zorana Jović, Vera Milošević i Nenad Žujović.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Budućnost struke: Upoznajte najbolje diplomce Arhitektonskog fakulteta u Beogradu
• Arhitekte preporučuju: Gde letovati, kuda na večeru, šta gledati i čitati tokom avgusta

Zbog čega baš arhitektura i Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu?

Milica Jočić: Nakon završetka srednje škole nisam znala koji fakultet želim da upišem, tačnije čime želim da se bavim. Mnogo različitih stvari me je zanimalo i privlačilo i bila sam jako neodlučna. Sada kada pogledam unazad jasno mi je i zašto, da u tim godinama jasno vidim i znam šta je to što volim i što ću voleti je malo nemoguće za mene bilo, jer ipak upoznajemo sebe i otkrivamo šta volimo kroz život i razna iskustva, a sa 18 godina toga nije bilo u tolikoj meri.

Arhitektonski fakultet otvara mnogo vrata i mogućnosti, pri čemu nisi striktno vezan za jednu delatnost (Milica Jočić)

U porodici imam dva člana koja su završila arhitekturu i mislim da mi je razgovor sa njima pomogao da se odlučim. Arhitektonski fakultet otvara mnogo vrata i mogućnosti pri čemu nisi striktno vezan za jednu delatnost. Kroz studije možeš da otkriješ svašta o sebi, kao i šta voliš ili ne voliš. Kada sam upisivala nisam znala šta me čeka, završila sam gimnaziju ali sam osećala da će biti uzbudljivo i inspirativno putovanje, kao što i jeste bilo.

Nenad Žujović: Moje interesovanje za arhitekturu se javilo tokom srednje škole, koju sam pohađao u Valjevu, odakle i dolazim. Nakon nešto više od dve godine usavršavanja u Tehničkoj školi, na smeru administrator računarskih mreža, počeo sam da se interesujem za arhitekturu, na šta su uticali pojedini poznanici i tada bliski ljudi iz okruženja.

Upoznavanje sa arhitekturom se u velikoj meri zasnivalo na informisanju preko različitih veb sajtova i onlajn magazina. Bilo da se radi o arhitektama sa ovih prostora ili o arhitektama iz drugih delova sveta, još tad sam imao grupu omiljenih autora, čiji rad i danas pratim.

Upoznavanje sa arhitekturom se u velikoj meri zasnivalo na informisanju preko različitih veb sajtova i onlajn magazina (Nenad Žujović)

Vremenom sam postao zaljubljenik u arhitekturu i želja da se istom bavim, dovela me je do toga da sam godinu dana pre završetka srednje škole znao šta želim da studiram. 2017. godine sam položio prijemni ispit i upisao Arhitekturu u Beogradu.

Sad mogu da kažem da sam krenuo od momenta kad nisam imao dodirnih tačaka sa arhitekturom, do momenta kad sam shvatio da je ona jedino što želim da studiram i jedino čime želim da se bavim profesionalno.

Za AF sam se odlučio jer predstavlja instituciju tog tipa sa najdužom tradicijom na ovim prostorima. Pored toga, neki od naših najčuvenijih arhitekata su studirali ovde, što verujem da je u određenoj meri uticali na moj izbor.

Profesorka je prepoznala moju ljubav prema arhitekturi i preporučila mi je da školovanje nastavim upravo na Arhitektonskom fakultetu (Vera Milošević)

Zopana Jović: Nakon Gimnazije (2008), završila sam Hemijski fakultet, Univerziteta u Beogradu (2014) i specijalizirala u oblasti Forenzike na Fakultetu za Fizičku hemiju, Univerziteta u Beogradu (2015). Za sve to vreme stekla sam dosta znanja i iskustva i 2017. godine odlučila sam da želim da se bavim arhitekturom jer me je to zanimalo od malih nogu i jer je to ono što me ispunjava.

Vera Milošević: Pohađala sam Školu za dizajn, međutim, u četvrtoj godini sam dosta lutala sa interesovanjima i bila sam među retkim učenicima koji nisu znali šta će dalje da studiraju. Vratila sam se na početak, i kako nisam upala na smer koji mi je bio prva želja – enterijer i industrijski dizajn, htela sam da tu želju ipak ostvarim.

