Šta je ASAP i zbog čega treba postati deo ovog udruženja arhitektonskih praksi
Kao što možemo da budemo šampioni u segmentima gejming industrije ili IT-a, uz kreiranje dobrog ekosistema to možemo i u arhitekturi.
U poslednjoj deceniji stasala je čitava nova generacija arhitektonskih firmi koje deluju svesni činjenice da je uspeh svake pojedinačne firme zapravo uspeh čitavog ekosistema, da svaki pojedinačni uspešni projekat pomera granicu u percepciji arhitekture kod šire javnosti i ohrabruje investitore da krenu da primenjuju nove ideje i principe u svojim investicijama.
Upravo iz ovih razloga, pre tri meseca osnovana je Asocijacija srpskih arhitektonskih praksi (ASAP) – prvo poslovno udruženje arhitektonskih firmi. Asocijacija je vođena idejom da je pravi trenutak da se na jednom mestu okupe arhitektonske firme savremene prakse, kojima će udruživanje dati potrebnu snagu i glas da utiču na napredak arhitekture u Srbiji i njenu promociju van granica.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Vladimir Đorić, Zabriskie: Nisam ništa izgubio od strasti za bavljenjem arhitekturom
- Ana Ferik-Ivanovič: Grad će se ponositi lepom arhitekturom ukoliko je bude bilo
Svečano promovisan ASAP-a
Tim povodom, u Beogradu je 14. juna svečano je predstavljena Asocijacija srpskih arhitektonskih praksi. Promociji ASAP-a prisustvovao je pomoćnik ministra građevinarstva Đorđe Milić, dekan arhitektonskog fakulteta prof. Vladimir Lojanica, gradski urbanista Beograda Marko Stojčić, predstavnici najvećih kompanija iz oblasti Real estate i građevinske industrije, predstavnici strukovnih organizacija, predstavnici građanskih inicijativa, medija kao i predstavnici najvažnijih arhitektonskih i inženjerskih firmi iz Srbije.
“Iako tek treba da zaslužimo i zaradimo kredibilitet i uvažavanje institucija i partnera, u ovaj posao ulazimo sa najvišim ambicijama i željom da postanemo ključni sagovornik i platforma koja povezuje real estate i građevinsku industriju sa jedne, državnu upravu i fakultete sa druge strane ili građanske inicijative i predstavnike javnosti sa treće strane.”, – rekao je Vladimir Đorić, predsednik upravnog odbora Asocijacije.
Zvuči šokantno, ali skoro 70% aktivnih biroa, studija, firmi je nastalo posle 2005. godine.
Cilj ASAP-a je da se kroz razmenu ideja, iskustava i znanja utiče na formiranje arhitektonske zajednice i veću konkurentnost srpske arhitekture na regionalnom tržištu, te promovišu projekti domaćih arhitekata na globalnoj sceni.
„U ovoj rečenici su sadržani kratkoročni, srednjoročni i dugoročni ciljevi Asocijacije“ – naglašava za naš portal Igor Marsenić, izvršni menadžer u ASAP-u.
Kako Marsenić naglašava, ASAP je, pre svega, poslovno udruženje koje štiti i zastupa poslovne interese svojih članica, napominjući pritom da je arhitektonsko preduzetništvo izuzetno mlada poslovna delatnost.
„Zvuči šokantno, ali skoro 70% aktivnih biroa, studija, firmi je nastalo posle 2005. godine. Mislim da je važno da se ovaj podatak što češće iznosi u javnom polju“ – ističe naš sagovornik.
Mi stojimo na ramenima svih onih koji su zadnjih 150 godina stvarali arhitekturu i borili se za njeno mesto u srpskom društvu.
Ključ uspeha, kako kaže, videli su u povezivanju svih onih firmi i autora koji su razumeli da njihov posao nije dominantno kreativan, kako su učeni kroz obrazovni sistem.
„Da su oni prvenstveno preduzetnici, kreativni, ali da su kao i svi drugi preduzetnici izloženi zakonima i stihijama tržišta, da pored estetskih kriterijuma i vrednosti na kojima gradite karijeru i ugled, godinu bi ipak trebali da završite sa profitom“ – objašnjava Marsenić.
Zato, ističe, veruju da firme udružene u Asocijaciju srpskih arhitektonskih praksi mogu uticati na promenu poslovne klime i kulture.
Prema Marsenićevim rečima, želja ASAP-a je da se otvori dijalog u vezi mnoštva izazova sa kojima su suočeni svi entiteti koji čine „taj zaista veliki i šarenoliki ekosistem arhitekture u Srbiji“, te da se nijedan problem neće rešiti ukoliko ne bude dijaloga i gradnje poverenja.
„Mi ne želimo da bilo koga definišemo ili procenjujemo. Smatramo da u ovako kulturološki i ekonomski redukovanim društvima, i na kraju u velikom svetu koji redefiniše svoje vrednosti i obrasce, nestanak bilo koga sa scene je ravan tragediji. Mi stojimo na ramenima svih onih koji su zadnjih 150 godina stvarali arhitekturu i borili se za njeno mesto u srpskom društvu. U tom smislu, verujemo da su sve organizacije i udruženja važna“ – napominje naš sagovornik.
