Reč pravnika: Šta sve treba da znate o autorskom pravu u arhitekturi

Evo zašto je ovom vrlo složenom pitanju potrebno pristupiti sveobuhvatno i preventivno, poštujući i uvažavajući interese svih učesnika na tržištu.

Kroz čitavu istoriju čovečanstva, arhitektura je kroz svoju delatnost unosila dodatnu vrednost u razne oblasti društvenog života, čime je bitno doprinela razvoju i unapređenju celokupne zajednice. Stiče se utisak da je uticaj različitih tržišnih procesa doveo do smanjenog interesovanja arhitekata za ostvarivanje i zaštitu svojih zakonom zajamčenih prava.

Cilj ovog teksta je, između ostalog, da utiče na podizanje svesti arhitekata na potrebu zaštite svojih prava. S tim u vezi, ostaje nada da će arhitekte kroz svoju istorijsku ulogu pokretača pozitivnih društvenih procesa, aktivnijim angažovanjem u oblasti zaštite autorskog prava, doprineti poboljšanju celokupnog pravnog poretka i opravdati ulogu delatnosti od javnog značaja.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Da li se arhitekte „inspirišu“ drugim projektima ili ih zapravo kopiraju?
• Zgrada Svetskog trgovačkog centra u Njujorku je plagijat?

Potreba za detaljnijim pristupom

Od donošenja poslednjeg Zakona o autorskom i srodnim pravima, stručna javnost nije naročito obraćala pažnju na arhitekturu i dela arhitekture u kontekstu zaštite autorskog i srodnih prava. Ne ulazeći u razloge ovakvog stanja, pojavila se potreba da se navedenom pitanju detaljnije pristupi.

Shodno navedenom, pitanje autorskog prava u arhitekturi zahteva prepoznavanje ključnih tema koje su relevantne za odnos arhitekata i arhitektonskih biroa sa ostalim učesnicima na tržištu.

S tim u vezi, teme koje poslovni procesi nameću kao bitne i primarne sadržane su u problemu definisanja autorskog dela u arhitekturi, zaštite i registracije autorskog dela u arhitekturi, regulisanju prava i obaveza između zaposlenih arhitekata i arhitektonskih biroa, kao i pitanja sudske prakse vezana za autorsko pravo u arhitekturi.

Glavni razlog problema ogleda se u različitim interpretacijama pojma arhitektonskog dela.

Definisanje autorskog dela u arhitekturi predstavlja veliki izazov kako za pravnike, tako i za arhitekte. Glavni razlog problema ogleda se u različitim interpretacijama pojma arhitektonskog dela. S tim u vezi, Zakon o autorskom i srodnim pravima Republike Srbije jedino definiše delo arhitekture kao autorsko delo, bez detaljnijeg opisa i definisanja kriterijuma koji se mogu podvesti pod navedeni pojam.

Korak dalje otišao je slovenački Zakon koji za primer dela arhitekture navodi skice, nacrte i izgrađene objekte iz oblasti arhitekture, urbanizma i pejzažne arhitekture. Sa druge strane, u Sjedinjenim Američkim Državama propisane su dve vrste zaštite autorskog prava u arhitekturi.

Prvu vrstu predstavlja autorsko pravo na arhitektonskoj dokumentaciji koju predstavljaju skice, nacrti i planovi. Drugu vrstu predstavljaju autorska prava na zgradi, tačnije trodimenzionalnoj građevini stambene ili poslovne namene. Iz zaštite autorskog prava na zgradi su isključeni mostovi, brane, šetališta, kao i standardne konfiguracije prostora, te standardni ugradni elementi poput vrata i prozora.

Pravna sigurnost i predvidljivost

Na osnovu navedenog, može se izvesti zaključak da bi dela arhitekture kojima se propisuje autorska zaštita trebalo da obuhvataju skice, planove i arhitektonske crteže, ali i izgrađene objekte, izuzev uobičajenih normativa/standarda u arhitektonskoj praksi.

U prilog ovih navoda ide i činjenica da Zakon o zaštiti autorskog i srodnih prava u određenim članovima omogućava zaštitu „građevinski realizovanom delu arhitekture“. Takođe, kao značajan institut koji treba obuhvatiti pojmom dela arhitekture predstavlja idejno rešenje kao originalnu i materijalizovanu duhovnu tvorevinu autora.