Raspitivala sam se koje su mi opcije da nastavim školovanje u tom smeru, i izbor je spao na dva fakulteta: Arhitektonski i FPU. Posavetovala sam se sa jednom mladom profesorkom koja se odmah po završetku mastera na Arhitektonskom fakultetu zaposlila kod nas. Ona je prepoznala moju ljubav prema arhitekturi i preporučila mi je da školovanje nastavim upravo na Arhitektonskom fakultetu, a kasnije mi je i pomagala da se pripremim za prijemni ispit. Moj cilj od samog početka su bile master studije – unutrašnja arhitektura.

Kakva iskustva ste stekli tokom studija? Šta je ono po čemu ćete pamtiti školovanje u ovoj ustanovi?

Zorana Jović: Pored teorijskog znanja iz svih oblasti arhitekture, stekla sam iskustva učestvovanjem u radionicama i konkursima, kao i u izlaganjima i prezentacijama autorskih radova na izložbama. Takođe, učestvovala sam u nastavi kao saradnik-demonstrator (2019–2022) čime sam stekla i iskustvo u radu sa studentima.

Pamtiću kako neprospavane noći, tako i zadovoljstvo uspesima koje sam postigla, od kojih mi je nadraže prvo mesto na međunarodnom američkom konkursu NEWH Green voice design competition.

Vera Milošević: Kada sam upisala fakultet nisam znala šta me čeka. Iskustva su bila razna, od najstresnijih i najstrašnijih do najlepših. Bila sam u konstantnom pokretu i pritisku jer je tempo studiranja naporan pogotovo u početku dok sam se još privikavala. Postojale su situacije koje su bile naizgled nerešive, ali njihovim rešavanjem i prevazilaženjem mnogih problema stekla sam ogromno iskustvo, životno. Težina svih tih iskustava bila je u tome što posle stresa, neprospavanih noći i uloženog truda, na kraju kad se okrenem i vidim svaki svoj projekat, i svaki položeni ispit, osećam se presrećno, shvatim da je zaista sve vredelo, i da sam samo na stepeniku više ka svom profesionalnom usavršavanju.

Posebno ću pamtiti period studiranja po prijateljstvima koje sam sklopila. Zbog čestog grupnog rada i mnogo vremena provedenog na samom fakultetu bili smo osuđeni jedni na druge.

Pamtiću kako neprospavane noći, tako i zadovoljstvo uspesima koje sam postigla (Zorana Jović)

Nenad Žujović: Iskustva tokom studiranja bih podelio na više kategorija. Sa jedne strane tu je sadržano ono što sam naučio, u manjoj ili većoj meri, za ovih pet godina. Tu negde se krije i moja radoznalost i upornost, koji su mi pomogli da savladam neke veštine koje su važne za samog arhitektu.

Sa druge strane tu je i društveno iskustvo, koje je za arhitekte jako važno jer naš posao zahteva konstantnu komunikaciju i povezanost sa ljudima. Školovanje na arhitektonskom fakultetu ću najviše pamtiti po profesorima i asistentima koji su se trudili da pored profesionalnog odnosa sa studentima stvore i jedan prijateljski odnos.

Tu su naravno i prijatelji koje sam stekao tokom studiranja, sa kojima sam delio divne momente.

Milica Jočić: Balansiranje između drugih obaveza i fakulteta, definitivno. Određivanje prioriteta i cilja, i sam proces do dostizanja istog. Ljudi, raznolikost u svakom smislu, maštovitost, snalaženje, kreativnost… Samo neke od ključnih reči koje opisuju ovu ustanovu, a i samo školovanje.

Kako ste zadovoljni mentorskim radom sa profesorima?

Vera Milošević: Za svog mentora izabrala sam profesorku dr Milenu Kordić zbog sjajnog iskustva koje sam imala sa njom kada mi je predavala na Studiju na prvoj godini mastera. Tokom rada na master završnom radu ona i asistent mast. inž.arh. Dejan Todorović su prepoznali moja interesovanja i potencijal.

Podržavali su me u idejama, a uz njihovu pomoć sam ih lakše sprovodila u dela. Zajedno smo prolazili kroz svaki korak i nije postojao problem bez rešenja. Jako sam zahvalna na ovom iskustvu i njihovom mentorskom radu, jer i kad ja nisam verovala u sebe, oni jesu, pomerali su moje granice i nisam bila ni svesna koliko sam stvari naučila za kratak vremenski period i šta sam sve stvorila.

