Grand Kopaonik: Kako izgleda čuveni hotel nakon temeljne rekonstrukcije
Odmerena primena i detaljna obrada tradicionalnih materijala dala je celokupnom enterijeru uravnotežen i rafiniran izgled uz otmenost hotela visokog ranga.
Razvoj planinskog, odnosno zimskog turizma tokom dvadesetog veka uticao je na stalno unapređenje arhitekture planinskih hotela.
Još od skromnih građevina planinarskih domova, koji pojavom masovnijih zimskih turističkih aktivnosti nisu mogli da ispune potrebe za smeštajem turista, u arhitekturi planinskih hotela zadržao se karakterističan projektantski pristup i oblikovni manir koji je prostore i sadržaje trebalo da poveže sa odlikama planinskog ambijenta, lokalnim materijalima i graditeljskom tradicijom, živopisnim prizorima planinskog predela i romantičnim ugođajem planinske idile.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Hotel Pino Nature sagrađen odgovorno prema planini Trebević
- Kako izgleda helikopterska montaža stubova nove gondole na Kopaoniku
Arhitektonski projekat Petra Badovinca
U jeku širenja zimskog turizma u Jugoslaviji tokom sedamdesetih i prve polovine osamdesetih godina prošlog veka, kada su za planinskih područja u Srbiji rađene opsežnije studije i planovi prostornog razvoja, na Kopaoniku je izgrađeno nekoliko smeštajno-ugostiteljskih turističkih objekata, među kojima se ističe hotel Karavan, kasnije Grand hotel.
Izveden prema projektu arhitekte Petra Badovinca, u periodu od 1978. do 1982. godine, hotel Karavan je programski bio koncipiran kao međunarodni omladinski centar sa strukturom sadržaja koja je odgovarala hotelima B kategorije. Investitor hotela bila je radna organizacija za domaći i međunarodni turizam „Karavan – Naromtravel“.
Badovinac je objekat hotela situirao u pravcu istok – zapad i tako komponovao da se volumeni snažnije vezuju za teren.
Koristeći se konfiguracijom blago nagnutog terena, i mogućnostima povoljne orijentacije u rejonu Turističkog centra Pajino preslo na nadmorskoj visini od 1.730 m, arhitekta Petar Badovinac je objekat hotela situirao u pravcu istok – zapad i tako komponovao da se njegovi volumeni snažnije vezuju za teren.
To je postignuto izdvajanjem četiri viša volumena varirajuće spratnosti zbog nagiba terena i njihovim povezivanjem nižim središnjim delom sličnog oblikovnog rešenja.
Tako dobijen mikro-urbanistički sklop arhitektonski je tretiran na način svojstven projektantskim varijacijama zastupljenim u arhitekturi poznog modernizma (prefabrikovani armirano-betonski panelni skelet u funkciji oblikovne izražajnosti i karakterizacije).
Prihvatljiv odnos prema postojećim objektima
Svi društveni sadržaji i veći deo ekonomsko-tehničkih prostorija organizovani su u središnjem nižem delu hotela. Ulaz za goste hotela i pristup skijaškim terenima predviđeni su na najnižoj koti terena na južnoj strani objekta.
Zbog predviđene etapne izgradnje koja se odrazila na programsku organizaciju, hotel nije dobio jedinstven volumen u kome su obuhvaćeni svi sadržaji, pa se ostvarenim rešenjem težilo pronaći prihvatljiv odnos prema postojećim objektima na tom prostoru kroz interpretaciju pojedinih graditeljskih elementa kojim bi se uspostavio odnos prema graditeljskim karakteristikama tog podneblja (erker, natkrivena terasa, balkon, kosi krov).
