Demokratizacija u službi korisnika: Postoji li budućnost za arhitekturu otvorenog koda?
Sa sve više besplatnih planova, rendera i uputstava, postoji nada će koncept više ući mejnstrim i preobratiti procese koji često odlažu i komplikuju izgradnju.
Dobitnik Pritzkerove nagrade, čileanski arhitekta Alehandro Aravena, objavio je 2016. godine da je njegova firma ELEMENTAL oslobodila prava na svoja četiri projekta socijalnog stanovanja, te da će svi dokumenti biti postavljeni na njihovoj veb stranici i dostupni za javnu upotrebu.
Aravenin cilj je bio da podstakne pokret u kojem bi arhitekte sarađivale na globalnom problemu nestašice stanova i njihove pristupačnosti, posebno u vremenu masovnih migracija.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Kako (divno) izgledaju slobodoručni crteži dobitnika Prickerove nagrade
- 5 principa na kojima počiva arhitektura Fransisa Kerea
Saradnja i razmena informacija
Setovi crteža, kao i opis principa projekta pružaju arhitektama neophodnu dokumentaciju za izgradnju jeftinih domova, ohrabrujući ih da rade isto sa svojim radovima, kao i izvođače da pomognu u izgradnji ovih domova, a vlade država da promene svoja razmišljanja o načinima za pristup masovnoj urbanizaciji, piše ArchDaily.
Danas, šest godina nakon što je pokrenut koncept arhitekture otvorenog koda, pitamo se kako je to uticalo na razvoj arhitektonske profesije.
Inicijativa Aravene i ELEMENTAL-a da ustupe javnosti svoja četiri projekta – Quinta Monroy, Villa Verde, Lo Barnechea i Monterrey – svakako je bila korisna za zajednice koje se suočavaju sa značajnim ograničenjima izgradnje, finansiranja i javne politike.
Na taj način demonstrirali su da je arhitektura profesija koja je sve više usredsređena na saradnju i razmenu informacija. Sada, ali i u budućnosti, profesionalci se nadaju da će ovaj koncept više ući mejnstrim i da će preobratiti procese koji često odlažu i komplikuju izgradnju.
Sa sve više besplatnih planova, rendera i uputstava, dizajn je postao mnogo generalizovaniji.
Arhitektura otvorenog koda je ideja koja je poprimila razne oblike tokom poslednjih nekoliko decenija. Kroz vreme ne samo da se uticalo na stilove i procese gradnje, već korisnici prostora imaju sve veći uticaj na tipove domova u kojima žele da žive.
Tako se može reći da je pokret „uradi sam“ inicijator pokreta arhitekture otvorenog koda, uklanjanjem određenih uloga graditelja u procesu projektovanja i izgradnje. Sa sve više besplatnih planova, rendera i uputstava o tome kako da se pozabavite malim projektima, dizajn je postao mnogo generalizovaniji.
Zajedno sa usponom interneta, arhitektura otvorenog koda postala je dostupnija i deljiva. Može se reći da ima potencijal da poremeti odnose između arhitekata i korisnika, ali i da stvori nova rešenja za tekuću stambenu krizu.
Takođe, postala je i javno nastavno sredstvo, jer pomaže da se onima bez specijalizovane diplome objasni kako da čitaju planove i razumeju prostore na trodimenzionalan način.
Demokratizacija u službi korisnika
Arhitektura otvorenog koda je već postojala u manjim formama. Mnogi veb sajtovi sadrže detalje arhitektonskih crteža i CAD blokove za postprodukcijske rendere koje koristimo svakodnevno i često postoji opcija o preuzimanju individualnih radova.
U stručnom tekstu na temu arhitekture otvorenog koda, koji je napisao Karlo Rati za MIT , on primećuje da samo oko dva procenta globalnih građevinskih projekata dizajniraju arhitekte.
Sa demokratizacijom koju arhitektura otvorenog koda može da pruži, zgrade mogu bolje služiti korisnicima, a ne samo investitorima koji imaju korist od njihove profitabilnosti.
Sa druge strane, mogućnost da autor arhitekture može da bude svako znači da postoji dodatna polemika o tome čije potrebe zgrada treba da zadovolji.
Mnogi smatraju da se arhitektura najbolje razume kroz istraživanje principa učenja i rada.
Ravnoteža može biti u prebacivanju uloge arhitekte na ulogu nekoga ko dizajnira okvir i procese koje laik može da prati. Čak i oni sa veoma ograničenim znanjem moći će da shvate odakle da nabave materijale, kako da ih eventualno proizvedu i ko im može pomoći u njihovom montiranju.
Iako je Aravenin nesebični gest otvorio vrata za nastavak razgovora o tome kako arhitekturu možemo da učinimo pristupačnijom za sve, put do toga je još uvek dug.
Međutim, mnogi smatraju da se arhitektura najbolje razume kroz istraživanje principa učenja i rada. Što više pokušavamo da delimo informacije i naširoko podučavamo kako da gradimo, naše društvo svakako može postati bolje.