Zorana Jović: Svaki student bira mentore pri izradi Diplomskog rada, tako sam i ja po svom senzibilitetu birala profesore od kojih znam da mogu dosta da naučim. Diplomirala sam u mentorskoj grupi arh. Nebojše Fotirića, vanrednog profesora i dr Bojane Jerković-Babović, asistenta, sa dr Urošem Radosavljevićem (vanredni profesor) i dr Jelenom Milošević (docent) u mentorskoj komisiji.

Svakog od njih veoma poštujem kao stučnjake iz oblasti kojima se bave, ali i kao ljude jer su pored stručnjaka i pedagozi, uvek na raspolaganju, puni korisnih saveta pri radu i spremni da podrže različite koncepte i ideje.

Mentori su pomerali moje granice i nisam bila ni svesna koliko sam stvari naučila za kratak vremenski period (Vera Milošević)

Milica Jočić: Profesor i asistent kojeg sam izabrala su mentori koje sam upoznala ranije na nekom od izbornih predmeta. Njihov pristup i sam način komunikacije mi se dopao, zbog čega sam i odlučila da ih izaberem za mentore za master rad. Koliko god bio individualan i samostalan rad, znači da vas neko navodi i podrži dok ne izgurate do kraja, pa kakav god kraj bio.

Nenad Žujović: U najvećoj meri sam veoma zadovoljan i verujem da je to pre svega zbog odlične komunikacije. Smatram da su momenti neslaganja jako bitni jer tako profesori i studenti uče jedni od drugih, što je meni bilo i najvažnije.

Rad sa svakim profesorom je za mene dragoceno iskustvo, jer sam uvek učio nešto novo. Tu bih istakao profesora Branu Mitrovića i asistentkinju Anđelu Karabašević, koji su svojim pristupom uticali na veoma pozitivan način, na kvalitet mog diplomskog rada, ali i na mene kao budućeg arhitektu.

Predstavite nam koncept vašeg diplomskog rada.

Vera Milošević: Zadatak je bio rekonstrukcija zgrade Fakulteta primenjenih umetnosti. Tema mog istraživanja jeste odnos imaginacije i arhitektonskog projektovanja. Prostori u kome stvaraju umetnici trebalo bi se tretirati na kreativan način, jer je njihov zadatak da inspirišu korisnike. Prevodila sam psihološko filozofske teorije u arhitektonsku metodologiju i načine na koji se arhitektura gradi tj. koncipira.

Ako svaki element ima svoja pravila, onda se ta pravila mogu preneti i primeniti na oblikovanje arhitektonskog prostora (Vera Milošević)

Referisala sam se na teoriju o četiri elementa francuskog filozofa Gastona Bašlara. Bašlar tvrdi da ako sanjarenje shvatimo kao nešto više od gubljenja vremena onda ga možemo podeliti na četiri materijalna elementa: vatra, voda, zemlja i vazduh, a svaki od njih ima svoja posebna pravila. Vodila sam se logikom da ako svaki element ima svoja pravila, onda se ta pravila mogu preneti i primeniti na oblikovanje arhitektonskog prostora. Kada sam ih prepozna i izdvojila, projektovala sam arhitektonske elemente pomoću kojih sam oblikovala različite atmosfere koje se preklapaju i stvaraju interesantne i uzbudljive prelaze.

Nenad Žujović: Tema mog diplomskog rada je Ekstenzija Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu. Muzej savremene umetnosti smešten je u zgradi koja je delo hrvatskog arhitekte Ivana Vitića, koju je projektovao za potrebe Muzeja socijalističke revolucije.

Rad ima za cilj istraživanje mogućnosti ekstenzija postojećih institucija kulture u postpandemijskom kontekstu, radi očuvanja originalne arhitekture i zatečenog ambijenta, a sa druge strane radi koncipiranja novih tipova prostora kulture.

Cilj je stvoriti izložbene prostore koji će rasteretiti samu zgradu muzeja ali i istražiti nove principe izlaganja nakon pandemije. S obzirom da je zgrada MSUV od velikog značaja ali i kulturno dobro, ideja je stvoriti prostor koji će predstavljati dodatan kvalitet, kako prostorno tako i estetski, sa akcentom na pažljivo pozicioniranje i poštovanje same zgrade muzeja.