Jasno definisanje pojmova i termina koji čine dela arhitekture, shodno Zakonu o autorskom i srodnim pravima, unosi pravnu sigurnost i predvidljivost u odnosu arhitekata sa svojim klijentima, te garantuje visoki stepen pravne zaštite. Nakon definisanja dela arhitekture kao autorskog dela, Zakon propisuje moralna i imovinska prava koja čine sadržinu autorskog prava.

Moralna i imovinska prava

Relevantna moralna prava, iz ugla arhitektonske delatnosti, predstavljaju pravo paterniteta, pravo naznačenja imena, pravo objavljivanja dela, pravo na zaštitu integriteta dela, kao i pravo na suprotstavljanje nedostojnom iskorišćavanju dela.

Pravo paterniteta ogleda se u pravu arhitekte da mu se prizna autorstvo na njegovom delu arhitekture. Pravo naznačenja imena daje ekskluzivno pravo arhitekti da na skici, crtežu, projektu ili drugom obliku arhitektonskog izražavanja bude navedeno njegovo ime, pseudonim ili znak. Pravo na objavljivanje daje pravo autoru da objavi svoje delo i da odredi način na koji će se ono objaviti.

Do objavljivanja dela samo autor ima isključivo pravo da javno daje obaveštenja o sadržini dela ili da opisuje svoje delo. Pravo na zaštitu integriteta dela daje isključivo pravo arhitekti da se suprotstavi izmenama svog dela od strane neovlašćenog lica, te da daje dozvolu za preradu svog dela. Pravo suprotstavljanja nedostojnom iskorišćavanju dela omogućava arhitekti da se suprotstavi iskorišćavanju svog arhitektonskog dela na način koji ugrožava ili može ugroziti njegovu čast i ugled.

Pravo na objavljivanje daje pravo autoru da objavi svoje delo i da odredi način na koji će se ono objaviti.

U vezi moralnih prava autora, može se navesti slučaj arhitektonskog rešenja za jednu stambenu zgradu u Južnoj Koreji. Naime, 2011. godine, arhitektonski biro iz Holandije predstavio je svoj arhitektonski projekat po imenu „Oblak.“ Projekat je obuhvatao dve kule koje su povezane „pikselizovanim oblakom“.

Međutim, opisani oblik zgrada je jako podsećao na kule bliznakinje Svetkog trgovinskog centra u Njujorku tokom napada 11. septembra 2001. godine. U međuvremenu, projekat je povučen iz dalje realizacije, a arhitektonski biro se izvinio zbog učinjenog propusta.

Drugi deo koji se odnosi na sadržinu autorskog prava predstavljaju imovinska prava autora. Imovinska prava daju mogućnost autoru da ekonomski iskorišćava svoje delo, kao i dela koja su nastala preradom njegovog dela. Svako iskorišćavanje dela arhitekture od strane drugog lica daje autoru pravo na naknadu, osim u slučajevima koji su propisani zakonom ili predviđeni ugovorom između autora i naručioca (klijenta).

U imovinska prava, koja su od značaja za arhitektonsku delatnost, spadaju: pravo na umnožavanje, pravo stavljanja primeraka dela u promet, pravo prilagođavanja, aranžiranja i drugih izmena dela, pravo na pristup primerku dela, pravo na javno saopštavanje, kao i preče pravo autora na preradu primerka dela arhitekture.

Preradu dela prvo ponuditi autoru

U skladu sa navedenim, delo se umnožava izgradnjom dela arhitekture, dok autor ima isključivo pravo da drugome dozvoli ili zabrani beleženje i umnožavanje dela u celosti ili delimično, bilo kojim sredstvima, u bilo kom obliku, na bilo koji trajni ili privremeni, posredni ili neposredni način.

Autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli stavljanje u promet originala ili umnoženih primeraka svog dela, prodajom ili drugim načinom prenosa svojine. Pravo na prilagođavanje, aranžiranje i druge izmene dela daje isključivo pravo arhitekti da drugome dozvoli ili zabrani prilagođavanje ili druge izmene dela arhitekture.

