Ekološki urbanizam: Pomirenje grada i njegovog okruženja
Stvaranje scenarija za novi, uravnoteženiji i kvalitetniji način života uz zelene površine postavljeno je kroz pet osnovnih smernica.
Prema arhitektici i istraživačici Patriciji Akinaga, ekološki urbanizam se pojavio krajem 20. veka kao strategija za stvaranje promene paradigme u pogledu dizajna gradova.
Za razliku od drugih prethodnih pokreta, u ekološkom urbanizmu arhitektura nije strukturalni element grada, a sam pejzaž jeste.
Drugim rečima, to bi značilo da zelene površine ne bi trebalo da postoje samo da bi ulepšale prostore, već i kao pravi inženjerski artefakti sa potencijalom da, na primer, priguše, zadrže i tretiraju kišnicu.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Ekološki indeks u urbanističkom planiranju – šta je to zapravo i čemu uopšte služi?
- Nemci bi da ograniče brzinu na Autobahnu zbog ekologije
Pet osnovnih smernica
Akinaga u svom objavljenom tekstu citira arhitektu i istraživača pejzaža Daglasa Fara kada kaže da ekološki urbanizam stvara scenario za novi, uravnoteženiji i kvalitetniji način života, prenosi ArchDaily.
Da bi se postigao ideal ekološkog urbanizma, Far postavlja pet osnovnih smernica:
Zgušnjavanje: oslobađanje tla i smanjenje izmeštanja.
Održivi koridori: održivo putovanje kroz mrežu javnog prevoza i intermodalnih ekoloških koridora.
Ekološka naselja: susedske jedinice sa raznolikim trgovinama, javnim površinama povezanim putnim sistemima, omogućavajući pristup osnovnim potrebama kroz kratke šetnje.
Pristup prirodi: stvaranje kvalifikovanih zelenih površina kao što su sportski tereni, trgovi, parkovi i društvene bašte.
Zgrade visokih performansi i zelena infrastruktura: infrastrukture imaju nisku potrošnju energije i emisiju ugljen dioksida, bilo kroz tehnologiju ili kroz specifične strategije kao što su kišne bašte ili intenzivno pošumljavanje.
Kako sačuvati skoro izumrlu močvara usred grada, dok su njeni ekološki i biološki procesi ometani urbanim kontekstom?
Uprkos dobro uspostavljenoj teoriji, u praksi je ekološki urbanizam kritikovan zbog toga što je često konfigurisao nejasno definisanu ideju materijalizovanu u nizu skupih projekata rađenih u komercijalne, a ne u ekološke svrhe, zadovoljavajući jednokratnu ambiciju ulaganja u tehnologiju i održivost bez predstavljanja globalno primenljivog pristupa.
Svakako, sve kritike mogu biti validne kako ne bismo bili zavedeni idejom održivosti, međutim, bez namere da generalizujemo, postoje i veoma interesantni projekti koji ekološkom urbanizmu pristupaju kao pomirenju grada i njegovog okruženja.
Ovu konstataciju mogu potvrditi sledeći primeri:
Rainwater Spring Park u Kini
Kako se može sačuvati skoro izumrla močvara usred grada, dok su njeni ekološki i biološki procesi ometani urbanim kontekstom? A koji je najekonomičniji način da se nosite sa tako sjajnim pejzažem?
Rešenje je bilo da se izvorište transformiše u multifunkcionalni park kišnice koji će skupljati, filtrirati i skladištiti kišnicu, a ujedno pružajući nova rekreativna i estetska iskustva za grad.”
Zeleni koridori u Kolumbiji
Da bi se izborile sa zagrevanjem, vlasti Medelina u Kolumbiji pretvorile su 18 ulica i 12 plovnih puteva u zelena utočišta.
Projekat Zeleni koridori promovisao je pošumljavanje ovih saobraćajnica, što je omogućilo smanjenje akumulacije toplote u urbanoj strukturi grada sa preko dva miliona stanovnika.
Urbani park Guaíba Orla u Porto Alegreu
Ovaj projekat pejzažnog uređenja u Brazilu osmišljen je u odnosu na ekološke aspekte ovog rečnog staništa i nastoji da ponovo uvede autohtone vrste u životnu sredinu, promovišući njenu regeneraciju.
Preostala autohtona vegetacija ostaje poštovana od strane izgrađenih elemenata raspoređenih oko nje.
Generalno, projekat funkcioniše ne samo kao plan regeneracije, već kao otvoreno, živo i trajno okruženje za ekološko obrazovanje.
Projekat ponovne upotrebe vode u Sidnejskom parku
Ova inicijativa je deo do sada najvećeg ekološkog projekta grada Sidneja, izvedenog u saradnji sa australijskom vladom kroz Nacionalni plan za urbanu vodu i desalinizaciju.
Ona je sastavna komponenta plana Sustainable Sydney 2030, koji nastoji da se 10% vode obezbedi prikupljanjem i da se ta voda koristi u parku.