 Cilj je stvoriti izložbene prostore koji će rasteretiti samu zgradu muzeja ali i istražiti nove principe izlaganja nakon pandemije (Nenad Žujović)

Projekat je razvijen u multifunkcionalni objekat koji predstavlja inicijalni čvor oživljavanja ove oblasti (Zorana Jović)

Zorana Jović: Tema mog rada je Postmortem arhitektura – Nodus inicialis. Tematski okvir predstavlja reaktivaciju post-industrijske, devastirane zone Dunavske ulice koja se nalazi unutar urbane matrice Beograda. U želji da integrišem sva znanja koja sam stekla studiranjem i Arhitekture i Forenzike, koncept mog rada zasnivao se na forenzičkom pristupu istraživanju prilikom prilikom procesa projektovanja, gde se predmetna lokacija posmatra kao dokazni materijal.

Projekat je razvijen u multifunkcionalni objekat koji predstavlja inicijalni čvor oživljavanja ove oblasti, pri čemu je dosta pažnje posvećeno iskorišćavanju potencijala prostora, očuvanju identiteta mesta, kao i integraciji sa urbanom matricom grada i transformaciji prostora u skladu sa potrebama korisnika prostora.

Istraživanje je imalo za cilj da otkrije i potencijalno reši probleme koji bi trebalo da postanu primat kada je u pitanju zdrav život i zdrava okolina (Milica Jočić)

Milica Jočić: Naziv master rada je Filter – Voda kao pokretač. Projekat je proistekao iz analize kako kroz odabranu literaturu tako i putem opservacije okruženja i ljudi, kroz filter vremena u kojem živimo. Fokus savremenog čoveka  više je okrenut ka ekonomskom napretku i novim tehnologijama, dok je priroda i ono čulno ostalo u senci svega toga. Sprovedeno istraživanje tokom semestra imalo je za cilj da otkrije i potencijalno reši probleme koji bi trebalo da postanu primat kada je u pitanju zdrav život i zdrava okolina. Aspekt u kojem je pojam filtera bio analiziran jeste osvešćivanje ljudi o važnosti mentalnog i fizičkog zdravlja uzimajući vodu kao glavni pokretač, a ujedno i problem. Shodno tome, rezultat jeste arhitektura koja je dvojaka: pogon za prečišćavanje vode – filter i relaksacioni centar – wellnes.

Kakve planove imate u daljoj arhitektonskoj karijeri?

Zorana Jović: Trenutno se nalazim na raskrsnici. Postoji mogućnost Doktorskih studija gde bih proširila znanje koje posedujem i bavila se istraživanjima u sferama koje mene interesuju, ali i mogućnost rada u praksi, što je ono čime želim da se bavim. Volela bih kada bih mogla da odaberem oba puta.

Vera Milošević: Za sada mi je plan da ostanem u Srbiji. Mislim da je potrebno da se vrati svest o tome šta je arhitektura i koliko je značajna a na nama mladima je da to i uradimo. Smatram da je arhitektura pre svega umetnost i prema njoj se tako moramo i ophoditi. Cilj mi je da se usavršavam i dođem do stepena da stvaram ne samo funkcionalnu već i lepu arhitekturu. Verujem da je put težak, još sam na početku, tek zagrebala površinu, ali radujem se novim izazovima koje ova uzbudljiva profesija pruža.

Smatram da kroz konkursne radove arhitekta može mnogo da nauči i o sebi, ali i da bude potpuno slobodan (Nenad Žujović)

Milica Jočić: Što se tiče sledećeg koraka, otvorena sam za sve mogućnosti. Volela bih da se oprobam u svakom polju delovanja arhitekture, bio to enterijer, projektovanje, grafički dizajn i da ostanem tamo gde se najviše pronalazim i snalazim. Takođe bih volela i negde van Srbije da se zaposlim i da iskusim tako nešto.

Nenad Žujović: Poslednju godinu mog studiranja obeležio je diplomski rad na koji sam veoma ponosan. Pored toga sa par dragih kolega učestvovao sam na nekoliko konkursa, na državnom i međunarodnom nivou. S tim u vezi, moji planovi za dalje su da nastavim da radim konkurse i na taj način se usavršavam i stičem nova iskustva. Smatram da kroz konkursne radove arhitekta može mnogo da nauči i o sebi ali i da bude potpuno slobodan. Takođe, želja mi je da se zaposlim i da učim od drugih ali i da razmenjujem znanja sa kolegama, s ciljem da sutra budem prepoznat kao dobar arhitekta.