Turning Torso – Antropomorfna fantazija Santjaga Kalatrave
Sa svojih 190 metara visine ova neofuturistička konstrukcija najviša je zgrada u Skandinaviji, a ujedno se smatra i prvim uvrnutim neboderom na svetu.
Santjago Kalatrava jedan je od onih arhitekata koje ne pitate „zašto“ su smislili neki dizajn, već „kako misliš da ga izvedeš“. Deo nezvanične „Velike četvorke“ koja je u proteklih 20+ godina pomerala granice mogućeg u arhitekturi, zajedno sa Frenkom Gerijem, Zahom Hadid i Normanom Fosterom („četvorka“ je, nažalost, okrnjena nedavnim Zahinim odlaskom sa životne scene).
Jedno od Kalatravinih dela koje je građanima Srbije „nadohvat oka“ jeste „Turning Torso“ ili „Torzo koji se okreće“, neboder koji se nalazi u južnom švedskom gradu Malmeu, koji je, opet, omiljena „meta“ naših iseljenika, te do njega postoji mnoštvo letova po povoljnim cenama.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Dizajnirao Kalatrava, projektovali Novosađani: Paviljon Emirata za EXPO
- Ubrzani snimak izgradnje Kalatravinog Okulusa u Njujorku
Prvi uvrnuti neboder na svetu
Turning Torso predstavlja neofuturistički stambeni i poslovni neboder i najviša je zgrada u Skandinaviji. Smešten u Malmeu na švedskoj strani moreuza Eresund, izgrađen je i u vlasništvu je švedskog udruženja HSB. Smatra se prvim uvrnutim neboderom na svetu, a mnogi uvrnuti neboderi su sledili.
Ono što je zanimljivo je da je Kalatrava, koji je istovremeno i vajar, dobio ideju za ovaj oblakoder iz svoje skulpture, gde je izvajao statuu muškarca, odnosno njegov torzo, koji se zaokreće i kao da pokušava da „gleda preko ramena“.
Ta skulptura, pod nazivom „Twisting Torso“, stajala je u Kalatravinom portfoliju sve do, danas daleke, godine 1999. kada je bivši generalni direktor kompanije HSB Malme, Džoni Orbek, video je skulpturu u brošuri koja predstavlja Kalatravu u vezi sa njegovim doprinosom arhitektonskom konkursu za most u Eresundu.
Devet petouglova od po pet spratova čine 45 spratova, na kojima se nalazi 147 stanova, a sve u visinu od 190 metara.
Orbeku je sinulo: hajde da napravimo takvu zgradu, kakvu nikad niko nije! Ubrzo nakon toga otputovao je u Cirih da se sastane sa Kalatravom i zamoli ga da dizajnira stambenu zgradu zasnovanu na ideji strukture od kockica koje se uvijaju.
Kalatrava je bio oduševljen „pomeranjem granica“ u arhitekturi: ideja da napravi takav neboder ga je toliko obuzela da je ubrzo napravio i prototip zgrade koja bi „prkosila zakonima fizike“.
Gradnja je nedugo zatim i počela, a zgrada je završena 2005. – i danas je takva kao da je juče napravljena. Devet petouglova od po pet spratova čine 45 spratova, na kojima se nalazi 147 stanova, a sve u visinu od 190 metara.
Zgrada nedokučive spratnosti
Čelični egzoskelet povezuje jedinice koje čine Turning Torso, a na poslednjem spratu konstrukcija je “uvrnuta” tačno 90 stepeni u odnosu na prizemlje.
Broj spratova je čudan – neki spominju 54 (tu se računaju i međuspratovi između gradbenih blokova), neki čak 57.
Bilo kako bilo, Malme je dobio simbol svog “skajlajna” koji je podstaknuo celu novu četvrt koja se ubrzano gradi po najsavremenijim projektima i – mnogo maštovitije nego neki projekti u Srbiji, ali o tome neki drugi put.
Zgrada je okružena savremenim skulpturama i vodenom površinom.
Sto posto energije koja se troši u zgradi je obnovljivo, a dolazi iz hidro, solarnih, vetro- i geotermalnih izvora.
U svakoj jedinici postoje jedinice za odlaganje organskog otpada, koje sav otpadni materijal pretvaraju u energiju. Zgrada je okružen savremenim skulpturama i vodenom površinom.
Turning Torso, naravno, nije ostao bez nagrade: osvojio je Zlatnu nagradu Emporis Skyscraper Award 2005, dok je 2015. godine dobio Desetogodišnju nagradu Saveta za visoke zgrade i urbana staništa, odnosno habitate.