Značajno pravo koje arhitekta ima prema vlasniku dela arhitekture je preče pravo autora na preradu primeraka dela arhitekture. Preče pravo autora na preradu primeraka dela arhitekture dozvoljeno je u slučaju kada vlasnik građevine kao materijalizovanog primerka dela arhitekture ima nameru da vrši određene izmene na građevini obavezan je da preradu dela prvo ponudi autoru ako je dostupan.

Autor je dužan da se o ponudi vlasnika građevine izjasni u roku od 30 dana od dana prijema ponude. Međutim, autor arhitektonskog dela ne može da se protivi izmenama svog dela ako je potreba za izmenama dela proizašla iz okolnosti, kao što su sigurnosni ili tehnički razlozi.

Registracija autorskog dela

Pojam sigurnosnih i tehničkih razloga treba tumačiti u pravcu solidnosti i bezbednosti konkretnog objekta. Pored navedenih prava, u članu 46 Zakona o autorskom i srodnim pravima je propisano da fizičko lice nema prava da, bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade, umnožava dela arhitekture u lične nekomercijalne svrhe (skice, crteže, slike).

Navedeni član se naročito odnosi na građevinsku realizaciju dela arhitekture, kao i na pravljenje nove građevine po uzoru na postojeću građevinu koja je autorsko delo.

Slučaj Thomasa Shinea

Nadovezujući se na priču o Svetskom trgovinskom centru, student Thomas Shine je u jesen 1999. godine, dizajnirao neboder po imenu “Olympic Tower”. Nakon događaja 11. septembra 2001. godine, arhitektonski biro Childs je dizajnirao neboder nazvan “Freedom Tower” koji je izgrađen na mestu porušenih kula bliznakinja.

Međutim, predloženo arhitektonsko rešenje „Freedom Tower“ je jako podsećalo na „Olympic Tower“, te je priča vrlo brzo dobila i sudski epilog povodom kršenja autorskih prava. Tokom postupka sud je primenio princip „total concept and feel“.

Ovaj koncept podrazumeva da je došlo do kršenja autorskog prava u slučaju kada prosečni posmatrač može da primeti razlike između autorskih dela i da na osnovu tih zapažanja estetski izgled posmatranih dela smatra identičnim.

U navedenom predmetu  Shine v. Childs, sud je utvrdio da je moguće da prosečan posmatrač, primenom principa „total concept and feel“, uoči da je uvrnuti oblik i talasasta fasada u obliku dijamanta Freedom Towera (slika dole) suštinski slična Olympic Toweru, te je usvojio tužbeni zahtev Thomasa Shinea.

Postupak evidentiranja dela

Kada je u pitanju registracija autorskog dela, Zakon o autorskom i srodnim pravima propisuje postupak evidentiranja dela. Svrha navedenog postupka je obezbeđenje dokaza nosioci autorskog i srodnih prava koji mogu da deponuju primerke svojih dela. Nadležan organ za deponovanje/evidentiranje je Zavod za intelektualnu svojinu. Bitno je istaći da deponovanje nije obavezno i ne utiče na početak i trajanje autorskog prava.

Povredu autorskog prava predstavlja neovlašćeno vršenje bilo koje radnje koja je obuhvaćena isključivim moralnim ili imovinskim pravima nosioca autorskog prava, neplaćanje naknade, kao i neizvršavanje drugih obaveza prema nosiocu autorskog prava, propisanih zakonom. S tim u vezi, arhitekte mogu da zaštite svoje pravo podnošenjem tužbe sudu.

Deponovanje primeraka autorskog dela nije obavezno i ne utiče na početak i trajanje autorskog prava.

Arhitekte tužbom mogu zahtevati: utvrđenje povrede prava ili ozbiljne pretnje da će pravo biti povređeno; zabranu radnji kojima se povređuje pravo ili radnji koje predstavljaju ozbiljnu pretnju da će pravo biti povređeno, kao i zabranu ponavljanja takvih ili sličnih radnji pod pretnjom plaćanja primerenog novčanog iznosa tužiocu; naknadu imovinske i neimovinske štete; zabranu otuđenja, oduzimanje ili uništenje, bez bilo kakve naknade, materijala i predmeta koji su pretežno upotrebljeni u stvaranju ili proizvodnji predmeta kojima se povređuje pravo; objavljivanje presude o trošku tuženog; davanje podataka o trećim licima koja su učestvovala u povredi prava.

