Nur-Sultan – Nova prestonica Kazahstana nikla na livadi
Od neofuturističkog Fosterovog šatora koji zauzima površinu 10 fudbalskih igrališta, do Kurokavinog bulevara koji izgledom podseća na kulise iz „Ratova zvezda“.
Nur-Sultan? Ako vam ime zvuči nepoznato, znajte da je to Astana. Novo ime za novu prestonicu Kazahstana. Dobro, drugo novo po redu. Za starije čitaoce, Akmola, za još starije, Akmolinsk, za najstarije, Celinograd.
Grad se jednako menjao koliko i njegova imena tokom istorije. U vreme SSSR, bio je to klasičan stepski sovjetski grad, a onda je došao nezavisni Kazahstan, i 1998. je predsednik – još jedan koji voli u svašta da se meša, pa i u pravopis i arhitekturu – Nursultan Nazarbajev, učmalu Akmolu prekrstio u Astanu (doslovno: „Glavnigrad“) i otpočeo građenje novog, planiranog grada na drugoj strani ravničarske reke Išim.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Baku – Nova arhitektura budućnosti utemeljena u tradiciji i istoriji
- Batumi – ogledno polje za smelu arhitekturu ali i predmet sporenja
Grandiozna parada novca
I napravio je… Dubai sa više stila. Dubai u stepi. Sve je ovo diskutabilno. U pitanju je svakako – parada novca, od nafte i gasa, a arhitektonska rešenja su završena nekada uspešnije, nekada manje uspešno, ali uvek grandiozno.
Reč je bila i o političkom poduhvatu, jer je Akmola bila daleko od svega. Alma-Ata, stara prestonica, bila je blizu ostalih srednjoazijskih republika, i i dalje je komercijalni i finansijski centar cele Centralne Azije.
Ali, cilj je bio „pokazašiti“ Sibir, i prestonicu gurnuti bliže Rusiji. I tako, u aprilu 1998. Vlada Kazahstana je zatražila od arhitekata i urbanista međunarodnog renomea da učestvuju na konkursu za dizajn nove prestonice. Dana 6. oktobra 1998. japanski arhitekta Kišo Kurokava dobio je prvu nagradu.
Glavni planer Nur-Sultana želeo je da „izgradi Berlin u evroazijskom stilu”.
Kurokavin predlog je imao za cilj očuvanje i ponovni razvoj postojećeg grada i stvaranje novog grada na južnoj i istočnoj strani reke Išim, omogućavajući simbiozu istorije i budućnosti, kako se to zvanično navodi.
Glavni planer Nur-Sultana – kako se grad sada simbolično zove po svom prvom (i još živom) predsedniku – želeo je da „izgradi Berlin u evroazijskom stilu”. Ne Dubai. I ne Kanberu, jer je smatra promašajem, budući da je ostala samo administrativna prestonica, ali ne i „živa prestonica“.
A šta su uspeli da naprave arhitekti skupljeni širom sveta sa neograničenim sredstvima i upravljanom maštom? Možda da krenemo od „kućnog arhitekte“ Rusije i Kazahstana, Normana Fostera.
Neofuturistički Kanov šator
On je bio zaslužan za velelepnu građevinu Han Šatir, ili „Kanov šator“, koja je – u obliku šatora. Prozirnog šatora. Izgrađen u neofuturističkom stilu, arhitektonski projekat je otkrio predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev 9. decembra 2006. godine.
Šator visine od 90 metara (150 m uključujući i toranj) ima eliptičnu osnovu od 200 puta 195 metara koja pokriva 140.000 kvadratnih metara.
Pod šatorom, na površini većoj od 10 fudbalskih stadiona, nalazi se park urbanih razmera, mesto za kupovinu i zabavu sa trgovima i kaldrmisanim ulicama, rekom za čamce, tržnim centrom, minigolfom i zatvorenim odmaralištem na plaži.
Materijal održava temperaturu između 15 i 30 °C u glavnom prostoru i 19–24° C u maloprodajnim jedinicama.
