Lucifer nad Evropom: Evo zbog čega nas pogađaju ekstremne vrućine

Nameće se zaključak da bi temperature od preko 40º C bile izuzetno malo verovatne ili praktično nemoguće bez klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom.

Stari kontinent zahvaćen je žestokim toplotnim talasom, sa temperaturama koje ovih nedelja obaraju nove rekorde u mnogim zemljama – što može dovesti do hiljada mrtvih.

Toplotni talas Lucifer koji je zahvatio zapadnu Evropu u ponedeljak i utorak usledio je nakon više dana intenzivnih vremenskih prilika na Iberijskom poluostrvu, gde su stotine već umrle od posledica velikih vrućina za koje stručnjaci kažu da su izazvane klimatskim promenama.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Beton i klima: Mračna tajna građevinske industrije
• Bjarke Ingels osmislio redizajn čitave planete u cilju zaustavljanja klimatskih promena

Lucifer žari sa zapada prema istoku

Britanska meteorološka služba izdala je svoje prvo crveno upozorenje za ekstremne vrućine u Engleskoj – što ukazuje na „opasnost po život“ – sa temperaturama koje ovih dana idu i do 43 stepena Celzijusa.

U međuvremenu, u Francuskoj temperature takođe prelaze 40 stepeni Celzijusa, a na jugozapadu zemlje na hiljade ljudi je evakuisano nakon što je u požarima izgorelo više od 10.000 hektara.

U delovima Nemačke temperature od 40 stepeni Celzijusa moguće su sredinom nedelje, dok će zemlje istočne Evrope, uključujući i Srbiju, najviše stradati krajem radne sedmice.

Ako postoji nešto što političari žele da izbegnu, to je ponavljanje 2003. godine, kada je toplotni talas u Evropi ubio više od 70.000 ljudi. Do sada je više od 1.000 osoba umrlo od posledica toplote u Španiji i Portugalu.

Visoke temperature smanjuju cirkulaciju vazduha i dovode do porasta zagađenja.

„Toplotni talasi zaista ubijaju iznenađujući broj ljudi“, rekla je za Politico Hana Klok, istraživačica prirodnih opasnosti na Univerzitetu u Redingu.

“Temperature od samo 25 stepeni mogu da pogoršaju kardiovaskularne probleme, vodeći uzrok smrti uzrokovane toplotom među starijima od 65 godina“ – rekao je Majk Tipton, profesor ljudske i primenjene fiziologije na Univerzitetu u Portsmutu.

Visoke temperature takođe smanjuju cirkulaciju vazduha i dovode do porasta zagađenja vazduha, pogoršavajući respiratorne probleme poput astme sa potencijalno fatalnim posledicama.

40º C je normalno drugde u svetu — zašto smo zabrinuti?

U mnogim evropskim zemljama, zgrade nisu projektovane da izdrže temperature od čak 5 stepeni iznad 20º C, kaže Marijam Zakarija, klimatološkinja na Imperijal koledžu u Londonu.

To je ozbiljan problem u severnoj Evropi, gde je većina kuća izgrađena da zadrži toplotu kako bi se pomoglo stanovnicima da bolje podnesu hladnoću, što dovodi do porasta unutrašnje temperature tokom toplotnog talasa. Samo mali deo ovih domova ima klima uređaj.

Gradovi koji nisu izgrađeni da izdrže visoke temperature takođe u mnogim slučajevima nemaju odgovarajuću infrastrukturu za rashlađivanje ljudi — pomislite na puno hladovine i pristup zelenim površinama i vodi — ili merama hitnog reagovanja kako bi se pomoglo najugroženijima.

Da li je ovo klimatska promena?

Po svemu sudeći – jeste. Nagomilavanje CO2 iz sagorevanja fosilnih goriva učinilo je toplotne talase intenzivnijim i češćim širom sveta, uključujući i Evropu.

Kako zaključuje Guardian, čini se da je uloga globalnog zagrevanja izazvanog ljudskim faktorom jasna, jer su naučnici procenili da bi šanse za probijanje 40º C u Velikoj Britaniji bez toga bile manje od 0,1%.

Dr Friderike Oto sa Imperijal koledža u Londonu rekla je da bi 40º C „bilo krajnje malo verovatno ili praktično nemoguće bez klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom“.

U slučaju Evrope, ove godine je sporo područje visokog pritiska donelo užareni vazduh iz severne Afrike.

Klimatske promene izazivaju toplotne talase na dva načina, rekla je Mirijam Zakarija. Jedan je jednostavno zadržavanje više toplote u globalnom sistemu. „Toplija atmosfera znači više ekstremnih vrućina“, rekla je ona.

Drugi uticaj je „dinamičan“ – što znači promenu vremenskih obrazaca, koji mogu doneti toplotu i kišu u regione koji ih inače ne doživljavaju. U slučaju Evrope, ove godine je sporo područje visokog pritiska donelo užareni vazduh iz severne Afrike.

Rešenje je u našim rukama

Prema nekim istraživanjima, ovakvi toplotni talasi postajaće sve češći u narednim decenijama, čak i ako vlade ispoštuju svoja obećanja da će smanjiti emisije – što je daleko od datog. Međutim, tu su i donekle optimističnije procene.

„Da li će ovo postati veoma česta pojava ili će se događati relativno retko, u našim je rukama i zavisi od toga kada i na kojoj globalnoj srednjoj temperaturi dostižemo neto nulu. Toplotni talasi će se pogoršavati sve dok se ne zaustave emisije gasova staklene bašte“ – zaključila je na kraju dr Friderike Oto.