Izuzetno, u slučaju građevinski realizovanih dela arhitekture, arhitekte tužbom ne mogu zahtevati isključenje iz prometa, oduzimanje, uništenje predmeta kojima je izvršena povreda autorskih prava. Kada je u pitanju autorsko pravo u kontekstu ugovornih odnosa između zaposlenih ili angažovanih arhitekata sa arhitektonskim biroima ili klijentima, Zakon propisuje više rešenja.

Odnos sa naručiocem

Ugovorom o narudžbi autorskog dela autor se obavezuje da za naručioca izradi autorsko delo i preda mu primerak istog. U članu 95, stav 2 Zakona o autorskim i srodnim pravima predviđeno je da naručilac ima pravo da objavi delo i da stavi u promet primerak dela koji mu je autor predao, a autor zadržava ostala autorska prava, ako ugovorom o narudžbini nije drukčije određeno.

Citirani član Zakona predstavlja dispozitivnu normu koja omogućava ugovornim stranama da drugačije definišu svoja prava i obaveze povodom ugovora o narudžbi autorskog dela, ali u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih običaja. Naručilac autorskog dela ima pravo da usmerava i kontroliše postupak stvaranja dela, ali ne i da time suštinski ograničava slobodu stručnog izražavanja autora.

Autor ima pravo na posebnu naknadu zavisno od efekata iskorišćavanja dela.

Zaključenjem ugovora o radu između arhitekte i/ili arhitektonskog biroa, odnosno drugog poslodavca čija je delatnost usko povezana sa arhitekturom, nastaje pravni odnos koji jednim delom definiše i autorsko pravo.

Naime, članom 98, stav 1 Zakona o autorskom i srodnim pravima propisano je da ako autor stvori delo tokom trajanja radnog odnosa izvršavajući svoje radne obaveze, poslodavac je ovlašćen da to delo objavi i nosilac je isključivih imovinskih prava na njegovo iskorišćavanje u okviru svoje privredne delatnosti u roku od pet godina od završetka dela, ako opštim aktom ili ugovorom o radu nije drukčije određeno. Autor ima pravo na posebnu naknadu zavisno od efekata iskorišćavanja dela.

Navedeni član ima, takođe, dispozitivnu prirodu koja omogućava ugovornim stranama da svoj autorsko-pravni odnos regulišu drugačije u odnosu na citiranu normu. Prilikom korišćenja dela stvorenog u radnom odnosu poslodavac je dužan da navede ime, pseudonim ili znak autora. Važno je istaći da nakon isteka predviđenog roka za iskorišćavanje prava od strane poslodavca ili raskidom ugovora o radu, imovinska prava na delu stiče autor, tačnije zaposleni arhitekta.

Najmanje dva projekta za reference

U praksi se kao sporno pitanje pojavljuje tema referenci, tačnije stručnih rezultata koje su ostvarile arhitekte u toku radnog odnosa u arhitektonskom birou ili kod drugog poslodavca.

Prema Pravilniku o uslovima koje treba da ispune pravna lica i preduzetnici za obavljanje poslova izrade tehničke dokumentacije, odnosno građenja objekata, za objekte za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno nadležan organ autonomne pokrajne, propisano je da stručne rezultate (reference) imaju zaposlena i licencirana lica koja su najmanje dva puta u svojstvu odgovornog projektanta izradila ili su učestvovala u izradi odgovarajuće vrste tehničke dokumentacije, odnosno u vršenju tehničke kontrole te vrste tehničke dokumentacije.

Navedena norma jasno ukazuje da se pitanje referenci vezuje isključivo za zaposleno lice, odnosno arhitektu, te da se pitanje referenci ne vezuje direktno za arhitektonski biro ili drugo pravno lice.

Apsolutna prava se ogledaju u činjenici da su vezana za ličnost, te da deluju prema svim trećim licima.

