Napravljeno da (ne) traje: Zašto Japanci ruše svoje domove na svakih 30 godina?

Zbog loših tehnika gradnje i konstantnog ažuriranja građevinskih propisa mnoge kuće u zemlji izlazećeg sunca postaju gotovo bezvredne nakon 20 do 30 godina upotrebe.

U većini zemalja širom sveta mnogi tipovi objekata dobijaju na vrednosti kako stare. Postoji nešto u istoriji, originalnosti arhitekture i šarmu koji imaju starije kuće zbog čega je njihova vrednost ponekad veća od novoizgrađenih projekata.

Ipak, postoje i zemlje kao što je Japan, gde novoizgrađene kuće predstavljaju srž tržišta nekretnina, a opsesija za rušenjem i obnovom je koliko stvar kulture, toliko i briga o bezbednosti.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Samo u Japanu: Privatna kuća koja je ujedno i javna biblioteka
• Fasada Najkove zgrade inspirisana samurajskim oklopom

Građevinsko zemljište konstantno na vrednosti

Za razliku od drugih zemalja, domovima u Japanu vremenom brzo pada cena, te postaju gotovo bezvredni nakon 20 do 30 godina po izgradnji, piše ArchDaily.

Ukoliko se pak stanari objekta isele pre tog vremenskog okvira, smatra se da je kuća izgubila vrednost i ruši se kako bi se obezbedilo novo građevinsko zemljište, koje je na tržištu konstantno na vrednosti.

Ovaj pristup u građevinarstvu objašnjava se lošim tehnikama izgradnje koji su u najvećoj meri korišćeni kako bi se što pre zadovoljila rastuća potražnja za stambenim objektima nakon Drugog svetskog rata, kao i često ažuriranim građevinskim propisima koji imaju za cilj poboljšanje otpornosti na zemljotrese i druge prirodne katastrofe.

Zbog konstantne potrebe za novoizgrađenim kućama Japan ima skoro pet puta veći broj registrovanih arhitekata.

Osim toga, pošto ljudi veruju da će njihovi domovi relativno brzo izgubiti vrednost, mali je podsticaj da se održavaju na način koji bi ih učinio primamljivim za potencijalnog budućeg kupca.

Ovo, takođe, sa druge strane dovodi do tržišta na kom se vlasnici kuća osećaju više slobodnim da dizajniraju domove kako žele, dok istovremeno prihvataju svoj negativan kapital.

Zapravo, Japan ima skoro pet puta veći broj registrovanih arhitekata, zbog konstantne potrebe za novoizgrađenim kućama.

Izbegavanje rušenja redizajnom osnove

Iako se čini da se ovakav trend u građevinarstvu odnosi na većinu objekata u Japanu, postoje za sada male naznake da zemlja izlazećeg sunca po tom pitanju možda doživljava i neke promene.

Neki od vlasnika kuća odlučuju se da ipak izbegnu rušenje, te razmatraju renoviranje svojih domova redizajniranjem osnove objekta, koje često uključuje otklanjanje određenih zidova i otvaranjem prostora na moderniji način.

Demografski trendovi dovode do natprosečnog broja domova koji će biti prazni.

Opadanje broja stanovništva u Japanu je prisutno već neko vreme i očekuje se da će se smanjiti za skoro 40 miliona do 2065. godine. U zemlji je takođe sve više prisutna starija populacija i uskoro će više od jedne trećine ljudi u Japanu biti starije od 65 godina.

Ovi demografski trendovi dovode do natprosečnog broja domova koji će biti prazni, a očekuje se da će njihov broj porasti na oko 30% do 2033. godine, te se Japancima daje razlog da ipak obnavljaju stare domove umesto da grade nove.

Fleksibilnije opcije u većim gradovima

U urbanijim sredinama, gde je većina stanovništva mlađa, ljudi imaju fleksibilnije opcije. Građevinske kompanije u Tokiju su usmerene na netradicionalne i manje kulturološke oblike stanovanja.

Tako se često zgrade transformišu u pogledu svoje namene, te se stari poslovni prostori pretvaraju u objekte sa stambenim jedinicama.

Pritom, ovakvi i slični životni prostori nude jeftinije opcije za život i podstiču više društvenih interakcija, jačajući tako osećaj zajedništva među stanarima koji nisu članovi porodice.

Zbogom Kapsuli

Podsetimo, u Tokiju je ovih dana počelo demontiranje kule Nakagin Capsule Tower, objekta osmišljenog s vizijom prilagodljive, dinamične i kontinuirano promenljive arhitekture.

Ovaj kultni japanski stambeni blok, koji je projektovao arhitekta Kišo Kurokava, ruši se usled sve nestabilnije konstrukcije i nekompatibilnosti sa trenutnim seizmičkim standardima.

Enterijeri su u procesu pražnjenja radi pripreme za uklanjanje azbesta, nakon čega će uslediti i potpuna demontaža zgrade.

Izabrali smo za vas…

• Kako je novogradnja promenila beogradski stil života