Ekspanzija i popularizacija zimskog turizma tokom poslednje decenije uticali su na stalno povećanje kapaciteta kroz izgradnju novih turističkih objekata, a time i na često radikalne transformacije planinskog predela. S druge strane, hoteli izgrađeni u socijalističkoj eri, s izmenjenim imovinsko-pravnim statusom, predstavljaju značajan resurs koji kroz obnovu, unapređenje i osavremenjavanje doprinosi racionalnom korišćenju prostora, posebno u zaštićenim prirodnim područjima.
Opsežnoj rekonstrukciji hotela prethodio je pozivni konkurs za idejno rešenje enterijera tadašnjeg Havana bara.
U karakteru turističkih objekata, smeštajno-ugostiteljske namene, prisutan je fenomen ubrzanog zastarevanja, imajući u vidu da su turistički objekti po svojoj prirodi prilagođeni zahtevima savremenog turizma, pa su pitanja arhitektonsko-oblikovnog i tehničko-tehnološkog unapređenja i osavremenjavanja objekata u ciklusu njihovog korišćenja od posebnog značaja za održivi razvoj turizma.
U tom kontekstu se može sagledati i obnova hotela Grand na Kopaoniku. Opsežnoj rekonstrukciji hotela, jednoj od glavnih prošlogodišnjih investicija kompanije MK Group, prethodio je pozivni konkurs za idejno rešenje enterijera tadašnjeg Havana bara, na kome je učestvovalo nekoliko arhitektonskih timova.
Kompleksnost u projektantskom i izvođačkom smislu
Na osnovu dobijenih idejnih rešenja uređenja zadatog prostora, izrada projekta rekonstrukcije javnih – društvenih prostora hotela poverena je beogradskom Studiju Šavikin, dok je realizaciju smeštajnog aneksa sa garažom i apartmanima u privatnoj svojini sprovela druga projektantska firma.
Programski zadatak je podrazumevao rekonstrukciju, uređenje i opremanje enterijera ulazne zone, recepcije sa aperitiv barom, terase ispred recepcije, hotelskog restorana za pansionske goste sa pretprostorom i komunikacijama, te spa i wellness prostora.
Kompleksnost zadatka u projektantskom i izvođačkom smislu ogledala se ne samo u veličini i zahtevnosti usklađivanja funkcionalnih, oblikovnih i tehnoloških aspekata, nego i u opsegu građevinsko-zanatskih radova i intervencija koje je bilo potrebno preduzeti zbog stanja objekta, te zastarelosti instalacija i opreme.
Posebna pažnja posvećena je i unapređenju tehničko-tehnoloških karakteristika zahtevnih hotelskih sistema.
Stoga je pored oblikovanja enterijera posebna pažnja posvećena unapređenju tehničko-tehnoloških karakteristika zahtevnih hotelskih sistema (grejanje, ventilacija, zaštita od požara, zvučna izolacija, bezbednost, automatizacija i nadzor) i prostora kao što su kuhinjski blok sa skladištima i snabdevanjem, vinska soba, spa i wellness.
Zbog terena u padu na koti nula su smešteni recepcija sa kancelarijama, aperitiv i Bacco bar, na etaži ispod pansionski restoran, kuhinjski blok i ekonomski ulaz, dok se u nivou minus dva nalaze Garden restoran namenjen skijašima, te spa i wellness zona sa bazenom i termalnim blokom.
Iako su se autori očekivano opredelili da enterijer oplemene tradicionalnim materijalima svojstvenim planinskim hotelima, poput drveta, kamena i kože, njihova odmerena primena i minuciozna obrada, naročito primetna kod kasetiranih tavanica, zidnih obloga, pregrada i podnih površina dala je celokupnom enterijeru uravnotežen i rafiniran izgled. Tome je doprineo i izbor svedeno oblikovanog nameštaja danskih, italijanskih i švajcarskih proizvođača.
Otmenost hotela visokog ranga
Dok teksture korišćenog kamena (mermer, titanium travertin) i tamni tonovi drvenih tavanica, pregrada i obloga evociraju na planinsku rustičnost i klasični štimung, savremeno oblikovana rasvetna tela, različiti komadi nameštaja i tekstilni dodaci enterijeru daju potrebnu otmenost svojstvenu hotelima visokog ranga.