Sa druge strane, saglasno Zakonu o autorskim i srodnim pravima, autorsko pravo predstavlja jednu vrstu apsolutnih prava. Apsolutna prava se ogledaju u činjenici da su vezana za ličnost, te da deluju prema svim trećim licima (erga omnes). Dejstvo apsolutnih prava prema trećim licima ima negativni karakter, u smislu da treća lica obavezuje na nečinjenje ili trpljenje u odnosu na imaoca apsolutnog prava.

U skladu sa navedenim, delo arhitekture kao vrsta autorskog prava usko je vezano za ličnost autora/arhitekte, te kao takvo nameće obavezu ostalim licima da se uzdrže od bilo kakvih ponašanja kojima bi povredili ili ugrozili autorsko pravo arhitekte. Sa druge strane, poslodavac nema pravo da se poziva na reference zaposlenog kome je prestao radni odnos iz razloga što takvo postupanje nije u skladu sa navedenim Pravilnikom, a samim tim može predstavljati zloupotrebu autorskog prava.

Relevantna presuda iz 2017. godine

Iz razloga koji su navedeni na početku ovog teksta, ni sudska praksa se nije značajnije bavila autorskim pravom u arhitekturi. Kao relevantna presuda iz predmetne oblasti može se navesti presuda Privrednog apelacionog suda broj Pž 7588/15 od 30. 3. 2017. godine. Navedenom presudom zauzet je stav da isključivo pravo na objavljivanje autorskog dela – projekta, stvorenog tokom trajanja radnog odnosa ima poslodavac i on isto ostvaruje tako što ga prvi put saopštava javnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi arhitekta koji je bio zaposlen u arhitektonskom birou, učestvovao je u realizaciji četiri arhitektonska projekta u svojstvu odgovornog projektanta/autora. Ugovore o predmetnim projektima je sa klijentima zaključio arhitektonski biro u kojem je tuženi bio zaposlen. Tuženi arhitekta je, u toku radnog odnosa, slike zgrada koje su predmet navedenih projekata objavio na svojoj internet stranici, gde je naznačio da su projektu urađeni za arhitektonski biro.

Sud je utvrdio da se objavljivanje fotografija građevina na internet stranici ne može smatrati javnim saopštavanjem dela.

Tužioci su u tužbi zahtevali da tuženi obriše slike građevina u čijem je projektovanju učestvovao, da nadoknadi štetu, te da je takvim postupanjem prekršio isključivo pravo na objavljivanje predmetnih projekata, kao i isključivo pravo na ekonomsko iskorišćavanje istih.

Sud je zaključio da je tužilac (arhitektonski biro) realizovao svoje pravo na objavljivanje predmetnih projekata jer ih je prvi saopštio javnosti, te da objavljivanje slika projekata od strane tuženog, uz naznaku da su izrađeni za tužioca, predstavlja obaveštavanje o sadržini dela, a ne obaveštavanje u smislu ekskluzivnog saopštavanja javnosti autorovog dela.

Takođe, sud je u navedenoj presudi utvrdio da se objavljivanje fotografija građevina na internet stranici ne može smatrati javnim saopštavanjem dela jer se radi o građevinski realizovanom delu arhitekture, koje je trajno saopšteno javnosti.

Slučaj Jeana Nouvela

Pored navedenih tema, poslovna praksa otvara čitav niz ostalih pitanja koja se odnose na autorsko pravo u arhitekturi. Jedno od značajnijih problema predstavlja pitanje do koje mere investitor, odnosno izvršilac radova na izgradnji objekta može odstupiti od arhitektonskog plana, kao i koje su granice prilagođavanja i izmene arhitektonskog dela prilikom realizacije projekta.

Na potrebu rešavanja navedenog pitanja navodi slučaj u kojem se poznati francuski arhitekta Jean Nouvel odrekao svog arhitektonskog dela pariske filharmonije iz razloga što izgrađeni objekat nije u skladu sa njegovim arhitektonskim projektom.

Ovakvi primeri navode na razmišljanje da bi se slične situacije mogle desiti (ako već nisu) i kod nas, te je neophodno da se jednoj opširnoj temi autorskog prava u arhitekturi pristupi sveobuhvatno i preventivno, poštujući i uvažavajući interese svih učesnika na tržištu.