Krov od tkanine je napravljen od ETFE jastuka koje je obezbedio Vector Foiltec, okačenih na mrežu kablova nanizanih od centralnog tornja.
Prozirni materijal omogućava sunčevu svetlost kroz koju je, u kombinaciji sa efektom steka, sistemima za grejanje i hlađenje vazduha, dizajniran da održava unutrašnju temperaturu između 15 i 30 °C u glavnom prostoru i 19–24° C u maloprodajnim jedinicama, dok napolju temperatura varira između −35 i 35 °C tokom godine.
Nakon izgradnje Palate mira i pomirenja (otvorene 2006), staklene piramide, Zabavni centar Han Šatir bio je drugi nacionalni projekat u Nur-Sultanu koji su dizajnirali Foster and Partners i britanska inženjerska firma Buro Happold predvođena Majkom Kukom. Izgradnja šatorskog tržnog centra (celog grada u gradu) bila je u nadležnosti turske kompanije Sembol.
Fosterova piramida sa vrhom od vitraža
Da se vratimo na prvu. Palata mira i pomirenja, takođe se neki put prevodi i kao Piramida mira i sporazumevanja, je piramida visoka 62 metra koja služi kao nekonfesionalni nacionalni duhovni centar i mesto događaja.
Projekat su opet uradili Foster and Partners, sa vrhom od vitraža i prozorima koje je uradio arhitektonski umetnik Brajan Klark, palata je izgrađena za smeštaj trijenalnog Kongresa vođa svetskih i tradicionalnih religija, a završena je 2006.
Piramida sadrži smeštaj za različite religije: judaizam, islam, hrišćanstvo, budizam, hinduizam, taoizam i druge vere. U njemu se takođe nalazi opera sa 1.300 mesta, nacionalni muzej kulture, novi „univerzitet civilizacije“, biblioteka i istraživački centar za etničke i geografske grupe Kazahstana.
Spoljna konstrukcija sastoji se od niza zakrivljenih nagnutih zidova od betona sa zadnjom oblogom od staklenih panela.
Centralna kazahstanska koncertna hala je centar izvođačkih umetnosti u Nur-Sultanu, glavnom gradu Kazahstana. Projektovao ga je italijanski arhitekta Manfredi Nikoleti, a otvorio ga je nezaobilazni predsednik Nursultan Nazarbajev na Dan nezavisnosti – 15. decembra 2009. godine.
Oblik zgrade dočarava dinamiku cvetnih latica. Spoljna konstrukcija zgrade se sastoji od niza zakrivljenih nagnutih zidova od betona sa plavom zadnjom oblogom od staklenih panela i zaista deluje kao plavi cvet na obali reke.
Te strukture štite unutrašnje funkcije zgrade od Nur-Sultanovih oštrih vremenskih uslova.
Javni trg dostupan preko cele godine
Zgrada ima foaje visok trideset metara koji se prostire na 3.000 kvadratnih metara, koji je namenjen stvaranju unutrašnjeg javnog trga urbanog razmera koji bi mogao da dočeka građane Nur-Sultana tokom cele godine.
Zgrada sadrži tri različite muzičke sale. Takođe obuhvata restorane, prodavnice i barove. U Nur-Sultanu se sve, kao u SAD, odvija u tržnim centrima, nažalost.
Zgrada univerziteta više liči na neku veoma plitku vazu nego na spektakularni cvet.
Veoma je slična zgrada, ali samo na prvi pogled jer je okrugla i od plavih stakala, je Kazahstanski nacionalni univerzitet umetnosti, koji više liči na neku veoma plitku vazu nego na spektakularni cvet. Unutrašnjost je monumentalna i bela, i ima reminiscencije na nacionalnu islamsku arhitekturu.
Fascinantni Kurokavin bulevar
A onda su tu i monumentalnije i „spornije“ konstrukcije, kao što je ceo Bulevar Nuržol, ili Bulevar „put svetlosti“. On izgleda kao kulise nekog sci-fi filma iz serijala Ratova zvezda, a tako je i zamišljen – da vas fascinira.
