5 finalista konkursa za Koncertnu dvoranu Beogradske filharmonije
Svetski poznati biroi poput MVRDV i Snøhetta učestovali su na konkursu za izradu idejnog arhitektonskog rešenja nove zgrade Beogradske filharmonije. Pogledajte sva rešenja.
UNDP je u saradnji sa predstavnicima brojnih institucija iz Srbije organizovao međunarodni konkurs za idejno rešenje nove Koncertne dvorane Beogradske filharmonije.
Kao što je portal Gradnja.rs već objavio, prvu nagradu osvojila je panoramska zgrada, a čiji dizajn potpisuje biro Amanda Levit Architects iz Londona. U izradi ovog rešenja učestvovao je i beogradski studio ZABRISKIE.
U prvom krugu je pristiglo 37 radova, a u finale konkursa, osim AL_A, ušlo je još pet svetski poznatih biroa.
Izrada tehničke dokumentacije projekta pre početka gradnje je počela, a ugovor koji su UNDP i AL_A potpisali procenjuje se se na 10.229.850 dolara û navodi se na stranici UNDP Serbia.
U prvom krugu je pristiglo 37 radova, a u finale konkursa, osim AL_A, ušlo je još pet svetski poznatih biroa:
- Bevk Perović Arhitekti
- Diller Scofidio
- Estudio Lamela
- MVRDV
- Snøhetta
U prilogu vam predstavljamo radove finaliste konkursa. Prateće ilustracije uz tekst preuzete su sa sajta UNDP Serbia, gde su javno dostupne i mogu se pronaći u punoj rezoluciji.
1. Bevk Perović Arhitekti (Slovenija)
Poznati slovenački biro, koji stoji i iza projekta Ateljea snova Đorđa Balaševića u Novom Sadu, predlaže razigrano rešenje koje se sastoji iz više koncentričnih cilindara nalik logotipu Olimpijskih igara. Motiv kruga, po principu total designa. korišćen je za objekat filharmonije, koncertnu dvoranu i organizaciju partera.
Iako na prvi pogled atraktivan, u ovom radu se ne prepoznaje jasna veza između predloženog rešenja i lokalnog konteksta, što ne znači da ona ne postoji. Cilindrični volumeni pre nalikuju silosima i objektima industrijske namene nego istaknutom objektu kulture.
2. Diller Scofidio (SAD)
Poznati američki studio koji stoji iza projekta High Line i mnogih drugih ikoničkih objekta arhitekture, za Koncertnu dvoranu Beogradske filharmonije predlaže objekat složene geometrije. U osnovi, zgrada se sastoji od više osnovnih celina oko kojih se obavija neprekinuta traka kretanja koja pravi kontinualnu vezu između terena i objekta, unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora.
U materijalizaciji objekta preovlađuju drvo, beton i staklo, a može se prepoznati i izvesna nota parametarskog modelovanja koja prati motive arhitekture gotičkih katedrala. Iako spektakularno, može se reći da je predloženo rešenje za predmetnu lokaciju i datu namenu neprimereno.
3. Estudio Lamela (Španija)
Poznati španski studio predložio je koncertnu dvoranu u formi izdužene lamele čime se Filharmonija barem delimično uklapa u kontekst urbane matrice centralne zone Novog Beograda i susednog Bloka 23. Objekat prati pravougaoni raster ulične mreže i potpuno je nenametljiv u svojoj pojavnosti.
Pored same zgrade predlaže se i prateće parkovsko uređenje, ali i sistem platformi i pristupnih staza preko kojih se ulazi u objekat. Međutim, postavlja se pitanje da li je podizanje ulaza i pešačke komunikacije na nivo nekoliko spratova iznad zemlje opravdano rešenje.
4. MVRDV (Holandija)
Holandski biro MVRDV predlaže idejno rešenje Koncertne dvorane u formi jasnog kubičnog volumena modularnog rastera. Za razliku od monotonog eksterijera, arhitekte u enterijeru predlažu bogato ukrašavanje i teksture, dok se dekoracija nalazi na samoj granici kiča.
Osim partera, predlaže se i aktivacija krova koji je zamišljen kao otvoren gradski trg, a kakav Novom Beogradu svakako nedostaje. Kao i u svim svojim projektima, arhitekte iz MVRDV-a balansiraju na tankoj granici između banalnosti i atraktivnosti.
5. Snøhetta (Norveška)
Studio koji je svetsku slavu stekao projektom Opere u Oslu, Koncertnu dvoranu Beogradske filharmonije koncipira kao pokrenutu topografiju terena. Krov je zamišljen kao bogato ozelenjen park, sa čijeg se vrha pruža pogled ka Kalemegdanu i ušću Save u Dunav.
Predlaže se i mogućnost organizacije koncerata na otvorenom, dok u organizaciji objekta centralno mesto zauzimaju dva atrijuma. Izdizanje partera u formi veštačkog terena svakako bi bila atrakcija u novobeogradskim blokovima.
Snøhetta je praktično kopirala i povećala operu iz Osla…jako inventivno