Subvencije za zamenu stolarije – 8 stvari koje treba da znate

Koje su sve subvencije ovog tipa dostupne u Srbiji, koje uslove treba da ispune vlasnici objekata i na šta treba obratiti pažnju prilikom odabira izvođača. 

Ušteda energije se često povezuje sa pojmom energetske efikasnosti. Iako ova dva fenomena imaju bliske krajnje ciljeve, njihovo značenje je u načelu različito.

Čista ušteda resursa znači savesno korišćenje ili odricanje komfora u nekoj meri – gašenje sijalica nakon izlaska iz prostorije, korišćenje manje tople vode, zagrevanje samo dela stambenog prostora koji se koristi i drugo.

Dok je energetska efikasnost pojam koji dolazi sa inovacijama u industriji i pokazuje kako možemo uz bolju tehnologiju dobiti isti učinak sa manjom potrošnjom ili za kraće vreme – što u većini slučajeva rezultira upravo uštedom energije.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Farbanje spoljne PVC i aluminijumske stolarije: Postupak i cena
• 4 razloga zašto se naše arhitekte opredeljuju za aluminijumsku stolariju

Zakon i pravilnik

U Srbiji je trenutno na snazi Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije i Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada – na kojima se stalno radi sa ciljem da se postigne najbolja moguća efikasnost u zemlji, a na duže staze ispuni regulativa EU i globalni ciljevi održivog razvoja relevantni za ovu temu.

Kod postavljanja termoizolacije stvar je jasna i poznata – dok se stolarija često posmatra kao kompleksnija tema za koju je potrebno objašnjenje.

Iz tog razloga, država je preko Ministarstva rudarstva i energetike odlučila da subvencioniše određene kategorije radova na stambenim objektima – koji su najmnogobrojniji po tipologiji i većinski u privatnoj svojini – te je teško propisivati mere i očekivati samostalni pomak.

Za sada su dostupne subvencije za:

• Unapređenje termičkog omotača putem pojedinačnih mera:
  • zamene spoljnih prozora i vrata i drugih transparentnih elemenata termičkog omotača,
  • postavljanja termičke izolacije
• Unapređenje termotehničkih sistema objekta putem zamene sistema ili dela sistema efikasnijim sistemom sledećim pojedinačnim merama (kotlovi, klima uređaji, kalorimetri…)
• Ugradnja solarnih kolektora (panela) u instalaciju za centralnu pripremu potrošne tople vode.

Najviše interesovanja probudio je prvi tip subvencija. Kod postavljanja termoizolacije stvar je jasna i poznata – dok se stolarija često posmatra kao kompleksnija tema za koju je potrebno objašnjenje.

Subvencionisanje zamene spoljnih prozora i vrata (u PVC sistemima) funkcioniše po sledećoj vremenskoj liniji:

1. Predviđanje budžeta i raspisivanje konkursa

Država predviđa budžet za subvencionisanje i raspisuje konkurs za „zainteresovane opštine“ – iz ovog budžeta dolazi 25% novca koji se ulaže u pojedinačne projekte.

2. Definisanje količine novca i prijava

Jedinice lokalne samouprave (opštine) definišu količinu novca koju izdvajaju za subvencionisanje određene kategorije radova i prijavljuju se na konkurs – iz ovog fonda dolazi ostalih 25% od cene.

Na primer, grad Kragujevac izdvojio je 6 miliona dinara za subvencionisanje promene spoljne stolarije, dok je iznos ograničen na maksimalno 100.000 po domaćinstvu.

3. Raspisivanje javnog poziva za privredu

Raspisuje se Javni poziv za učešće privrednih subjekata u realizaciji Programa energetske sanacije stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova koji sprovodi Ministarstvo rudarstva i energetike u saradnji sa lokalnim samoupravama, odnosno tender za izvođače radova – koji dokumentacijom (atestima) dokazuju da zadovoljavaju propisane uslove otvorenog poziva i aktuelne normative za stolariju u Srbiji:

• U ≤ 1,5 W/m2K za prozore i balkonska vrata
• U ≤ 1,6 W/m2K za spoljna vrata

^{[U – koeficijent prelaska toplote, izvor: Pravilnik o sufinansiranju dela troškova za realizaciju mera energetske tranzicije – Službeni list grada Kragujevca, broj 12/21, 18/21 i broj 110-18/21-V od 20. avgusta 2021. godine]}

Prosečna cena jednokrilnog PVC prozora je 16.000 dinara po kvadratu.