Koloritna komplementarnost i tonalna ujednačenost čine enterijer društvenih hotelskih sadržaja prijatnim ambijentom za boravak. Posebno projektovano veštačko osvetljenje, u vidu tačkastih izvora svetla (lusteri, lapme, reflektori) i dekorativne linijske difuzne rasvete kojom se naglašavaju pojedini elementi ili volumeni, upotpunjuje likovni doživljaj prostora.
Spa i wellnes prostor pruža gostima intiman boravak postignut diskretnim svetlom, organskim formama i drvenim oblogama.
Otvoreni kamini koji asociraju na ognjišta, krzneni prekrivači i ćebad na sofama pružaju utisak topline i intimnosti.
Ovi detalji i elementi oplemenjuju različite vrste i postavke sedenja u velikom salonu koji poziva da okupljanja i druženja nakon dnevnih aktivnosti provedenih na snegu zimi ili šetnji planinskom prirodom tokom drugog dela godine.
Za razliku od ovakvog ugođaja, spa i wellnes prostor, inspirisan prirodom Kopaonika, pruža gostima intiman boravak postignut diskretnim svetlom, organskim formama i drvenim oblogama.
Nova estetska i psihološka vrednost
Početkom osamdesetih godina, vođen višegodišnjim iskustvom u planiranju i projektovanju turističkih kapaciteta, hrvatski arhitekta Matija Salaj (1932-2014), opisujući osnovni princip u projektovanju savremenih turističkih objekata i ulogu arhitekte u tom procesu, iznosi stav da graditi prostore i objekte za odmor i slobodno vreme obavezuje arhitekte da zadovolje dva suprotna zahteva: hotelijeru stvoriti funkcionalno-tehnološki „pogon“, ispravan mehanizam koji će biti funkcionalan, a turisti pružiti ambijent u kojem će se osećati lepše, bolje i bogatije nego u svom domu, prostor stimulativan za nove doživljaje, susrete i relaksaciju.
U ovom zapažanju se ispoljava osnovni metod projektantskog zadatka i koncepta u turističkoj arhitekturi. Obnova Grand hotela na Kopaoniku svedoči upravo o takvom postupku koji je unutrašnjim prostorima i sadržajima dao novu estetsku i psihološku vrednost.
Ukus turističkih konzumenata koji za svoj odmor traže intimniji i topliji ambijent, bežeći od tempa savremenog života i tražeći najbolje uslove za relaksaciju i rekreaciju (objedinjavanje realnog i idealnog, urbanog i prirodnog), predstavlja imperativ turističke arhitekture.
Foto-galerija
Faktografija
- naziv objekta: Hotel Grand
- mesto: Kopaonik, Srbija
- projekat rekonstrukcije: Studio Šavikin
- autori projekta: Aleksandar Šavikin, Milan Vučetić, Jelena Ugrešić, Marko Tomić, Dragana Jeremić
- saradnici: Andrea Stanković, Slađana Aničić, Jelena Dimitrijević, Aleksandar Mitić
- investitor: MK Group, Beograd
- vrednost investicije: oko 27 miliona evra
- godina projektovanja: 2020–2021.
- godina realizacije: 2021.
- izvođač: Structura Concept
- površina: 7.600 m2
- fotografija: Petar Jelisavac, Structura Concept
Šta se podrazumeva pod pojmom „vrednost investicije“ navedenoj u faktografiji?
minimum 10 srba radilo na revitalizaciji nečega što je pre 40 godina osmislio i uradio jedan čovek ! eeee srbijo mati!
Izgleda da opet necu moci da ga priustim, posto kopaonik postoji samo za one bogate . Ne znam kako mi obicni da odemo na kop zimi a da ne moram da podignem maratonski kredit.