Bulevar je formiran i postao jedna od glavnih atrakcija grada i zemlje. Neki integrisani okolni nedovršeni objekti su u izgradnji.
Bulevar se proteže od predsedničke rezidencije Ak-Orda do trgovačkog i zabavnog centra Han Šatir, a projektova ga je, kao i master plan za novi deo grada, Kišo Kurokava.
Na značajnom delu bulevara nalazi se troetažna struktura (samog bulevara, ne okolnih zgrada!) što je ideja budućnosti, budući da je problem parkiranja i tržnih centara u svetu postao već hroničan, od akutnog.
Na šest mesta konusni atrijumi gornjeg nivoa formiraju svetlosne „bunare” prirodnog svetla.
Na donjem nivou se nalazi parking za 400 automobila. Na srednjem drugom nivou nalaze se prodavnice, uslužni i ugostiteljski objekti, izložbene hale, kancelarije i druge javne ustanove.
Na gornjem nivou je sama pešačka zona sa alejama, cvetnjacima, travnjacima, drvećem, klupama, fontanama i malim arhitektonskim formama.
Na šest mesta (zona zelene kuće), konusni atrijumi gornjeg nivoa formiraju svetlosne „bunare” prirodnog svetla, oko kojih su raspoređene međustepene stepenice i zimske bašte.
Na više mesta, sa drugog nivoa, natkrivene galerije i prolazi vode do okolnih zgrada. Naravno, svi prvo primete dve kupe sa zasečenim vrhom zlatne boje. Kurokava se zaista igrao novcem Kazahstanaca.
Simbol grada podignut na inicijativu predsednika
Bajterek je već postao simbol Nur-Sultana, i predstavlja jabuku, sveto drvo hunskih, ugro-finskih i turkijskih naroda (i ime Alma-Ata znači “otac-jabuka”). Projekat je pokrenut na inicijativu Nursultana Nazarbajeva, arhitekta projekta je Akmurza Rustembekov.
Visina konstrukcije je 97 metara, sa loptom koja kruniše strukturu – 102 metra. Prečnik lopte je 22 metra. Bajterek se uzdiže iz široke ravne osnove unutar podignutog trga.
Sastoji se od uske cilindrične osovine, okružene belim nosačima nalik na grane koji se šire pri vrhu, podržavajući kuglu prečnika 22 m sa zlatnim ogledalom.
Baza sadrži kabinu za prodaju karata i izložbeni prostor, sa dva lifta koji se uzdižu unutar okna do palube za posmatranje unutar ”jajeta”, kako ga neki zovu, i smatraju da je to simbolizam sfere.
„Bajterek“ simbolizuje državu koja je sačuvala svoje istorijske korene, ima snažnu podršku i težnju za budućim prosperitetom.
Na gornjem nivou nalazi se pozlaćeni otisak desne ruke Nursultana Nazarbajeva, prvog predsednika nezavisnog Kazahstana, postavljen na kitnjasti postament. Ploča poziva posetioce da stave ruku u otisak i zažele želju.
Pored otiska šake, a takođe orijentisana u pravcu predsedničke palate, nalazi se drvena skulptura globusa i 16 zračećih segmenata, u znak sećanja na Kongres lidera svetskih i tradicionalnih religija, koji je više puta održan u Nur-Sultanu. Spomenik je podignut kao simbol prenosa prestonice iz Alma-Ate u Akmolu 1997. godine.
„Bajterek“, saglasno zvaničnoj simbolici, znači mlado, snažno, rastuće drvo, simbolizuje državu koja je sačuvala svoje istorijske korene, ima snažnu podršku i težnju za budućim prosperitetom.
Ako mislite da su mešanja lokalnih političara prevelika u zemljama u istočnoj Evropi, onda je centralna Azija pravo mesto da vidite šta se sve može na livadi, sa puno novca i puno predsedničke mašte.