Od firmi se zahteva da daju cenovni pregled stolarije po kvadratu za tri različita tipa pozicija (izrađena od profila i stakla koje zadovoljava uslove, bez ograničenja u smislu proizvođača): jednokrilni prozor, dvokrilni prozor, ulazna vrata – na osnovu kojih se definiše univerzalna cena za koju se dobijaju subvencije na nivou opštine.

Na primer: Prosečna cena jednokrilnog PVC prozora je 16.000 dinara po kvadratu. Firma se sa ovim podatkom prijavljuje na tender – međutim, ukoliko opština odobri maksimalno subvencionisanje za cenu do 14.000 dinara – ona pokriva 3.500 dinara po kvadratu, država još 3.500, a korisnik subvencija 9.000 dinara po kvadratu jednokrilnog prozora (dakle subvencionisano je oko 44% radova, umesto obećanih 50%).

4. Formiranje liste i potpisivanje ugovora

Formira se lista firmi koje zadovoljavaju uslove i potpisuju ugovor sa jedinicom lokalne samouprave.

5. Raspisivanje javnog poziva za fizička lica

Raspisuje se javni poziv za fizička lica – korisnike usluga sufinansiranja, koji su u obavezi da dostave traženu dokumentaciju (lista se može pronaći u zvaničnim objavama jedinica lokalnih samouprava), pri čemu važe sledeći zahtevi:

a) Korisnik subvencija mora biti vlasnik legalizovanog stambenog objekta koji prijavljuje, sa prebivalištem na datoj adresi – dakle, nije moguće dobiti subvencije za vikendice ili objekte koji nisu primarno mesto stanovanja.

b) Moguće je prijaviti objekte sa više vlasnika – u tom slučaju svaki vlasnik prijavljuje svoju etažu nezavisno.

c) Subvencije se ne mogu iskoristiti za renovaciju dela stambene jedinice – zbog uslova energetske efikasnosti potrebno je promeniti stolariju na svim pozicijama jedne etaže, kako bi se dobio zadovoljavajući rezultat.

U slučaju da se promene svi prozori osim jednog koji ostaje drveni, na primer, njegova termička propustljivost neutralisaće deo postignutog rezultata zadržavanja toplote spolja/unutar objekta – te nema smisla govoriti o „energetskom napretku“.

d) Potrebno je stupiti u kontakt sa jednim (ili više) odabranih izvođača sa liste opštine, i na osnovu njihovih predloženih cena zatražiti premer i predračun radova – koji se uz dokumentaciju dostavlja opštini.

Ugradna dubina profila je bitan faktor. Što je mera veća termičke i statičke karakteristike gotovog proizvoda su bolje.

Na ovom koraku u mogućnosti ste da napravite odabir firmi na osnovu proizvoda i usluga koje nude. Evo par detalja na koje treba obratiti pažnju!

Česta pitanja pri kupovini stolarije su: „Koliko komora ima profil?“

Broj komora jeste jedna od značajnih karakteristika PVC profila: one služe da otežaju protok vazduha/temperature spolja ka unutra i obratno – ponašaju se kao kapsule zarobljene u profilu, koje sprečavaju cirkulisanje. Uticale su na veliki pomak stolarske industrije i pored karakteristika i lakoće ugradnje i održavanja PVC-a, glavna su prednost u odnosu na prethodnu drvenu stolariju.

Međutim, one nisu jedino na šta treba obratiti pažnju: ugradna dubina profila takođe je bitan faktor – ona predstavlja dubinu prozora – i logično, što je mera veća termičke i statičke karakteristike gotovog proizvoda su bolje.

Dakle, postoje petokomorni profili čije su karakteristike bolje ili jednake specifikacijama šestokomornih – i predstavljaju ekonomičniji izbor.

Ovo su pitanja koje treba postaviti firmama pri odabiru sistema stolarije!

Najskuplje nije uvek i najdugovečnije

Na našim prostorima postoje i velike predrasude vezane za poreklo repromaterijala. Veruje se da je najskuplje = najbolje i nosi najdužu garanciju.

