Ova pena na bazi drveta smanjuje potrebe za hlađenjem i do 35 odsto
Supstanca napravljena od nanokristala celuloze reflektuje sunčevu svetlost, deluje kao toplotna izolacija i emituje apsorbovanu toplotu nazad u atmosferu.
Ogroman deo potrošnje energije odlazi na zagrevanje i hlađenje poslovnih i stambenih prostora, tako da je veoma važno pronaći nove načine za pasivnu regulaciju toplote.
Imajući ovo na umu, inženjeri iz Kine i Nemačke razvili su u saradnji novu penu na bazi drveta, koja drastično može da ohladi objekat, odnosno da mu na pasivan način reguliše temperaturu u unutrašnjosti.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Novi materijal skladišti i emituje toplotu menjajući svoje agregatno stanje
- Karbonski beton: Materijal za arhitekturu budućnosti
Boje, premazi i infracrveni talasi
Klima uređaji su svakako efikasni, ali nikako i ekološki najprihvatljiviji način za hlađenje prostora. Stoga su se poslednjih godina naučnici usmerili na razvijanje tehnika koje ne „gutaju“ toliko struje.
Između ostalog su, kako piše New Atlas, kreirali i superbele boje i premaze u ogledalima koji reflektuju sunčevu svetlost, kao i radioaktivni sistem za hlađenje koji emituje toplotu zgrade kao infracrvene talase u nebo.
Ipak, efikasnost ovih sistema može varirati u različitim uslovima. Reflektujući premazi, na primer, i dalje mogu da puštaju toplotu ako je veoma toplo ili vlažno, dok radijaciono hlađenje ne funkcioniše tako dobro ako je oblačno vreme.
Konačni proizvod reflektuje 96% vidljive sunčeve svetlosti i emituje 92% infracrvenog zračenja koje apsorbuje.
Sada su naučnici sa univerziteta u Getingenu i Nankingu kreirali novi materijal za koji kažu da rešava neke od ovih problema.
Njihov izum je u suštini penasta supstanca napravljena od drveta koja reflektuje sunčevu svetlost, deluje kao toplotna izolacija i emituje apsorbovanu toplotu nazad u atmosferu.
Materijal napravljen od nanokristala celuloze, povezanih mostom od silana, koji se zatim suši kroz sistem zamrzavanja, postaje bela, lagana pena.
Konačni proizvod reflektuje 96% vidljive sunčeve svetlosti i emituje 92% infracrvenog zračenja koje apsorbuje.
Za 35% manja potreba za hlađenjem
Da bi testirali sposobnost hlađenja materijala, istraživači su ga postavili preko kutije obložene iznutra aluminijumskom folijom i stavili direktno na sunčevu svetlost tokom podneva.
Materijal je održavao unutrašnjost kutije za 16,5 stepeni Celzijusa hladnijom nego što je bila temperatura spoljašnjeg vazduha. Čak i po vlažnom vremenu unutrašnjost kutije je bila hladnija i to za 13,5 stepeni.
Ukoliko bi se materijal postavio u sistem krovova i zidova zgrada, pretpostavlja se da bi energetske potrebe za hlađenjem mogle biti manje za 35% u proseku.
Zanimljivo je da bi se snaga pene smanjila ukoliko bi bila kompresovana. To bi moglo da zvuči kao nedostatak, ali tim istraživača sugeriše da bi to mogao da bude koristan način podešavanja količine hlađenja prema vremenu ili okruženju.