Fokus na građenju zajednice
Kako Marsenić dodaje, trenutni fokus ASAP-a je na građenju zajednice, tzv. bonding, te su tako kreirali ASAP TALKS meet-up format, koji se sastoji od uvodnih prezentacija od strane gosta ili nekog od članova Asocijacije i diskusije koja se kasnije razvije.
Do sada su održali tri ovakva događaja i, kako ističe Marsenić, uverili se u blagotvorno dejstvo razmene znanja, iskustava i razgovora.
„Znati za nekog ili za njegovo poslovanje preko Instagram profila ili LinkedIn-a, nije isto kao i da ga zaista poznaješ i da shvatiš da bez obzira na grad u kojem delujete, nišu na tržištu ili veličinu firme, da ste izloženi sličnim izazovima i problemima“ – navodi naš sagovornik.
Kako je ASAP organizovan i ko su sve članovi
Kao i svaka druga neprofitna organizacija, upravnu strukturu ASAP čine Skupština, Upravni odbor i Zakonski zastupnik, a Marsenićeva uloga je da sprovodi odluke donete na Upravnom odboru. Statutom su predviđeni i statusi Partnera kao i pridruženih članova ASAP-a. Rol model za slična udruženja na globalnom nivou predstavljalo je Dansko udruženje arhitektonskih firmi.
Asocijacija ima brojne radne grupe u čijem delovanju učestvuju predstavnici firmi članica.
„One su vrlo važne za naše delovanje, jer se operativno bave temama od taktičkog značaja za organizaciju. I, što je najvažnije, sve odluke se donose konsenzusom“ – ističe izvršni direktor ASAP-a.
https://www.instagram.com/p/CeyR8DpLP3e/
Asocijaciju je formiralo trinaest firmi, a u vrlo kratkom periodu njenog delovanja taj broj se popeo na dvadeset i pet.
Asocijaciju je formiralo trinaest firmi, a u vrlo kratkom periodu njenog delovanja taj broj se popeo na dvadeset i pet. To su abecednim redom: A4 studio, Antipod, ARIS, Autori, Beging, Danilo Dangubic Architects, Focal one, Inka studio, Ksenija Djordjevic Architects, KontraStudio, MAIN Architects, MADA, Mapa Architects, MART Architecture, Moba studio, Modelart Arhitekti, Remorker architects, Studio Architonic, Studio Fluid, Studio Obe, Ten, Teking Architecture, Unknown studio, Ured studio i Zabriskie.
Proces širenja članstva arhitektonskim firmama kao i strateških partnerstava sa firmama iz građevinske industrije i real estatea je u toku.
„Mi više nemamo nikakvu sumnju oko daljeg života i funkcionisanja Asocijacije i da je business-wise pristup u njenom delovanju pun pogodak“ – naglašava Marsenić.
Objašnjava da ASAP-u mogu pristupiti pre svega one firme koje su registrovane na teritoriji Republike Srbije i to za obavljanje arhitektonske delatnosti i, što je po rečima našeg sagovornika još važnije, one koje dele vrednosti sadržane u Statutu, koji će, kao i ostali javno važni dokumenti, biti uskoro dostupni na veb sajtu asap.org.rs.
Zemlja dobre arhitekture
Kada je pak reč o benefitima koje imaju firme članice, Marsenić navodi da su oni brojni, te nam pominje neke od njih:
„Zato što je ASAP platforma za razmenu znanja i iskustva, zato što imate pristup novim informacijama o metodologijama, softveru, porezima, osiguranju, zbog povećanje vidljivost kroz kanale komunikacije udruženja i zajednički marketing. Zbog networkinga i mogućnosti direktne poslovne saradnje između firmi članica“ – kaže naš sagovornik.
A budući da su firme članice, kako je već napomenuto, registrovane za obavljanje delatnosti na teritoriji RS, iz Asocijacije veruju da je prirodno da su upućeni i na saradnju s državom, jer, kako naglašava Marsenić, „rezervnu zemlju nemamo“.
„Zadnjih godina je dosta promenjena klima oko sektora kreativnih industrija, kojem i mi pripadamo. Verujem da ćemo u institucijama Srbije imati partnera koji će razumeti potencijale naše industrije i da Srbija može biti percipirana kao zemlja dobre arhitekture i dizajna, isto kao što je prepoznata po filmskoj ili gejming industriji“ – zaključuje na kraju Marsenić za Gradnju.
Foto-galerija
Sve ste lepo opisali, samo još da je i procedura apliciranja za članstvo obrađena na istom nivou ili bar u formi kratkog vodiča kroz konfuzni i neintuitivni iterfejs ASAP portala… Srpska posla, bitno je zadovoljiti formu, a sa suštinom po strani, uz pompezno poređenje sa Danskeark.