Ova uverenja verovatno potiču od iskustva sa turskim profilima koji već dugo predstavljaju jeftiniju (ali ne i ekonomičniju) varijantu, koja ne prolazi dobro testove na različite vremenske uslove i mehanička dejstva – korišćenje.

Sada se na tržištu pojavljuju PVC profili turskog, poljskog, bugarskog… porekla koji su u rangu nemačkih profila, a dosta niži na lestvici cenovnog ranga.

Kako biste napravili pravi izbor, potrebno je malo istraživanja i iskrenost prodavca. Dobro je obratiti pažnju na sastav granulata iz kojeg se PVC ekstrudira, ili, ukoliko niste dovoljno stručni – uporediti ateste ovih proizvođača sa nemačkim ili drugim proizvođačima koji zadovoljavaju standarde. 

Fiksne pozicije i balkonska vrata nisu uvrštena u ponudu kod velikog broja opština, te od izvođača zavisi kako će formirati cenu.

Roletne i komarnici ne podležu subvencijama, ali sva dodatna „oprema“ je dobrodošla u projektu i reguliše se tako što korisnik subvencija plaća 100% cene ovih stavki na finalnom računu.

Fiksne pozicije i balkonska vrata nisu uvrštena u ponudu kod velikog broja opština, te od izvođača zavisi kako će formirati cenu.

U spornim slučajevima možete se dogovarati sa izvođačima na svakoj zasebnoj poziciji, ili će ovi prozori i vrata biti uračunati kao standardni jednokrilni/dvokrilni sistemi.

Moguće je predvideti aluminijumsku zamenu – često je ovo zahtev kod ulaznih vrata. Ona ne podleže subvencijama jer su ovi sistemi skuplji od PVC-a, ali ne predstavljaju problem u merenjima kasnije (kada komisija izlazi na teren), jer je aluminijum takođe zadovoljava zahtevane propise za termičke izolacije.

Razmišljajte o usluzi koju firma nudi – detaljnost i veština u izradi stolarije nosi veliki deo kvaliteta!

6. Formiranje konačne liste

Nakon završetka roka, jedinica lokalne samouprave formira konačnu listu krajnjih korisnika po javnom konkursu za sufinansiranje mera energetske efikasnosti na stambenim objektima.

Kriterijumi za izbor krajnjih korisnika subvencija su stanje stolarije, izolacije i zidova na prijavljenom objektu, kao i nivo utrošene energije na mesečnom nivou koji se očitava iz priložene dokumentacije – te najugroženiji slučajevi imaju prednost.

7. Uplata avansa i zakazivanje montaže

Korisnici zatim uplaćuju avans izvođaču (možete očekivati da je u većini slučajeva iznos avansa celokupni deo stolarije koji korisnik plaća) i zakazuje se montaža novih PVC pozicija.

8. Komisijska provera ispravnosti

Po završenom poslu izvođač šalje dopis opštini, koja svoju komisiju šalje na teren – proverava ugrađene elemente i potpisuje ispravnost na osnovu merenja (dimenzija i termičke propustljivosti), nakon čega se izabranoj firmi uplaćuje ostatak sredstava od strane opštine i države.

Na ovaj način korisnici su zaštićeni od prevara ili mogućih loše izrađenih pozicija (ili onih koje ne zadovoljavaju standarde).

Pilot projekat kao nada za budućnost

Godine 2021. ovaj sistem subvencionisanja testiran je prvi put, a najavljen je nakon početka godine kada je većina opština već imala formiran plan za korišćenje budžeta.

Neke od prijavljenih opština uspele su da dobiju dodatna sredstva od države za ovu svrhu, druge da rebelansiraju budžet – ali većina njih nije uspela da odvoji novac i prijavi se na prvi konkurs.

S obzirom na to da je ovaj „pilot projekat“ dobro završen (krajnji rok za finalnu isplatu firmama od države je 1. jun 2022.), očekuje se da će u narednim godinama postojati veći budžet za ovu vrstu unapređenja domaćinstava, kao i veća zainteresovanost građana i privrednih subjekata.

Izabrali smo za vas…

• O plastici i budućnosti: Šta se dešava s dotrajalim PVC prozorima kada odlučimo da ih zamenimo?